Plavuša, glumica, buntovnica: Životna priča Merilin Monro zbog koje je bila nesrećna

Ovom scenom Merilin Monro je verovatno stvorila jedan od najupečatljivijih trenutaka u istoriji filma: bela haljina nad re&scaron;etkom metroa, crvene usne, platinasto plava kosa, holivudski glamur. Malo koja žena 20. veka je bila i ikona &ndash; i u isto vreme svedena pre svega na svoj izgled.I te septembarske noći 1954. u Njujorku, kada je snimana legendarna scena iz komedije &quot;Sedam godina vernosti&quot;, stotine fotografa i radoznalaca posmatrale su kako Merilin vi&scaron;e puta pozira iznad ventilacionog otvora, kako joj haljina poleće uvis i kako poku&scaron;ava da ne otkrije previ&scaron;e, a da ipak deluje kao da se zabavlja kao nikad u životu. Ironično, upravo ta scena morala je kasnije ponovo da se snimi, jer su tonski zapisi zbog buke bili neupotrebljivi.Sto godina od njenog rođenja i vi&scaron;e od 60 godina posle smrti, Merilin Monro danas se sagledava u drugačijem svetlu. Odavno vi&scaron;e nije samo seks-simbol pedesetih, već i rana figura ženskog samoodređenja u filmskoj industriji kojom su dominirali mu&scaron;karci &ndash; protivrečna, ranjiva, inteligentna i često ispred svog vremena.Od Norme Džin do Merilin MonroSNAP / Zuma Press / ProfimediaRođena je 1. juna 1926. u Los Anđelesu kao Norma Džin Mortenson. Njeno detinjstvo obeležili su hraniteljske porodice, domovi i nesigurnost.Karijeru je započela kao model, pre nego &scaron;to su je otkrili filmski studiji. Rano je naučila da se žene u Holivudu ocenjuju pre svega po izgledu. Od Norme Džin nastala je &quot;Merilin Monro&quot; &ndash; ime koje je zvučalo kao umetnička tvorevina i upravo to je i trebalo da bude.Holivud ju je oblikovao u zavodljivu plavu&scaron;u: senzualnu, razigranu, naizgled naivnu. Filmovi poput &quot;Mu&scaron;karci vi&scaron;e vole plavu&scaron;e&quot;, kao i dve komedije Bilija Vajldera &quot;Sedam godina vernosti&quot; i &quot;Neki to vole vruće&quot;, učinili su je svetski poznatom.Književnost, politika i umetnostSupplied by LMK / Landmark / ProfimediaIza javne figure, međutim, krila se žena koja je želela da bude shvaćena ozbiljno &ndash; i kao glumica i kao osoba. Dok su je studiji svodili na stereotipne uloge, Monro je intenzivno radila na glumačkom usavr&scaron;avanju, čitala svetsku književnost i zanimala se za politiku, umetnost i psihoanalizu.Fotografkinja Iv Arnold zabeležila je 1955. jedan trenutak koji pokazuje tu drugačiju Merilin: na dečjem igrali&scaron;tu sedi zadubljena u &quot;Uliksa&quot; Džejmsa Džojsa. U svojoj knjizi &quot;The Retrospect&quot; Arnold je kasnije pisala da je Monro roman uvek držala u kolima i naglas čitala delove, jer je volela zvuk teksta &ndash; iako joj nije bio lak.I danas se uz tu fotografiju često tvrdi da je Merilin knjigu držala samo zbog kamere. Ona je, međutim, vi&scaron;e puta odbacivala taj kli&scaron;e.Samouvereno protiv industrije zabaveSnap / Shutterstock Editorial / ProfimediaDanas mnoge feministkinje u Monro vide ženu koja se rano suprotstavila mehanizmima industrije zabave. Tačno je razumela koliko se njeno telo i njena privlačnost komercijalno koriste &ndash; ali je tu sliku istovremeno strate&scaron;ki koristila za sopstveni uspon. Nije, dakle, bila samo žrtva seksističkog sistema, već je poku&scaron;avala i da pravila tog sistema okrene u svoju korist.Važan korak bilo je osnivanje sopstvene produkcijske kuće krajem 1954. godine &ndash; &scaron;to je za jednu glumicu tada bilo izuzetno neuobičajeno. Monro je želela veću kontrolu nad ulogama, bolje ugovore i ozbiljnije projekte. Izborila se za veće honorare, javno se suprotstavljala producentima i odbijala uloge koje joj se nisu dopadale. U vreme kada su studiji gotovo potpuno kontrolisali svoje zvezde, to je bio izuzetno samouveren potez.&quot;Nestabilna i neprofesionalna&quot;UtCon Collection / Alamy / ProfimediaIstovremeno, Monro je ostala zarobljena u protivrečnostima svog vremena. Javnost je slavila njenu ženstvenost i erotičnost, ali su se iste te osobine kasnije okretale protiv nje. Mediji su je često opisivali kao nestabilnu, te&scaron;ku ili neprofesionalnu &ndash; etikete koje se i danas prečesto lepe snažnim ženama koje se suprotstavljaju očekivanjima.I njen privatni život postao je projekciono platno javnosti. Brakovi sa bejzbol zvezdom Džoom DiMađom i dramaturgom Arturom Milerom, kao i njene psihičke krize i zavisnost od lekova, bili su predmet stalne medijske eksploatacije.Kada je Monro 1962. umrla u 36. godini, odmah je započelo stvaranje mita. Do danas kruže teorije zavere o njenoj smrti. Posebno se uporno održava tvrdnja da je uklonjena zbog veza sa porodicom Kenedi &ndash; iako za to nema dokaza. #MeToo menja pogled na MonroArchive PL / Alamy / ProfimediaPoslednjih godina pogled na Merilin Monro ponovo se menja. Pokret #MeToo i rasprave o zloupotrebi moći u Holivududoprinele su novom čitanju njene priče. Danas mnogi uviđaju koliko je trpela u studijskom sistemu koji je žene istovremeno idealizovao i kontrolisao.I biografski film &quot;Plavu&scaron;a&quot; (2022), sa Anom de Armas u glavnoj ulozi, preuzeo je tu perspektivu. Film prikazuje Monro pre svega kao ranjivu i traumatizovanu ženu. Dok su jedni u tome videli nemilosrdnu kritiku holivudskog odnosa prema ženama, drugi su zamerili da je Monro ponovo svedena na patnju i ulogu žrtve.Merilin Monro je vrlo rano platila cenu ženske vidljivosti. Bila je poželjna, ali retko po&scaron;tovana. Slavna, ali slabo za&scaron;tićena. Inteligentna i obrazovana, ali svedena na ulogu stalno dostupnog seks-simbola.Upravo u tome možda leži i njeno feminističko nasleđe: pokazala je jo&scaron; pedesetih godina koliko je složeno žensko samoodređenje u svetu koji žene istovremeno obožava i kontroli&scaron;e. To &scaron;to je njen lik i sto godina nakon rođenja i dalje globalno prepoznatljiv govori o tome koliko je snažno obeležila savremenu pop-kulturu.

Plavuša, glumica, buntovnica: Životna priča Merilin Monro zbog koje je bila nesrećna

0 Komentari