Kosi kao od šale, zamahuje muški: Gordana je jedina žena na "kosačkom Vimbldonu" FOTO

Zavr&scaron;en je turnir Vimbldon u Engleskoj, ali juče je zavr&scaron;en i, kako ga mnogi nazivaju &quot;kosački Vimbldon&quot;, koji se svake godine održava na planini Rajac kod Ljiga. Ovogodi&scaron;njim priznanjem Zlatna kosa okitio se Vuk Vučković iz Preljine.Ovaj mladić iz sela Preljina kod Čačka već dugi niz godina nastupa na kosidbama, ne odustaje od tradicije i starih srpskih običaja, a osim ovogodi&scaron;nje nagrade, okitio se i brojnim drugim zlatnim medaljama upravo na ovom kosačkom Vimbldonu.&quot;Dobra kvalitetna kosa je najbitnija, mora biti dobro nao&scaron;trena. Prvi zamah je ključan. Desnom nogom idete napred, pa malo zamahujete iz kuka, malo iz ramena. Najvi&scaron;e treba da kosite ovim sredi&scaron;njim delom, a ne vrhom kose&quot;, otkriva svoju tajnu ovaj mladi kosač za Regionalnu informativnu novinsku agenciju RINA.Uz oca i strica kosu je prvi put u ruke uzeo s nepunih sedam godina i zaljubio se u ovu staru ve&scaron;tinu.&quot;Znam da moji vr&scaron;njaci možda imaju neke modernije i ekscentričnije hobije, ali za mene je ručno ko&scaron;enje broj jedan. Tu vam rade svi mi&scaron;ići, bolje je od svake teretane. Kad sam bio mali, rekli su mi da imam urođen talenat i zato nisam odustao. Otac mi je pokazao prve poteze, a onda sam iskustvo sticao kroz vežbanje&quot;, kaže Vuk Vučković.RINAČuvena Kosidba na Rajcu održava se svakog jula, 55 godina unazad, i važi za jednu od najdugotrajnijih manifestacija. Svoje kose ukrstili su ne samo kosači iz Srbije, već iz čitvog regiona, a te&scaron;kog posla bez kog se nekada nijedno leto nije moglo zamisliti prihvatila se i jedna dama.&quot;Gledala sam dok sam bila mala oca kako kosi, zavolela sam te seoske poslove i trudimo se da sačuvamo na&scaron;u tradiciju. Odlučila sam da se oprobam i na ovoj manifestaciji. Konkurencija je zaista bila jaka, sve su bili mu&scaron;karci, ali su me prihvatili kao ravnopravnog protivnika. Važno je učestvovati, nije važno pobediti&quot;, rekla je Gordana Rendulić iz Lučana, jedina žena koja je kosila na ovogodi&scaron;njoj Kosidbi na Rajcu.RINASem najboljeg kosca &ndash; kome se meri brzina, &scaron;irina, kvalitet, ujednačenost otkosa, izabran je i đidija ili kozba&scaron;a, kosac koji se najlep&scaron;e odeva, peva, igra, ima najlep&scaron;i stas. Ovogodi&scaron;nja priredba počela je običajem da đidija kosu otkuje onoliko puta koliko je do tada manifestacija održano.&quot;Svi kosači oblače letnju seljačku no&scaron;nju, radne &scaron;iroke bele pantalone i do kolena dugu belu vezenu ko&scaron;ulju, preko koje se navlači obavezan jelek. Kosači se opasuju tkanim &scaron;arenim pojasem. Pantalone se upasuju u tozluke, a preko njih se obuvaju vezene vunene čarape i onda dolaze opanci sa &scaron;est reda lakovanih kai&scaron;a. Prepoznatljiv detalj i ukras koji krasi i od sunca &scaron;titi kosače na Rajcu je slameni &scaron;e&scaron;ir&quot;, dodaju organizatori.Inače, prvo takmičenje kosača na Rajcu se održalo kada i prvi narodni va&scaron;ar, 1892. godine. Kako u stara vremena, tako i danas, Kosidba na Rajcu se uvek održava prve nedelje posle Petrovdana. Kosidba nije samo takmičenje kosača, već prikaz tradicije, počev od okupljanja kosača, trubača, zdravičara, vodono&scaron;a, odlaska na kosidbu, kosačkog ručka na travi.RINA

Kosi kao od šale, zamahuje muški: Gordana je jedina žena na "kosačkom Vimbldonu" FOTO

0 Komentari