Kosi kao od šale, zamahuje muški: Gordana je jedina žena na "kosačkom Vimbldonu" FOTO

Završen je turnir Vimbldon u Engleskoj, ali juče je završen i, kako ga mnogi nazivaju "kosački Vimbldon", koji se svake godine održava na planini Rajac kod Ljiga. Ovogodišnjim priznanjem Zlatna kosa okitio se Vuk Vučković iz Preljine.

Ovaj mladić iz sela Preljina kod Čačka već dugi niz godina nastupa na kosidbama, ne odustaje od tradicije i starih srpskih običaja, a osim ovogodišnje nagrade, okitio se i brojnim drugim zlatnim medaljama upravo na ovom kosačkom Vimbldonu.

"Dobra kvalitetna kosa je najbitnija, mora biti dobro naoštrena. Prvi zamah je ključan. Desnom nogom idete napred, pa malo zamahujete iz kuka, malo iz ramena. Najviše treba da kosite ovim središnjim delom, a ne vrhom kose", otkriva svoju tajnu ovaj mladi kosač za Regionalnu informativnu novinsku agenciju RINA.

Uz oca i strica kosu je prvi put u ruke uzeo s nepunih sedam godina i zaljubio se u ovu staru veštinu.

"Znam da moji vršnjaci možda imaju neke modernije i ekscentričnije hobije, ali za mene je ručno košenje broj jedan. Tu vam rade svi mišići, bolje je od svake teretane. Kad sam bio mali, rekli su mi da imam urođen talenat i zato nisam odustao. Otac mi je pokazao prve poteze, a onda sam iskustvo sticao kroz vežbanje", kaže Vuk  Vučković.

RINA

Čuvena Kosidba na Rajcu održava se svakog jula, 55 godina unazad, i važi za jednu od najdugotrajnijih manifestacija. Svoje kose ukrstili su ne samo kosači iz Srbije, već iz čitvog regiona, a teškog posla bez kog se nekada nijedno leto nije moglo zamisliti prihvatila se i jedna dama.

"Gledala sam dok sam bila mala oca kako kosi, zavolela sam te seoske poslove i trudimo se da sačuvamo našu tradiciju. Odlučila sam da se oprobam i na ovoj manifestaciji. Konkurencija je zaista bila jaka, sve su bili muškarci, ali su me prihvatili kao ravnopravnog protivnika. Važno je učestvovati, nije važno pobediti", rekla je Gordana Rendulić iz Lučana, jedina žena koja je kosila na ovogodišnjoj Kosidbi na Rajcu.

RINA

Sem najboljeg kosca – kome se meri brzina, širina, kvalitet, ujednačenost otkosa, izabran je i đidija ili kozbaša, kosac koji se najlepše odeva, peva, igra, ima najlepši stas. Ovogodišnja priredba počela je običajem da đidija kosu otkuje onoliko puta koliko je do tada manifestacija održano.

"Svi kosači oblače letnju seljačku nošnju, radne široke bele pantalone i do kolena dugu belu vezenu košulju, preko koje se navlači obavezan jelek. Kosači se opasuju tkanim šarenim pojasem. Pantalone se upasuju u tozluke, a preko njih se obuvaju vezene vunene čarape i onda dolaze opanci sa šest reda lakovanih kaiša. Prepoznatljiv detalj i ukras koji krasi i od sunca štiti kosače na Rajcu je slameni šešir", dodaju organizatori.

Inače, prvo takmičenje kosača na Rajcu se održalo kada i prvi narodni vašar, 1892. godine. Kako u stara vremena, tako i danas, Kosidba na Rajcu se uvek održava prve nedelje posle Petrovdana. Kosidba nije samo takmičenje kosača, već prikaz tradicije, počev od okupljanja kosača, trubača, zdravičara, vodonoša, odlaska na kosidbu, kosačkog ručka na travi.

RINA