Zimi je lepše nego ikada: Cveće koje odlično podnosi zimu i cveta sve do proleća

Ako krajem septembra ili početkom oktobra prošetate bilo kojom pijacom ili cvećarom, naići ćete na biljke sitnog cveća u beloj, ljubičastoj, ružičastoj i crvenoj boji, koje su tada lepše nego ikada.

Reč je o cveću po imenu erika koje, dok se druge biljke spremanju za zimski počinak, dolaze do punog izražaja.

Vrlo često dolazi do zabune, pa se poistovećuju erika i vresak, ali između te dve biljke postoje razlike. Vresak ima mnogo manje listiće, ima sitnije cveće i cveta leti i tokom jeseni, dok su erike u punom cvatu tokom hladnijih dana, posebno u kasnoj jeseni, zimi i u rano proleće.

Zbog svojih svojstava one su najbolji mogući ukras naših jesenjih i zimskih balkona.

Vole niske temperature

Najčešći razlog zbog kojeg mnogi upravo u jesenjim mesecima posežu za erikama jeste taj što njima odgovaraju niske spoljašnje temperature. Temperatura koja se kreće između 5 i 15 stepeni idealna je za njihov rast i razvoj.

Vole povremenu izloženost sunčevim zracima i u tom slučaju mogu menjati boju, ali one nisu od presudne važnosti za njihovo cvetanje. Čak i ako je vaš balkon okrenut severnoj strani ili u zimskim mesecima dobija samo sat-dva sunčeve svetlosti dnevno, erikama to neće smetati.

Daju neodoljivu boju balkonu

Erike dolaze u beloj, ružičastoj, ljubičastoj i crvenoj boji. U vreme kada se naš balkon prazni i s njega nestaje zelenilo, erike će mu dati neodoljivu boju koja će ulepšati i najtmurniji zimski dan.

Idealne su za međusobno kombinovanje, s tim da se u istoj saksiji među njima mora ostaviti barem 15 centimetara razmaka za razvoj korena, i tako se mogu dobiti brojne kombinacije paleta boja, zavisno od ličnog ukusa ili boje balkona.

Vrlo su jednostavne za održavanje

Još jedna njihova prednost ogleda se u tome što one zaista zahtevaju minimalno pažnje, a daju mnogo.

Jednom kada posadite erike u saksije, koje obavezno moraju imati rupice na dnu za što bolju drenažu koja je presudna za uspeh te biljke, zalivaćete je jednom do dvaput nedeljno. Kada se nakon nekoliko nedelja naviknu na svoje novo okruženje, dovoljno je čak i samo jedno zalivanje svakih sedam dana.

Osim dobro dreniranog tla i ranije spomenutog povremenog sunca, ne trebaju im nikakvi posebni uslovi. Štaviše, dodatno đubrivo može samo da im šteti pa stručnjaci savetuju da se ono svakako mora izbegavati.

Nakon zimskih meseci potrebno je samo ukloniti eventualne osušene cvetove i grančice kako bi se omogućio rast novih prolećnih cvetova.