Da li bi decu trebalo primoravati da pojedu sve iz tanjira?

Ove greške mogu oblikovati odnos koji deca imaju prema hrani, što može imati dugoročne posledice na njihovo zdravlje i emocionalnu dobrobit. Ključno je omogućiti im da razviju ovu intuiciju i da donose odluke o tome koliko žele da jedu.

Ako ih prisiljavate da jedu više nego što žele, ili ih ograničavate u količini hrane koju mogu konzumirati, to može dovesti do poremećenih navika u ishrani i stvaranja negativnih osećanja prema hrani.

Jelo postaje merilo uspeha

Inside Creative House/Shutterstock

Kada roditelji previše hvale decu zbog toga što dobro jedu ili ih grde zbog nepojedenih tanjira, može se stvoriti nezdrav odnos prema hrani.

Ako dete oseća da je uspeh u ishrani merilo njegovih sposobnosti, to može izazvati nesigurnost. Umesto toga, bolje je koristiti nežan pristup, poput komentarisanja ponašanja, a ne kritikovati ili previše nagrađivati detetov apetit.

Oduzimate detetu kontrolu nad sopstvenim telom

altanaka/Shutterstock

Davanje detetu autonomiju u vezi sa hranom je ključno za razvoj zdrave slike o sebi i svom telu. Kada roditelji previše kontrolišu količinu hrane koju dete jede, deca gube sposobnost da samostalno prepoznaju svoje potrebe. 

Omogućite im da regulišu koliko jedu i kada su siti, bez previše uplitanja u njihove izbore.

Kada deca ne mogu da slušaju signale svog tela, kao što su osećaj gladi ili sitosti, to može ometati normalan razvoj prehrambenih navika.

Deca koja nisu naučena da prepoznaju ove signale mogu postati preopterećena hranom, što može dovesti do problema sa prejedanjem i gojaznošću. Pomažući deci da slušaju svoj mozak, razvijaju zdraviji odnos prema hrani i svojim telesnim potrebama.

Povećava rizik od gojaznosti

Roman Chazov/Shutterstock

Roditeljski pritisak da se pojedu svi obroci, ili davanje preobilnih porcija, može povećati rizik od prejedanja.

Svako peto dete danas pati od gojaznosti, a mnogi roditelji ne shvataju da prisiljavanje dece da jedu više nego što žele može dovesti do negativnih efekata.

Deca bi trebalo da imaju kontrolu nad količinom hrane koju konzumiraju, kako bi naučila da slušaju signale svog tela.

Deca bi mogla da počnu da mrze zdravu hranu

New Africa/Shutterstock

Kada deca stalno dobijaju negativno iskustvo sa hranom koju im roditelji nude, poput neprijatnog prisiljavanja na jelo, može se razviti averzija prema zdravim namirnicama. 

Uvođenje novih namirnica trebalo bi biti postepeno, bez pritiska. Ako deca ne osećaju da se od njih očekuje da jedu nešto što im nije ukusno, lakše će razviti pozitivan odnos prema hrani.

U konačnici, važno je stvarati okruženje u kojem deca imaju priliku da razviju zdrave navike, uče da prepoznaju svoje telesne signale i imaju mogućnost da donose odluke u vezi sa hranom.

Poštovanjem njihove autonomije i izbegavanjem preterane kontrole, možete im pomoći da stvore zdrav odnos prema hrani koji će ih pratiti tokom života.