Najgore reči koje možete uputiti deci, a mnogi roditelji to čine

Reči koje koristimo u razgovoru s decom moraju biti prilagođene i znamo da moramo paziti na ono što izlazi iz naših usta, jer te reči ostavljaju trajne tragove. Međutim, neke su blaže, a neke stvarno ne bi trebalo da izgovaramo...

I nije lako biti roditelj i nije lako slušati sve savete, kritike... Na kraju ipak shvatite da treba da slušate sebe, a među ktitičnim poljima u vaspitanju dece je i razgovor s njima.

Prema novom istraživanju, postoje neke specifične negativne reči koje roditelji koriste u razgovoru sa svojom decom, a one mogu imati trajne posledice i za decu i za roditelje. Online škola za učenje jezika, Preply, ispitala je više od 1.400 roditelja širom SAD-a da bi utvrdili kako koriste jezik u razgovoru sa svojom decom.

Rezultati su pokazali da zapravo većina roditelja ima puno toga zajedničkog, ali i da današnji roditelji rade na tome da naprave promene u načinu roditeljstva u poređenju s onim kako su oni odgajani.

Studija je otkrila najčešće negativne reči koje koriste roditelji:

- Zločest(a)

- Razmažen(a)

- Lenj(a)

- Sebičan/na

- Loš(a)

- Lažljivac/ica

- Glup(a)

fizkes/Shutterstock

Nekad smo čak i svesni da te reči nisu dobre, a pobegnu nam iz usta u nekom trenutku... Mnogi roditelji priznaju da koriste ove negativne reči u razgovoru sa svojom decom, a svaki četvrti roditelj priznao je da se zbog izgovorenih reči njegovo dete oseća sebično ili loše, a gotovo svaki peti roditelj priznao je da se zbog njega dete osećalo kao lažljivac. Ipak, studija je pokazala da 20% roditelja oseća grižu savesti zbog negativnih reči koje su upotrebili sa svojom decom, a 1 od 12 roditelja žali što je psovao u njihovom prisustvu. Tačnije, 3 od 10 roditelja žale zbog jezika koji su upotrebili kada su obeshrabrivali određena ponašanja, što ipak ukazuje na razmišljanje o uticaju njihovih reči.

Ipak, obećavajuće zvuči da je 80 posto anketiranih roditelja reklo da nikada nisu koristili neku vrstu negativnog jezika sa svojom decom zbog čega bi zažalili, iako je gotovo 90% njih priznalo da su pretili svojoj djeci kada su bila u nevolji. "Reči koje koristimo svakodnevno utiču na način na koji doživljavamo sebe, druge i svet oko nas. Kada je usmeren prema drugima, negativan jezik može naštetiti međuljudskim odnosima, sniziti samopouzdanje i dovesti do lošeg pogleda na život", rekla je jezička stručnjakinja Silvija Džonson za Preply, podstičući roditelje "da budu svesni jezika koji koristimo, posebno kada imamo posla s osetljivim bićima poput dece".

Iako su roditelji još uvek „"krivi" po optužbi zbog korišćenja negativnih reči, većina radi na tome da uvedu promenu kako bi bili svesniji onoga što govore svojoj deci. Ova vrsta svesnog roditeljstva mogla bi biti posledica njihovog sopstvenog detinjstva u kojem ova vrsta reflektujućeg razmišljanja nije postojala.