Ova faza odrastanja je najteža, roditelji ovde imaju najviše izazova

Svaka faza odrastanja deteta za roditelje jste lepa, a istovremeno teška – u jednom periodu je teško jer prohodavaju i padaju pa morate svake sekunde da budete s njima, posle toga je teško jer su u fazi kada postavljaju milion pitanja dnevno, onda polaze u školu, pa sledi privikavanje itd. 

Međutim, roditelji kažu da je jedna faza odrastanja za njih ipak najteža – u pitanju su tinejdžerske godine, a mame i tate kažu da je komunikacija s tinejdžerima u 15. godini ubedljivo najteža, kako zbog pritiska u školi, tako i zbog hormona koji "divljaju" u pubertetu.

Kako prenosi Mirror.co.uk, studija u kojoj je učestvovalo 1.000 roditelja čija su deca tinejdžeri, čak 75 odsto njih smatra da je uzrast od 13 do 19 godina najizazovniji po pitanju odgajanja, a 32 odsto kažu da su bili "nespremni" za to.

Borba s čestim promenama raspoloženja tinejdžera je ono što ovaj uzrast čini najtežim za roditelje, kaže 35 odsto roditelja, a ističu i da je ovaj period izazovan jer već tada donose neke važne životne odluke, ali i prave određene greške.

Čak dve trećine roditelja smatra da je njihovo dete došlo do tačke kada više ne može da se bori s pritiskom u školi, na testovima, a skoro polovina mama i tata misli da je to uticalo na mentalno zdravlje deteta, kao i na njihovo samopouzdanje.

Zbog pritiska koji osećaju u vezi sa školom, tinejdžeri postaju veoma svadljivi, ljutiti i lošije spavaju, pokazalo je istraživanje.

Kada je reč o pritisku koji osećaju zbog škole, tinejdžeri najviše brinu zbog ocena, zatim da li će zapamtiti sve što treba, a brine ih i to da potencijalno loše urade testove.

Profesorka psihologije Margareta Džejms ističe da je ovaj period tako težak jer "deca postaju odrasli ljudi".

"Menjaju im se obrasci spavanja, što može da uzrokuje hronični manjak potrebnog sna, koji utiče na koncentraciju i pažnju, što se onda neminovno odražava na školu i uspeh u školi. Sazrevanje mozga dešava se istovremeno s pubertetom i hormonskim promenama, tako da dolazi do manjka kontrole u postavljanju prioriteta, planiranja, organizovanja i kontrolisanja impulsivnog ponašanja. To dovodi do manjka motivacije, promena raspoloženja i konflikta s autoritetima, a utiče i na njihovo donošenje odluka, posebno kada je reč o preuzimanju rizika", pojašnjava psihologica.