Roditelji su vas dobro vaspitali ako ne trošite novac na tri stvari

Deca koja su odrastala uz roditelje koji su promišljeno planirali budžet i trošili pažljivo verovatnije će razviti sličan odnos prema novcu. S druge strane, oni koji su odrasli u okruženju u kome se trošilo bez razmišljanja možda će u odraslom dobu morati više da rade na sopstvenim finansijskim navikama.

Neke navike koje ljudi imaju danas – poput odlaganja impulsivne kupovine ili racionalnog odnosa prema pretplatama – često su znakovi da su odrasli uz roditelje koji su ih naučili vrednostima novca i racionalnom trošenju. Prema istraživanjima, ljudi koji su odrasli uz dobre finansijske navike odbijaju da troše novac na ove stvari.

Bacanje ostataka hrane

Dobri finansijski temelji najčešće se vide u navici da se ne baca hrana. Mnogi su odrasli uz neizgovoreno pravilo da se ručak od juče jede za večeru ili da se višak spakuje za sutrašnji obrok. Osim što se tako štedi novac, reč je i o poštovanju truda uloženog u pripremu hrane.

Prema jednom istraživanju, prosečna ishrana uključuje pet kućnih obroka nedeljno, tri obroka od ostataka, tri naručena obroka i tri obroka u restoranima. Oni koji su naučili da se hrana ne baca znaju koliko je važno iskoristiti ono što se već ima pre nego što se spremi ili kupi nešto novo, piše YourTango.

StockPhotoDirectors/Shutterstock

Pretplate koje se ne koriste

Odrastanje uz naviku redovnog praćenja troškova često dovodi do toga da se ne plaćaju pretplate koje se više ne koriste. Iako nekoliko dolara mesečno može da deluje beznačajno, dugoročno se nakuplja znatan iznos za usluge koje ostaju neiskorišćene. Istraživanje YouGova pokazalo je da čak tri posto potrošača nije koristilo više od pet aktivnih pretplata u poslednjih šest meseci.

Osobe koje su navikle da pregledaju račune i otkazuju ono što više nije korisno radije novac usmeravaju prema stvarima koje zaista koriste.

PeopleImages.com - Yuri A/Shutterstock

Kupovina samo da bismo "bili u trendu"

Dobro razvijena finansijska svest često znači i odbijanje trošenja novca samo kako bi se pratili trendovi. Iako je prirodno želeti da pratimo korak s modom ili tehnologijom, oni koji su vaspitani s jasnim vrednostima ne dozvoljavaju da spoljašnji utisak određuje njihov vrednosni sistem.

Istoričar Lorens R. Semjuel navodi: "Nepotrebne stvari često pokazuju bolji status od onih potrebnih, što objašnjava zašto su luksuzni proizvodi i iskustva kojima se može pohvaliti toliko privlačni onima koji traže društveno priznanje".

Takav pristup zasniva se na uverenju da samopouzdanje ne dolazi iz novčanika, već iznutra. Umesto impulsivne kupovine najnovijih i najskupljih stvari, dobro vaspitani ljudi pažljivije biraju one koje su im zaista potrebne, i to u pravom trenutku.

Drazen Zigic/Shutterstock