Predstavljamo vam 10 mitova o odnosu očeva i sinova

Mama i sin imaju najčvršću vezu. To je posebna veza koju ništa ne može da poremeti i svi sinovi su mamini sinovi. 

Tate i ćerke su uvek povezani na sasvim poseban način, devojčice su tatine princeze i uvek će najviše i sasvim posebno voleti tatu. Tate i sinovi se ne slažu baš uvek najbolje, a između njih nema neke posebne veze jer ne znaju da pokažu osećanja.

I tako dalje, i tako dalje. Sve su to razna mišljenja koja su nam usađena i o kojima često i ne razmišljamo, nego ih samo ponavljamo i spominjemo. A istina zapravo može da bude sasvim drugačija i najčešće i jeste.

Sve su to mitovi koji uopšte ne moraju da budu ni blizu onoga kako stvari u nekoj porodici stoje, čemu u prilog govore i ovi mitovi o odnosu tate i sina:

xalien/Shutterstock

1. Odnos tate i sina je uvek "rezervisan"

Naravno da u nekim porodicama odnos tate i sina može sigurno da biude rezervisan, oni mogu biti udaljeni i da možda nemaju kvalitetan odnos.

Ali, odnos tate i sina može da bude ispunjen ljubavlju, bliskošću i obostranim poštovanjem. Takvi odnosi temelje se na otvorenoj komunikaciji i zajedničkim interesima.

2. Očevi teško izražavaju ljubav i privrženost sinovima

Uprkos široko raširenom mišljenju i verovanju, mnogi očevi pokazuju ljubav i privrženost svojim sinovima – rečima, delima, gestovima. Ti izrazi i pokazatelji mogu jedino da variraju u zavisnosti od kulturnih normi i ličnostima tate i sina.

3. Sinovi automatski nasleđuju tatine osobine i ponašanje

Sinovi mogu da delie neke osobine i ponašanja s očevima, zbog genetike, naravno, ali to ne znači da će biti njihove male kopije. Tu su uticaji okoline, vaspitanje, mamini geni, lični izbori...

4. Očevi su jedini odgovorni za uticaj na muškost sinova

Da, naravno i očekivano – očevi utiču na muškost svojih sinova jer su im oni glavni uzori. Ali, daleko od toga da su oni sinovima jedini uzori u tom pogledu. Tu su, naravno, vršnjaci, profesori, treneri, a da ne spominjemo medije i društvene mreže.

fizkes/Shutterstock

5. U odnosu tate i sina sukob je neminovan

Sukob se može javiti u bilo kom odnosu, na bilo koji način, s bilo kojim razlogom. Ali, efikasna komunikacija, empatija, uzajamno poštovanje – sve to može da pomogne očevima i sinovima da nađu zajednički jezik.

6. Očevi i sinovi moraju da imaju zajednička interesovanja da bi se povezali

Naravno da zajednička interesovanja mogu da zbliže tatu i sina, kao i bilo koje druge dve osobe.

Ali nisu nikako nužni i neophodni za povezanost. Tata i sin mogu da se zbliže kroz zajedničke vrednosti, iskustva, smislene razgovore, bez obzira na njihova interesovanja i hobije.

7. Sinovi moraju da idu očevim stopama da zasluže njihovo poverenje

Očevi često podržavaju potpuno individualne izbore svojih sinova, bez obzira na to poklapaju li se s njihovima. Istinsko odobravanje i podršku mogu da pruže očevi kojima je sreća i ispunjenost njihovih sinova važnija od očekivanja i krutih formi.

8. Očevi su manje uključeni u roditeljstvo nego mame

To je, istina, bilo tako dugo vremena, ali moderni očevi sve su više uključeni u roditeljstvo i sve procese u porodici. Oni se brinu za decu, pružaju emocionalnu podršku, pomažu u donošenju odluka. Mnogi očevi streme kvalitetnom i brižnom odnosu sa svojim sinovima.

Miljan Zivkovic/Shutterstock

9. Očevi imaju manje uticaja na sinove nego mame

Očevi imaju i te kako veliki uticaj na sinove – na njihov razvoj, oblikovanje stavova, verovanja, model ponašanja. Istraživanja pokazuju da očevi koji su uključeni i pružaju podršku odgajaju sinove koji su emotivno stabilni.

10. Odnos očeva i sinova je statičan i nepromenjiv

Odnosi očeva i sinova s vremenom se menjaju i evoluiraju, prilagođavaju se životnim promenama i promenljivoj dinamici. Osnovna veza ostaje konstanta, ali to ne znači da očevi i sinovi mogu da dožive i periode bliskosti, udaljavanja, ponovnog zbližavanja...