Zamke "nežnog roditeljstva": Da li stvaramo "slabu" generaciju dece?

Svaka metoda roditeljstva, ako se pogrešno primenjuje, može se obiti o glavu i dugoročno stvoriti niz problema. U poslednje vreme sve više se govori o "nežnom roditeljstvu", ali neki stručnjaci upozoravaju da bi njegova moderna, pogrešno protumačena verzija mogla da stvara generaciju dece nespremnu za stvaran svet.

To ne znači da ovaj pristup treba u potpunosti odbaciti, ali važno je prepoznati gde drugi greše kako ne biste ponovili iste greške u budućnosti.

1. Nežno ne znači popustljivo

Jedna od najvećih zamki jeste ta što roditelji često brkaju nežno roditeljstvo s popustljivim. Postoje dve vrste nežnih roditelja: oni koji to rade ispravno i oni koji su popustljivi. U strahu da ne traumatizuju svoju decu, neki roditelji postaju upravo razlog zašto njihova deca odrastaju nespremna za svet, dozvoljavajući im da rade šta god žele.

Kako objašnjava doktorka Džen Lumanlan: "Popustljivo roditeljstvo nastaje kada roditelji s pažnjom reaguju na snažne emocije svoje dece, ali ne daju prioritet sopstvenim potrebama". Roditelji koji ne uče decu poštovanju tuđih granica odgajiće osetljivu decu koja ne znaju prikladno da se ponašaju u odnosima.

2. Preterano potvrđivanje osećanja

Nema ništa loše u tešenju dece, ali postoji granica. Preterano potvrđivanje svakog osećaja jedan je od načina na koje moderna verzija nežnog roditeljstva može da naškodi.

Roditelji ne bi trebalo da maze decu zbog svake suze ili izliva besa. To može da uzrokuje da deca ne vide dalje od sebe, a fokus na tešenje može dovesti do toga da roditelji zanemare učenje dece kako da se nose s teškim emocijama, od kontrole besa do samostalnog smirivanja.

Prostock-studio/Shutterstock

3. Štite decu od svake neprijatnosti

Prirodno je želeti da zaštitite svoje dete, ali prezaštićenost je štetna. Jednog dana, deca će morati da se suoče sa stvarnim svetom, a roditelji neće uvek biti tu da ih spasu. Zato je ključno dopustiti im da ponekad padnu i sami se podignu. Licencirana klinička psihološkinja dr Liz Nisim savetuje: "Pustite ih da pogreše; pustite ih da padnu".

"Budite tu da im obrišete suze i utešite ih na isti način na koji ste tešili svoje dete kada je ogrebalo koleno. Pustite ih da osete šta god treba da osete. Slušajte. Potvrdite. Ali nemojte da popravljate niti rešavate." Dozvolite im da vode te neprijatne razgovore i budite im podrška kada je najpotrebnije.

4. Izostanak posledica za loše ponašanje

Mnogi roditelji se danas bore s pitanjem kada kazniti dete, a kada je dovoljan samo razgovor, ne želeći da ponavljaju metode svojih roditelja. Međutim, ako nema apsolutno nikakvih posledica, šta će sprečiti dete da nastavi sa štetnim ponašanjem?

Razgovor je odličan, ali zavisno od težine postupka, ne može proći bez posledica. Bilo da se radi o oduzimanju video-igara ili dodatnim kućnim poslovima, neki oblik posledice je nužan kako bi dete naučilo da se greške ne ponavljaju.

5. Beskrajno pregovaranje oko svega

Dobro je tražiti detetovo mišljenje kako bi naučilo da se zauzme za sebe. Kako objašnjava psiholog dr Karl E. Pikhardt, "Izražavanje mišljenja ne samo da može osnažiti mlade ljude dok se probijaju u svetu odraslih, već može i izgraditi samopouzdanje i samopoštovanje mlade osobe".

Ipak, pregovaranje oko svake sitnice postaje iscrpljujuće. Ponekad roditelj mora da bude odlučan. To ne samo da olakšava život roditelju, već se i dete oseća manje pod stresom, jer ne mora stalno da donosi odluke.

PeopleImages/Shutterstock

6. Emocije su važnije od obaveza

Davanje prednosti emocijama nad osnovnim uputstvima može postati problem, posebno u okruženju poput škole. Učitelji, a kasnije i poslodavci, ne mogu zaustaviti sve kako bi se bavili osećanjima pojedinca.

Decu treba naučiti da postoji vreme i mesto za sve i da se obaveze ponekad moraju izvršiti bez obzira na to kako se trenutno osećaju. Iako su njihova osećanja ispravna, učenje deteta da ne može uvek da se usredsredi samo na njih dugoročno će mu se obiti o glavu.

7. Insistiranje na pravednosti umesto na stvarnosti

Roditelji se trude da budu pravedni, ali preterano fokusiranje na pravednost može biti štetno jer život jednostavno nije uvek pravedan. U redu je ako situacija ponekad nije savršeno jednaka za sve.

Kako kaže klinička psihološkinja dr Dženifer Kunst, "Život se ne zasniva na pravednosti, poput vremena, koje nije nagrada niti kazna. Imamo izbore o tome kako reagujemo na životne događaje". Učenje dece kako da se noe s nepravdom važna je životna lekcija.

8. Sve se vrti oko deteta

Stvaranje doma usmerenog isključivo na dete, iako se čini plemenitim, nije najpraktičnije rešenje. Ako roditelj zanemaruje sopstvene potrebe kako bi udovoljio detetovim, indirektno uči dete da su njegove potrebe važnije od tuđih, što može dovesti do egocentričnosti.

Važno je pronaći ravnotežu i brinuti se o sopstvenim potrebama - to je dobro za mentalno zdravlje roditelja, ali i uči dete da uzima u obzir druge ljude.

Lopolo/Shutterstock

9. Emocionalna inteligencija bez čvrstine

Učiti decu emocionalnoj inteligenciji izuzetno je važno, ali to mora ići ruku pod ruku s usađivanjem vrlina koje se temelje na snazi. Osim što treba da znaju da izraze svoje emocije, decu treba učiti da budu snažna, marljiva i uporna.

Kako kaže vanredna profesorka dr Mišel P. Majdenberg: "Mnogo je stida i žaljenja koji neizbežno ostaju kada ne delujete u skladu sa svojim vrednostima i iz mesta integriteta". Stoga je važno obezbediti da deca izgrade i snažan karakter.

10. Svaki sukob postaje terapijska seansa

Sukob je neizbežan i nužan deo odnosa, ali ne mora svaki biti dubok. Pretvaranje svake svađe u dugu terapijsku seansu iscrpljujuće je i za roditelja i za dete. Koliko god vas voleli, slušanje 30-minutnog govora zbog manje nesuglasice može stvoriti nepotrebnu teskobu. Ponekad je dovoljno jednostavno da se izvinite, zagrlite i krenete dalje. To će opustiti i roditelje i decu.

11. Strah od asertivnosti

Mnogi roditelji se plaše da budu asertivni, jer ne žele da ispadnu prestrogi ili zli. Iako su te brige razumljive, asertivnost je ključna veština. Kako objašnjava psihoterapeut Moše Ratson: "Asertivnost gradi samopouzdanje, propagira okruženje u kojem svi pobeđuju, poboljšava dobrobit te gradi granice, otpornost i samopouzdanje".

Zato, ne plašite se da budete odlučni. Sve dok postoji poštovanje, nema ništa loše u tome da ponekad budete malo stroži.

PeopleImages/Shutterstock