Deca koja često ostaju sama razviju ovih devet tužnih osobina

Deca koja su bila prepuštena sama sebi često razvijaju obrasce povezane sa osećajem nevidljivosti, nesigurnosti i preterane samostalnosti. Iako to ne određuje nužno budućnost, takva iskustva mogu uticati na odnose, samopouzdanje i način suočavanja sa emocijama.

Ovo su neke od osobina koje se mogu razviti kod ljudi koji su bili usamljeni u detinjstvu.

Osećaj da ne zaslužujete ljubav

Osobe koje su u detinjstvu bile emocionalno zanemarene često razvijaju izbegavajući stil privrženosti i sumnjaju u sopstvenu vrednost. Psihoterapeutkinja Dijana Heler objašnjava da se to dešava kada roditelji odbijaju decu ili im posvećuju pažnju samo u određenim situacijama, dok njihove emocionalne potrebe ostaju zanemarene.

"Deca u takvim porodicama takođe su često prepuštena sama sebi", navodi Heler, zbog čega se u odraslom dobu teže povezuju sa drugima, piše YourTango.

PeopleImages/Shutterstock

Česta emocionalna otupljenost

Ako je dete bilo bez emocionalne podrške, može naučiti da potiskuje sopstvena osećanja kako bi se zaštitilo. Taj mehanizam pomaže u detinjstvu, ali kasnije otežava povezivanje sa drugima i izražavanje emocija. Zbog toga se u odraslom dobu može javiti osećaj odvojenosti od sopstvenih emocija i teškoće u njihovom prepoznavanju.

Strah da ste teret drugima

Osećaj da opterećujete druge često proizlazi iz nezadovoljenih emocionalnih potreba u detinjstvu. Teško je tražiti podršku i otvoreno govoriti o problemima jer postoji strah od odbacivanja. Istraživanja pokazuju da je emocionalno zanemarivanje snažno povezano sa osećajem da smo nepoželjni ili teret u odnosima.

New Africa/Shutterstock

Poteškoće sa postavljanjem granica

Osobe koje su odrastale u samoći često imaju problem sa granicama – ili ih uopšte ne postavljaju ili su previše rigidne. Savetnica i terapeutkinja Odri Tait objašnjava: "Granice su tu da vas zaštite, da vam pruže sigurnost. Vi ste ti koji birate svoje granice." Naglašava da je važno jasno ih definisati i dosledno ih održavati.

Sklonost nestabilnim vezama

Nedostatak sigurnosti u ranijem dobu može dovesti do problema sa poverenjem i straha od napuštanja. Zbog toga osobe mogu birati neodgovarajuće partnere ili se povlačiti kada odnos postane stabilan. Stabilnost im može delovati nepoznato i nesigurno.

photodaria/Shutterstock

Teško donošenje odluka

Bez roditeljskog vođstva u detinjstvu, može se razviti nesigurnost u sopstvenu procenu. Osobe se često oslanjaju na mišljenja drugih i teško donose odluke. Iako mogu delovati nezavisno, zapravo im nedostaje poverenje u sebe.

Hronična usamljenost

Dugotrajna samoća u detinjstvu može dovesti do osećaja usamljenosti i u odraslom dobu, čak i kada smo okruženi ljudima. Psiholog Gaj Vinč opisuje usamljenost kao "univerzalno i duboko ljudsko iskustvo".

"Usamljenost nas zarobljava. Osećamo se kao da nikome nije stalo, pa se ustručavamo da se obratimo upravo onim ljudima koji bi nam mogli pomoći", objasnio je.

triocean/shutterstock

Nelagoda zbog oslanjanja na druge

Ako ste rano naučili da se morate osloniti samo na sebe, oslanjanje na druge može delovati neprijatno ili nesigurno. Takva hipernezavisnost može dovesti do izolacije. Ipak, prihvatanje pomoći ne znači gubitak samostalnosti, već stvaranje zdravijih odnosa.

Poteškoće u razumevanju sopstvenog identiteta

Deca koja provode mnogo vremena sama propuštaju važnu interakciju sa roditeljima koja pomaže u razvoju identiteta. Istraživanja pokazuju da je slaba roditeljska responzivnost povezana sa slabijim osećajem identiteta. To može dovesti do nesigurnosti i traženja potvrde spolja, ali identitet se vremenom može izgraditi i ojačati.