Ovo je najopasnija stvar koju koristite u kuhinji – jedno nikako ne smete da radite

Papir za pečenje već decenijama olakšava pripremu hrane, jer sprečava lepljenje, smanjuje potrebu za dodatnim uljem i pojednostavljuje čišćenje posuđa. Ali, koliko god bio praktičan, sve češće se raspravlja o tome da li je potpuno siguran za zdravlje.

Papir za pečenje pravi se od celuloze i prolazi kroz dodatnu obradu kako bi bio otporan na vlagu, masnoću i visoke temperature. Najčešće je premazan silikonom koji sprečava lepljenje hrane i čini papir pogodnim za pečenje na visokim temperaturama.

Dostupan je u dve osnovne varijante. Jedan je izbeljeni, koji je tretiran hlorom da bi bio bele boje, a drugi papir je prirodne smeđe boje, bez hemijskih sastava koji sadrže hlor.

Rizik za zdravlje

Postoje određene informacije i naučne pretpostavke koje povezuju komponente papira za pečenje s potencijalnim rizikom od raka, iako su podaci još uvek delimični i zahtevaju dodatna istraživanja.

Izbeljivanje hlorom može dovesti do stvaranja dioksina, jedinjenja koje Svetska zdravstvena organizacija klasifikuje kao kancerogene za ljude. Iako se nalaze u vrlo malim količinama, pri izlaganju visokim temperaturama mogu preći u hranu. Jednom uneseni u organizam, zadržavaju se u masnom tkivu godinama i povezani su s hormonskim poremećajima, smanjenom plodnošću, oštećenjem jetre, kao i s povećanim rizikom od raka dojke i jetre.

Pixel-Shot/Shutterstock

Takođe, većina papira za pečenje ima silikonski premaz, koji je deklarisan kao "siguran za hranu". Ipak, neka istraživanja pokazuju da se tokom pečenja, naročito pri temperaturama višim od preporučenih, mogu osloboditi siloksani. To su jedinjenja koja se povezuju s hormonalnim poremećajima i potencijalno kancerogenim delovanjem.

Evropska agencija za hemikalije (ECHA) klasifikovala je neke oblike siloksana (npr. D4 i D5) kao supstance vrlo visokog rizika (SVHC). Iako su silikonske površine generalno stabilne, važno je paziti na kvalitet proizvoda i izbegavati ponovnu upotrebu papira.

Papir za pečenje nije namenjen za višekratnu upotrebu. Nakon jednog pečenja, premaz može početi da puca i ispušta čestice. Takođe, većina proizvođača preporučuje maksimalnu temperaturu od 220–230 °C, a iznad toga raste rizik od razgradnje silikona i mogućeg prelaza štetnih materija u hranu.

ViDCan/Shutterstock

Zdravije i sigurnije alternative

Ako želite da izbegnete izloženost potencijalno štetnim hemikalijama, trebalo bi da razmislite o dugotrajnijim i ekološki prihvatljivijim zamenama. Umesto papira dovoljno je samo da nauljite pleh s malo maslinovog ulja, a tu su i druge zdrave alternative – na primer posude od nerđajućeg čelika koje su dugotrajne, nereaktivne i jednostavne za čišćenje.

Staklene i keramičke posude idealne su za pečenje, bez rizika od hemijskih isparavanja. Tu su i silikonske podloge koje su višekratne i stabilne na visokim temperaturama. Međutim, trebalo bi da izaberete one s potvrđenim sertifikatima bezbednosti.

Pixel-Shot/Shutterstock

Iako navedeni rizici nisu alarmantni pri povremenom korišćenju, dugoročna izloženost i previsoke temperature mogu predstavljati problem. Srećom, danas postoje brojne zamene koje su sigurne, dugotrajnije i često isplativije.

Zdravlje počinje od izbora koje činimo svakodnevno, pa tako i u kuhinji, a informisanost i male promene u navikama mogu da naprave veliku razliku.