Razvod braka nije trend, već potreba – ali šta se dešava kad sve ode dođavola

U poslednje vreme dosta se govori o razvodima braka, društvenom fenomenu koji uzima maha. Ako pitate poštovaoce bračnog papira o trenutnom stanju u društvu, oni će vam reći da su "kola otišla nizbrdo", te da su se prave, moralne vrednosti izgubile onog trenutka kada su ljudi prestali da imaju razumevanja jedni za druge (čitaj: kada su shvatili da ih druga osoba ne ispunjava).

Društvena stigma oko razvoda više ne postoji, što znači da ljudi danas ne ostaju u praznim brakovima samo radi forme. I to je jedna stvar koju podržavam - izlazak iz odnosa koji te više ne ispunjava, pronalaženje slobode koju su nekad žrtvovao/la radi nefunckionalne zajednice i razumevanje rečenice "Ok je da napustim odnos nakon xy godina".

Međutim, ovde nastaje problem druge prirode... 

Prostock-studio/Shutterstock

Sve veća stopa razvoda braka, posebno među slavnim zvezdama, dovela je do formiranja nove vrste razvoda, ako tako mogu da se izrazim, koja dobija posebne karakteristike. Reč je o "iznenadnim razvodima" koje prate nedostatak komunikacije, nepostojanje želje da se pronađe zajednički jezik sa partnerom i, konačno, potpuno odustajanje od odnosa.

Znači, nema svađe, nema komunikacije o problemima u vezi, nema truda - samo tiho udaljavanje bez prevelike buke i saznanje da ćeš kroz nekoliko nedelja dobiti papire za razvod braka.

Sećate se "kola koja idu nizbrdo", eee, pa ovde možemo slobodno da kažemo da su kola, zaista, otišla nizbrdo! 

Kako je sve otišlo dođavola?

Verujem da su društvene mreže i, generalno, brz način života koji podrazumeva konstantnu promenu navika - nekad i na nedeljnom nivou, doveli do toga da sve manje imamo snage i volje da se posvetimo odnosu. Komunikacija koja ispunjava danas je prava retkost, a priča radi pričanja sve više je prisutna u međuljudskim odnosima.

PeopleImages/Shutterstock

Imam osećaj da se na odnose, bilo koje prirode, danas gleda iz kratkoročnog ugla, te da istinska potreba za povezivanjem više ne postoji. Nekad su se ljudi grupisali da ne bi bili usamljeni, a danas često čujem rečenicu: "volim da dođem u prazan stan posle posla i da skinem sve sa sebe" - rečenicu kojom čovek svojevoljno bira samoću.

Da se razumemo, svakom ljudskom biću je potrebno vreme za sebe, ono što se danas kaže "me time", ali problem nastaje onog trenutka kada "me time" postane sve što to ljudsko biće želi u životu. 

Ako je čovek spreman da celi svoj život podredi svojim navikama i potrebama, onda ne bi trebalo da nas čudi što sve više ljudi danas bira da iz veze ili braka izađe prećutno, bez velike buke...

..Jer ljubav prema sebi, kako nas uče moderni lajfkoučevi, bi trebalo da bude veća od ljubavi prema drugom.