Volim te, ali ne želim da se udam

Možda zvuči neverovatno, ali veliki broj devojaka ima baš taj strah od prosidbe, iako vole dečka sa kojim su u vezi, ali naredni korak koji vodi do matičara im baš i nije tako drag.

"Sve može, samo da ne vidim prsten na ruci..."

Zašto uopšte moramo da imamo papir koji tvrdi da smo mi sada zajedno? Kakvo je to "osiguranje" i da li znači da se onda više nikada nećemo posvađati, a ni razvesti?

Mislim da trenutak u kom sve postane zvanično i ozakonjeno, automatski "ubija" sve ostalo, pa, ako neko i planira da me zaprosi – molim vas, ne.

PeopleImages/Shutterstock

Situacija u kojoj dobijete to čuveno pitanje, volite tog dečka, ali ipak ne želite da se udate – uvek se protumači pogrešno i vrlo brzo dođe do raskida. Druga strana bude uvređena, možda je to i očekivano, misli da ga ne volite dovoljno, a šta je sa vama?

Niko se nije pitao da li postoji mogućnost da jednostavno ne želite taj trenutak stresa, ne želite hiljadu gostiju, formalnosti i papir koji osigurava da pola imovine stečene u braku ide vama.

Ako se volimo, zašto je bitno da li smo to i potpisali?

Institucija braka se i dalje doživljava kao neko osiguranje da sad partner više ne može da vam "pobegne", a ja mislim da baš tada kreću razni drugi problemi.

Možda je problem baš u tome što se brak često predstavlja kao cilj, a ne kao izbor. Kao da postoji nevidljiv redosled koji svi moramo da ispoštujemo – veza, zajednički život, veridba, venčanje, deca. I ako negde zastaneš, odmah kreću pitanja: "A zašto nećeš?" kao da odbijanje braka automatski znači odbijanje ljubavi.

zayatsphoto/Shutterstock

A možda ne znači ništa od toga.

Možda samo znači da neko drugačije doživljava bliskost. Da mu sigurnost ne dolazi iz potpisa, već iz svakodnevnih odluka da ostane. Ne odlaze ljudi zato što nisu venčani, niti ostaju zato što jesu. Nekome je brak najlepši dokaz ljubavi i želje da zajedno grade život, i to je potpuno u redu.

Al,i isto tako bi trebalo da bude u redu i ako neko ne oseća potrebu za tim. Ljubav ne bi trebalo da ima samo jedan ispravan oblik.

I možda je pravo pitanje zapravo: zašto je nekome toliko teško da prihvati da "ne želim brak" ne znači "ne želim tebe"?

Shutterstock/Prostock-studio

Jer ako je odnos stvarno jak, možda bi trebalo da izdrži i odgovor koji nije onaj koji smo zamišljali.

Nije li strašno znati da ste se udali ili oženili samo zbog toga što je to tako moralo ili još gore, zbog nade da ćete tako "smiriti" partnera i uspeti da ga vežete za sebe?

Činjenica da vam treba papir, potvrda i zakon da biste bili sigurni u nekoga je svakako ono što ne želim da mi se dogodi. Retki su primeri koji istinski osećaju sreću, raduju se tom danu i zaista ga zaslužuju.

Danas, mislim da je sve to izgubilo vrednost...

Na kraju, možda nije poenta u tome da li ćemo jednog dana reći "da" pred matičarem. Možda je mnogo važnije da svaki dan, bez obzira na papir, biramo jedno drugo.