Danas je Lazareva subota: Praznik kom se raduju deca, a ovaj običaj bi svi trebalo da ispoštuju

Na Lazarevu subotu, praznuje se spomen na čudo koje je Hristos učinio podigavši iz mrtvih svog prijatelja Lazara iz Vitanije.

Lazareva subota ili Subota pravednog Lazara, u srpskom narodu poznata je još i kao Vrbica, jer je tada Isus ušao u Jerusalim, gde su ga dočekala deca.

Prema Jevanđelju po Jovanu, na vest o Lazarevoj smrti, Isus je došao u Vitiniju gde je njegov prijatelj već četiri dana bio sahranjen. Došao je do groba i zatražio da se skloni kamen. Pozvao je Lazara da izađe i ovaj je to učinio, uvijen u pogrebni pokrov.

Ovo čudo je bilo i neposredni uzrok presude na smrt raspećem, koje će ubrzo uslediti. Lazar je živeo još trideset godina nakon vaskrsenja kao episkop na Kipru, gde ga je posetila i Bogorodica.

Događaj Lazarevog vaskrsenja je, prema četiri Jevanđelja, uvod u novu veru, u Vaskrsenje. U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo, kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika.

Maria Sbytova/Shutterstock

Običaji na Lazarevu subotu

Na ovaj dan bere se olistalo pruće vrbe, jer se veruje da se tako snaga zelenila prenosila na decu i odrasle, budući da je vrba zbog bujnog rasta smatrana simbolom zdravlja i snage. Za Vrbicu je običaj da se oko struka nose grančice vrbe, a oko vrata zvončići, koji simbolizuju pozdrav Hristu.

Tokom Cvetne nedelje devojke su za Cveti brale cveće. Za branje je svaka nosila posudu, jer se to cveće nije bralo u krilo. Ubrano cveće nisu unosile u kuću, već su ga ostavljale pod strehom. U posude s cvećem stavljano je jaje, pa je nalivana voda, kojom se sutradan na Cveti, umivaju, da im lice bude tako belo i da miriše kao nabrano cveće.

U danima Cvetne nedelje bilo je uobičajeno da se narod kiti vrbom i koprivom. Veruje se da ove dve biljke imaju veliku magičnu, zaštitnu i isceliteljsku moć.