Praktični saveti

Vernici slave Malu Gospojinu: Jedan običaj je posebno važan za žene

Srpska pravoslavna crkva danas slavi rođenje Presvete Bogorodice, jedan od najvećih crkvenih praznika posvećen Majci Božjoj, koji je u narodu poznat kao Mala Gospojina.

21.09.2024.

8:21

Izvor: Tanjug/superžena

0
Vernici slave Malu Gospojinu: Jedan običaj je posebno važan za žene
Wikipedia

Podeli:

Završava se danas period Međudnevice - vremena između dva velika praznika posvećena Bogorodici - Velike i Male Gospojine, kada žene beru međudnevničke trave - hajdučku travu, kičicu, ugaslicu i druge kojima leče razne bolesti.

Mala Gospojina spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 21. septembra. Ostali Bogorodičini praznici su Vavedenje, Sretenje, Blagovesti, Uspenje presvete Bogorodice (Velika Gospojina), kao i oni koji obeležavaju sećanje na događaje iz njenog života, kao što su Sabor Presvete Bogorodice, Pokrov Presvete Bogorodice, Polaganje pojasa Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.

Scena Roždestva Bogorodice sa Svetom Anom u postelji i novorođenom Marijom u kolevci obavezan je motiv pravoslavnih ikona i srednjovekovnih manastirskih fresaka.

Jedan od najstarijih i najbolje očuvanih živopisa sa motivom Roždestva Bogorodice nalazi se u Kraljevoj crkvi u Studenici, zadužbini kralja Milutina s kraja 14. veka. Presveta Bogorodica je nakon Hristovog rođenja proživela još 48 godina.

Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, a prema nekim izvorima 72 godine. Nadživela je svoga sina, nastavila njegovu misiju i bila svedok mnogih događanja. Poslednjih 15 provela je kod svetog Jovana Bogoslova, Hristovog učenika, kome ju je Hristos poverio na čuvanje.

Prema predanju, često je izlazila na Maslinovu goru, sa koje se njen sin vazneo u nebo i tu se molila Bogu, želeći da se i ona tamo preseli, kako bi gledala Hristovo lice. Trška crkva i manastir Suvodol posvećeni su prazniku rođenja Presvete Bogorodice.

Običaji i verovanja

U privrednom životu, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom zimnih useva, a u to vreme priređivane su i razne stočarske svečanosti.

Ukoliko je na Malu Gospojinu vedro i bez oblaka, i ako se tokom većeg dela dana vidi sunce, veruje se da će jesen i zima biti blagi, bez mnogo hladnih dana.

Na ovaj praznik žene ne bi trebalo da spremaju kuću, da peru veš i da obavljaju druge slične poslove.

Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ne treba raditi ništa od poslova koji se rade rukama.