Imate moć – iskoristite je: Kako u tri koraka da prestanete da vičete na decu?

Većina roditelja shvati da, bez obzira na to koliko su njihova uverenja duboka ili koliko je snažna njihova ljubav prema deci. Neuredna svakodnevica, iscrpljenost od posla, obaveze kod kuće, briga o deci, napadi besa, vriska, galama i pomeranje granica – sve to može dovesti do povremene eksplozije čak i najstrpljivijeg roditelja.

A nakon gubitka živaca i vikanja, osećate se grozno, možda čak i postiđeno, i zaklinjete se sami sebi da više nikada nećete vikati. Međutim, nekako i ta obećanja brzo padnu u vodu.

Znajte da niste sami. Zapravo, istraživanja pokazuju da je gotovo 100 odsto roditelja bilo u istoj situaciji. Ako želite da prestanete da vičete na svoju decu, to je moguće. Kada osetite potrebu da vičete, počnite da razmišljate o onome što mislite, osećate i radite.

Natalia Shmatova/Shutterstock

1. Razmisli

Ljutit unutrašnji govor često utiče na to kako se prilagođavamo situaciji. Drugim rečima, kada situacija pokrene bes, misli obično prolaze kroz našu glavu pre nego što povisimo ton. Te misli možemo nazvati prvim automatskim ljutitim mislima, a ovo su najčešći primeri:

"Opet cviliš? Ne mogu da se nosim s tim!"

"Kako se usuđuješ da bacaš hranu? Trebalo bi da se ponašaš bolje od ovoga!"

"Ne dozvoljavaš mi da spavam ni tri minuta! Tražiš previše pažnje!"

"Ovo je apsolutno najgora moguća stvar koja može da se dogodi! Zašto se to meni dešava?"

"Toliko sam ljuta da bih mogla da vrištim!"

"To je sve tvoja krivica!"

"Pokazaću vam posledice ovakvog ponašanja! Morate da slušate i radite kako vam je rečeno, ja sam ovde roditelj!"

fizkes/Shutterstock

Lako je prepoznati automatske ljutite misli jer, kada je vaš nervni sistem miran, retko ćete imati takve misli, a kamoli ih izgovoriti naglas. Ako ih izgovorite ili izvikujete dok ste ljuti, često se na kraju kajete ili se izvinjavate osobi na koju ste vikali jer zapravo niste tako mislili.

Pokušajte ovo: Kada osetite da biste mogli da vičete, posmatrajte svoje automatske ljutite misli. Zamislite da su te misli vozovi koji prolaze kroz vašu glavu. Pustite ih da prođu. Kada naučite da kontrolišete ljutite misli, one će proći i imaćete priliku da ih pretvorite u svesne misli. Takođe, možete ih zapisati ili snimiti telefonom. Čitanje ili preslušavanje sopstvenih ljutitih misli može biti dragoceno iskustvo učenja.

2. Oseti svoja osećanja

Većina ljudi nikada nije konkretno naučila kako da zaista oseti svoja osećanja. Često smo, iz najboljih namera, učeni da se smirimo, opustimo ili nekako skrenemo sebi pažnju kada smo ljuti. Ove tehnike mogu dovesti do "potiskivanja" važnih osećanja koja treba obraditi.

Umesto da potiskujete bes, pokušajte da ga osetite. Tako ćete ga najverovatnije lakše obuzdati. Istraživači u Finskoj sproveli su zanimljivo istraživanje u kojem su tražili od ljudi da pokažu gde u telu osećaju emocije. Otkrili su da se bes najčešće javlja u gornjem delu tela.

Razmislite gde se bes najčešće javlja kod vas. Pokušajte ovo: Kada osetite da ćete početi da vičete, primetite gde u telu osećate ljutnju. Na primer: "Sada osećam ljutnju u grudima" ili "Osećam stezanje u stomaku".

YAKOBCHUK VIACHESLAV/Shutterstock

3. Ne čini ništa

Ako vežbate prva dva koraka (bilo kojim redosledom), doći ćete do trećeg: "delanja", odnosno osetićete da imate izbor u načinu na koji reagujete. Kada vežbate da budete svesni svojih misli i osećanja usred besa, priznajete i potvrđujete svoju ljutnju, a da pritom ništa ne preduzimate. Bez ikakve reakcije.

Pokušajte ovo: Sledeći put kada vas naljuti vaše dete, partner, prijatelj, okolnosti ili bilo šta drugo, posmatrajte svoje automatske ljutite misli i pustite ih da prođu, primetite i potvrdite sebi svoju ljutnju i kako se osećate, a zatim ne uradite ništa.

Postoji moć u nereagovanju. Iskoristite je.