Oboleli imigranti ipak bezopasni

Nije verovatno da imigranti oboleli od tuberkuloze mogu da šire bolest u zemlji u koju su se doselili, tako da oni ne predstavljaju rizik za javno zdravlje, poručuju stručnjaci Norveškog instituta za javno zdravlje, na osnovu analize stanja u toj zemlji tokom poslednjih dvanaest godina.

Imigranti oboleli od tuberkuloze ne predstavljaju rizik za javno zdravlje. Nije verovatno da imigranti oboleli od tuberkuloze mogu da sire bolest u zemlji u koju su se doselili, tako da oni ne predstavljaju rizik za javno zdravlje, porucuju strucnjaci Norveskog instituta za javno zdravlje, na osnovu analize stanja u toj zemlji tokom poslednjih dvanaest godina. Oboleli imigranti ipak bezopasni Ranije ove godine americki pravnik Endru Spiker izazvao je medjunarodnu zdravstvenu uzbunu i price o bolestima koje ne mare za granice, kada je, oboleo od tesko izlecivog oblika tuberkuloze, prispeo avionom iz Evrope u SAD, podsetio je Rojters. Ubrzo su se strahovanja i sumnje usmerili na obolele imigrante iz siromasnih zemalja u kojima hara tuberkuloza, koji bi, navodno, mogli da prestavljaju opasnost za stanovnistvo zapadnih zemalja. Norveski tim, predvodjen dr Ulfom Daleom, medjutim, odlucno odbacuje takva strahovanja. Tuberkuloza je ponekad fatalna bakterijska infekcija koja najcesce napada pluca. Svake godine od nje u svetu umre dva miliona ljudi, odnosno 5.000 dnevno, uglavnom u zemljama u razvoju, podaci su Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Antibiotici nisu efikasni protiv nekih oblika tuberkuloze, koji se sve cesce javljaju, pa su zbog toga strahovanja od imigranata kao potencijalnih prenosilaca zaraze bila jos veca. Norveski strucnjaci, medjutim, isticu kako je istina da se broj tuberkuloznih u njihovoj zemlji poslednjih godina povecava, zbog toga sto novodosavsi cesto boluju od te bolesti, ali da nema nikakvih indicija da je doslo i do povecanja njenog prenosenja. Mada se bakterija tuberkuloze prenosi vazduhom, eksperti se slazu da je za zarazavanje potreban blizak kontakt sa obolelim tokom najmanje nekoliko sati. Norveski strucnjaci proucili su 2.173 domaca slucaja tuberkuloze izmedju 1993. i 2005. godine, prateci genetski oblik svakog, kako medju starosedeocima tako i medju imigrantima. Ispostavilo se da je izmedju oblika tuberkuloze imigranata i one od koje su bolovali starosedeoci genetska raznolikost iznosila 87 odsto, sto ukazuje na veoma ogranicen nivo zaraze. Slabo prenosenje tuberkuloze sa imigranata na domace stanovnistvo pripisuje se tome sto se imigranti najcesce drze svoje zajednice, kao i cinjenici da Norveska ima programe za brzo dijagnoziranje i lecenje tuberkuloze. Zakljucak naucnika je da, u uslovima dobre kontrole i programa za iskorenjivanje bolesti, nema razloga za vechu zabrinutost od "uvozne" tubekuloze. Eksperti se slazu da je za zarazavanje potreban blizak kontakt sa obolelim tokom najmanje nekoliko sati

Ranije ove godine američki pravnik Endru Spiker izazvao je međunarodnu zdravstvenu uzbunu i priče o bolestima koje ne mare za granice, kada je, oboleo od teško izlečivog oblika tuberkuloze, prispeo avionom iz Evrope u SAD, podsetio je Rojters.

Ubrzo su se strahovanja i sumnje usmerili na obolele imigrante iz siromašnih zemalja u kojima hara tuberkuloza, koji bi, navodno, mogli da prestavljaju opasnost za stanovništvo zapadnih zemalja.

Norveški tim, predvođen dr Ulfom Daleom, međutim, odlučno odbacuje takva strahovanja.

Tuberkuloza je ponekad fatalna bakterijska infekcija koja najčešće napada pluća. Svake godine od nje u svetu umre dva miliona ljudi, odnosno 5.000 dnevno, uglavnom u zemljama u razvoju, podaci su Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Antibiotici nisu efikasni protiv nekih oblika tuberkuloze, koji se sve češće javljaju, pa su zbog toga strahovanja od imigranata kao potencijalnih prenosilaca zaraze bila još veća.

Norveški stručnjaci, međutim, ističu kako je istina da se broj tuberkuloznih u njihovoj zemlji poslednjih godina povećava, zbog toga što novodošavši često boluju od te bolesti, ali da nema nikakvih indicija da je došlo i do povećanja njenog prenošenja.

Mada se bakterija tuberkuloze prenosi vazduhom, eksperti se slažu da je za zaražavanje potreban blizak kontakt sa obolelim tokom najmanje nekoliko sati.

Norveški stručnjaci proučili su 2.173 domaća slučaja tuberkuloze između 1993. i 2005. godine, prateći genetski oblik svakog, kako među starosedeocima tako i među imigrantima. Ispostavilo se da je između oblika tuberkuloze imigranata i one od koje su bolovali starosedeoci genetska raznolikost iznosila 87 odsto, što ukazuje na veoma ograničen nivo zaraze.

Slabo prenošenje tuberkuloze sa imigranata na domaće stanovništvo pripisuje se tome što se imigranti najčešće drže svoje zajednice, kao i činjenici da Norveška ima programe za brzo dijagnoziranje i lečenje tuberkuloze.

Zaključak naučnika je da, u uslovima dobre kontrole i programa za iskorenjivanje bolesti, nema razloga za vechu zabrinutost od "uvozne" tubekuloze.