Naučite decu ovih 8 veština – mogu biti presudne za njihov srećan život

Glavni zadatak roditelja je da s ljubavlju i strpljenjem odgajaju decu, tako da ih nauče najvažnijim veštinama koje su im potrebne za srećan i samostalan život.

Ipak, kada su u pitanju te veštine, mnogi roditelji previde veštine koje su potrebne za odgajanje dece koja će biti srećna i zadovoljna u ovom nesigurnom svetu, a stručnjaci ukazuju i koje su to veštine.

Evo osam najvažnijih veština koje mnogi roditelji zanemaruju, prema rečima stručnjaka.

1. Sposobnost da govore o svojim osećanjima

fizkes/Shutterstock

Jedna stvar koju roditelji zaboravljaju da nauče svoju decu, posebno dečake, jeste kako da razgovaraju o osećanjima, ističe Džoana Šreder, ekspertkinja za roditeljstvo i autorka knjige "Kako razgovarati sa svojim dečacima".

Kada deca počnu da imaju jaka osećanja, jednostavno im kažemo da se smire ili im kažemo da se oslobode svojih emocija. Umesto toga, treba da slušamo nekoliko minuta, a zatim da ponovimo ono što mislimo da čujemo kako bi deca osećala da su njihova osećanja validirana, prihvaćena.

Možete početi sa: "Čekaj, da vidim da li sam te dobro razumeo/la, ljut si što tvoja braća ne žele da igraju igru koju ti želiš da igraš". Dozvolite im da isprave vašu formulaciju ako grešite.

Nakon toga, pokušajte malo dublje da ispitate osećanja mališana, na primer: "Sada kada razumem zašto si ljut, pitam se da li se možda osećaš i malo izostavljeno jer je ta igra za stariju decu i može ti biti teško da pobediš?"

Sve to će možda podstaći mališane da pokušaju da pronađu rešenje, ali i da objasne braći/sestrama zašto su ljuti, frustrirani itd.

2. Sposobnost da izraze emocije rečima

fizkes/Shutterstock

Američki psiholog Džon Gotman iz Gotmanovog instituta preporučuje da pomognete svom detetu da rečima opiše kako se oseća.

Kada deca mogu pravilno da prepoznaju i označe svoje emocije, umeju i bolje da ih regulišu. Pokušajte da koristite fraze poput: "Osećam da si uznemiren/a" ili "Zvuči kao da si povređen/a", ali gledajte da to nipošto ne izgovarate s prizvukom osude.

3. Sposobnost da donose svoje odluke

diignat/Shutterstock

Deci se stalno govori šta treba da rade, objašnjava porodični terapeut Lien Avila. Zbog toga se osećaju kao da nikada ne mogu sami da donesu odluku, zato pokušajte da im stvorite prilike da sami donose odluke.

Na primer, pustite svoje dete da odluči šta će da obuče ili jede. Ponudite mu ograničen izbor, recimo, nekoliko opcija odeće između koje će odlučiti šta će da obuče u vrtić ili školu.

4. Sposobnost da ohrabre sebe

MNStudio/Shutterstock

Za advokaticu Dženifer Hargrejv, zanemarena roditeljska veština je fokusiranje na pripremu deteta za život. Često, posebno za roditelje male dece, primarni fokus je na zaštiti deteta.

Ali kako deca postaju sve samostalnija, roditelji treba da pređu sa zaštite na osnaživanje dece da se nose sa životom.

To znači da ih treba naučiti kako da se nose s gubitkom, osećanjem tuge, kako da opraštaju i podnose sva neprijatna osećanja s kojima će se susresti u životu. Kada roditelji pomognu deci da shvate da su ova "neprijatna" osećanja (a ponekad i bolna) prilike za rast i potpunije doživljavanje života, oni pripremaju svoju decu za neverovatan život, prenosi Jor tango (Your tango).

5. Sposobnost da budu sami sebi dovoljni

fizkes/Shutterstock

Jedna od najčešće zanemarenih roditeljskih veština jeste prepoznavanje kada deca pokažu sposobnost da nešto urade sama, kaže urednica i astrologica Arija Gmiter.

To je zaista teško uraditi, posebno ako volite svoje dete i želite da mu bude što je moguće udobnije. Ali u trenutku kada vam dete otkrije da je radoznalo da nešto postigne za sebe, najbolje je da budete pored njega da navijate i podržite samostalnost.

Sve to počinje veoma rano, držanjem flašice i oblačenjem. Vidite koliko se vaše dete uzbuđuje kada to samo uradi. Najveći poklon koji roditelj može dati svom detetu jeste da mu dozvoli da što pre uradi samo sve što može.

6. Sposobnost da regulišu emocije

fizkes/Shutterstock

Terapeutkinja dr Glorija Brejm ističe da je jedna od najtežih lekcija koju roditelji treba da nauče – kako da regulišu svoje emocije u prisustvu dece.

Neki roditelji su veoma dobri u tome, ali ima i onih koji imaju užasnu ispade besa pred svojih naslednicima. To je posebno opasno ako se ovakvi okršaji besa i ljutnje dešavaju između mame i tate, pred decom, ili dođe čak i do fizičkog obračuna među njima.

Deci je potrebno da vide da njihovi roditelji mogu da kontrolišu i regulišu svoje ponašanje; u suprotnom, mogu biti uplašeni da bi se njihovi roditelji jednog dana mogli okrenuti protiv njih!

Treba da znaju da njihovi roditelji neće povrediti jedno drugo. Potrebna im je stabilnost jer se deca prirodno plaše napuštanja i nestabilnosti.

Na kraju, deca često odrastaju oponašajući svoje roditelje, pa nikako nije dobro ako su odrasli u atmosferi svađa i tuče...

7. Sposobnost da prevaziđu razočaranje

PeopleImages.com - Yuri A/Shutterstock

Roditelji bi trebalo da pridaju više pažnje tome da nauče decu kako da se nose sa razočaranjem, upozorava autorka i klinička socijalna radnica Mišel Vajner Dejvis.

Umesto toga, da bi zaštitili mališane od svega, mnogi roditelji previše popuštaju. Čak i ako ne popuštaju, mame i tate se često upuštaju u dugačka objašnjenja o tome zašto detetu nešto ne dozvoljavaju, zašto nešto ne može, zbog čega sledi ciklus "gnjavaže" i opravdanja. Ponekad je jednostavno "ne" u najboljem interesu svih.

8. Sposobnost da upoznaju sebe i prihvate ograničenja

New Africa/Shutterstock

Zapamtite, vaše dete još uvek nema vašu mudrost, upozorava porodična terapeutkinja Karolina Magvajer. Vaše dete je imalo ograničeno životno iskustvo, tako da je njegova perspektiva ograničena.

Zato je vaš posao da mu pomognete da razvije svoje razumevanje života i oblikuje svoj pristup bilo kojoj situaciji.

Prihvatajući ograničenja svog deteta, postajete baš onaj roditelj koji mu je potreban i samo tako mu možete pomoći da uči, raste i razvija se u zdravu, srećnu osobu.

Naravno, sve to nije lako, pa se mame i tate suočavaju s izazovom da shvate kako da svojoj deci daju istovremeno prostor i nezavisnost koju žele, a da pritom budu roditelji kakvi su njihovim mališanima potrebni.