Bebe vide ono što odrasli ne mogu da vide: Da li ste znali?

Da vaša beba može da priča, verovatno bi imala argumente o svemu što vidi, jer bebin mozak i mozak odraslih tumače slike na vrlo različite načine. Prema članku objavljenom u časopisu Scientific American, dok odrasli imaju razvijenu konstantnu percepciju, bebe mlađe od pet meseci nemaju.

Kako se bebin vid razvija po mesecima?

Šta je perceptivna konstanta? To omogućava prepoznavanje objekta kao istog u različitim okruženjima i u vrlo različitim uslovima osvetljenja. To je poput oblaka koji na trenutak prelazi preko sunca i baca senku preko lica vašeg prijatelja. Osvetljenje je promenilo izgled lica prijatelja, ali još uvek ga prepoznajete kao svog prijatelja. Međutim, nismo rođeni s percepcijskom postojanošću. Prvo vidimo sve razlike, a kasnije učimo da ih ignorišemo kako bismo isti objekat prepoznali kao nepromenjiv u mnogim različitim scenarijima. Kad percepcijska konstantnost "uđe u igru", gubimo sposobnost da vidimo više kontradikcija koje su vrlo uočljive kod mladih beba. Tako, na neki način, bebe mogu videti stvari koje su očima odraslih nevidljive.

Naučnici su proučavali 42 bebe životne dobi od tri do osam meseci koji su pregledali parove slika izvedenih iz stvarnih 3D predmeta. Budući da dojenčad ne može da opiše ono što vidi, naučni tim je merio koliko dugo bebe gledaju svaku sliku. Ako je beba provela manje vremena gledajući drugu sliku od prve, to znači da misli da je upravo videla istu sliku i da ne treba dugo da je gleda. Ali ako je beba gledala drugu sliku u istom roku, to je značilo da je obe slike smatrala podjednako zanimljivima, znak da je druga slika za nju jednako "nova" kao i prva.

Maria Moroz/Shutterstock

Podaci su otkrili da bebe od tri do četiri meseca imaju "upečatljivu sposobnost" da diskriminišu razlike u slikama zbog promene osvetljenja, ali tu sposobnost gube u dobi od oko pet meseci. Toekom prve godine života, novorođenčad takođe gubi sposobnost prepoznavanja razlika u licima majmuna koje odrasli ljudi teško mogu uočiti, kao i sposobnost razlikovanja govornih zvukova na drugim jezicima osim onih koje govore njihove lične porodice.

"Gubitak osetljivosti na informacije o varijantama koje smo svi doživljavali kao bebe stvorio je nepristupačni jaz između nas i fizičkog sveta", piše Susana Martinez-Conde za Scientific American. "U isto vreme, poslužilo je da uskladimo našu percepciju s našom okolinom, omogućavajući nam efikasnu i uspešnu navigaciju... Čak i ako je velik deo stvarnosti ostavio zauvek van našeg dometa."