Seks na poslu - business & pleasure

Seks na poslu - business & pleasure Internet dzin Google po medijima se cesto hvali uslovima za svoje zaposlene: mogli smo da vidimo nadrealne fotke njihovih prostorija, kako se u kafeteriju stize toboganom, kreativne sobe pune nekakvih sarenih loptica... Imaju vrtic, fitnes, fenomenalnu klopu... Ni oni, medjutim, nisu predvideli prostorije gde zaposleni mogu voditi ljubav. To nam daje za pravo da verujemo da cak i u totalno liberalnom Googleu postoji zabranjena zona. Sasvim je verovatno da se i njihovi zaposleni (narocito tako kreativno raspojasani) muvaju, flertuju, ljube, a mozda i vode ljubav na radnom mestu, osim ako im pri zaposljavanju, zajedno sa statusom, u glavu i telo nije ubacen neki poseban originalan softver koji im libido drzi pod kontrolom za vreme radnog vremena (a mozda i posle). U srpskim firmama, bogu fala, stvari stoje daleko zdravije. I pored tekucih tendencija da se u drustvo (pa i u kompanije i manje firme) uvedu zakonske regulative koje bi kontrolisale i odnose izmedju zaposlenih, seksualne afere se i dalje migolje i opiru zauzdavanju i srecno opstaju, dajuci nasem privrednom sektoru sjaj u ocima koji kod kolega sa Zapada polako kopni. Era call-centra Kada je rec o manjim firmama, ekvivalentno coporu u prirodi, problematicni odnosi se uglavnom zasnivaju na muzjackom stavu alfa sefa i ostatka zenske populacije (asistentkinje, sekretarice, knjigovodje i dr.). Sef koji poseduje sekretaricu, ali i asistenciju na drugim nivoima koje se „lepo nose i dobro drze“, gotovo s pravom projektuje na iste svoje prljave zelje i pokvarene strasti. Taj posednicki odnos kao da s pravom legalizuje ne samo poslovnu saradnju vec i svaku drugu saradnju. Ili je bar tako do nekoc bilo. U danasnje vreme, mali srpski preduzetnici polako se uce redu i disciplini, ali to ne znaci da to cine s radoscu jer u njima ipak cuci mali Srbenda u cijim genima tinja strast za vlascu, autoritarnom ophodjenju i naposletku - porobljavanju. A zene, opste je poznato, zude za tim da budu savladane, uprkos medijskoj i svakoj drugoj edukaciji kojoj su podvrgnute u ova, ah, sumorna vremena. Evo, na primer (on se nece ljutiti?!), uzecemo Mog Sefa kao sjajnog predstavnika fele o kojoj pisem. Moj Sef je prava muskarcina zarobljena u telu malog srpskog preduzetnika. Njegov imidz je promisljen i neoriginalan, ali mu je fizionomija prijemciva i gotovo simpaticna. Moj Sef vlada pravilima ponasanja u novom demokratskom drustvu, ali vidljivo guta knedle kada situacija u njemu budi sirovog alfa muzjaka. Mogu slobodno reci, Moj Sef je zamalo pa dobar frajer. Ima sarmantan osmeh, barapski recnik i mangupske navike. Ipak, kao da ga je na neki nacin pregazilo vreme ili sta vec. To se ogleda u povremenim dziberskim ispadima, nevestim lazima i agrarnoj bistrini. A to nama, gradskim devojkama, po pravilu ubija magiju. Moj Sef nije smeker, ali bi posle kratkog kursa to svakako bio, jedino sto smo s tim okasnili, pa je intervencija nemoguca. Ja lepo mogu da zamislim nas dvoje u nekim osamdesetim (krajem proslog veka) kako on suvereno vlada nekom drzavnom institucijom (Elektrodistribucija npr.), a kako se ja (mala sluzbenica Nepobedivo Srce) vrtoglavo uspinjem na hijerarhijskoj lestvici. Mozda bih cak dobila i svoju kancelariju. Da, da. Posto smo se ipak sreli u 21. veku, Moj Sef nije budala i zna da bi ga neka NGO razapela na stub srama jer je mala sluzbenica Nepobedivo Srce u 21. veku prerusena u ambicioznu bezobraznicu britkog pera (s kontaktima). I ja bih opet dobila svoju kancelariju! Nalicje ove price krije ocitu istinu, a to je da i ja i Moj Sef znamo da bi nas seks bio svemirski, ali da smo se slozili da je daleko pametnije puniti novcanike nego necija jaja. Kao sto vidite, i Srbi (poput vuka) menjaju dlaku, ali cud nikako. Ipak, da je nasa firma nesto veca, svoju sansu nad Nepobedivim Srcem dobili bi i oni na hijerarhijski nizim pozicijama, jer su u velikim kompanijama i mogucnosti za kombinovanje – velike. Dakle, zakljucak sledi: sto je vece preduzece, veca je i sansa za transakciju telesnih tecnosti, ali je manja mogucnost da tajna bude razotkrivena (bujnija dzungla, manja vidljivost). Inace, ne znam da li znate, prica se da je natalitet u Srbiji skocio od kada je pocela „era call-centara“, a aludira se na veliki broj ljudi koji u zatvorenoj prostoriji s osobama suprotnog pola provode pet puta nedeljno (po sest sati), sto deluje na ljude slicno principu Velikog brata. Anonimni izvori javljaju da takva odeljenja u kompanijama ostali zaposleni u zargonu zovu „semenara“. Postoji i poslednja varijanta, a to je razvijanje seksualnog odnosa izmedju poslovnih partnera dve razlicite kompanije, sto je superzanimljivo upravo zato sto se sa slobodom moze zakljuciti da se u ovoj situaciji tucaju pravna lica, a ne fizicka. To je osobito zanimljivo, upravo zato sto su odnosi strana gotovo ravnopravni, a protok informacija daleko brzi. U poslovnom smislu, seks s poslovnim partnerom ne bi trebalo zanemariti jer intenziviranje saradnje (na mudar nacin) moze ucesnicima obezbediti dodatne prihode. Citavom odnosu pretpostavljamo obostranu zelju ucesnika, dakle, nema zrtvi - nema nasilnika, sve je krajnje prirodno i normalno - osim okolnosti u kojima su se akteri susreli i prepoznali. Ali zakon je tu (narocito u novo doba) dosta problematican i on, u stvari, remeti prirodan poredak stvari: zdravo je i lepo da se oslobodi energija koja tutnji izmedju muskarca i zene koji se medjusobno privlace. To, u krajnjem slucaju, motivise, inspirise i pokrece na akciju sto firmi moze da obezbedi dodatan profit. Pravila igre "Afera" Da bi odnos bio krunisan titulom „afere“, potrebno je nekoliko malih uslova koje i nije tako tesko ispuniti jer se temelje na prirodnim sklonostima ljudi (da sebi naprave probleme). Dakle, neophodno je da ljubavnici imaju makar i zelju da sakriju svoj odnos i, naravno, da lagano uplove u sukob. Sukob izmedju razularenih ljubavnika i kolega komplikovan je zato sto su mogucnosti za nanosenje bola suparnickoj strani – beskrajne, a jos ako su ucesnici bracno ili emotivno angazovani na trecoj strani – motiv spanskih serija je neizbezan. Naravno, sto je poslovni odnos neravnopravniji, to je borba prljavija (a samim tim i zabavnija). Zbog tradicionalnih vrednosti utemeljenih u nasem drustvu, koleginica koja sebi dozvoli vise od jedne afere po preduzecu s licem koje je na visem hijerarhijskom polozaju rizikuje da joj reputacija bude ukaljana, dok njena mudra poslovna sestra koja sebi priredjuje vise od jedne afere po preduzecu sa licem koje je na nizem hijerarhijskom polozaju svoju moc jaca. Sto se kolega tice, tu je situacija malo jednostavnija: zna se zasto je neko glavni baja u selu i tacka. I da, jedini nacin da ova tema ne izadje iz svog zanra akcione komedije jeste da svi ucesnici budu profesionalci do kraja zabave i ne uplicu duboke emocije. Fatalisti mogu sada tvrditi da bez dubokih emocija nema ni kvalitetnog seksa, ali ovaj seks ima dovoljno specijalnih efekata, njegova sustinska vrednost i nije od velikog znacaja. Inace, cinjenice koje radjaju zakljucke pokazuju da je lepa trecina zaposlenog muskog sveta poletno kresnulo svoju koleginicu i da je to vrsta ljudi koje nazivamo „avanturistima“. Jednostavno, neki ljudi su vise od drugih skloni avanturizmu, a ta sklonost ka trazenju novog, eksperimentisanju, riziku dodiruje sva podrucja njihovog zivota. Halo Frojde... Cak i onda kada pojedinci s uspehom izdrze provokaciju i ne prepuste se uzivanjima na radnom mestu, na onom nivou gde mahnitaju fantazije, mir ne moze biti obecan nikom. Jos od osnovackih dana po glavi nam se vrzmaju profesorke i profesori, goli, polugoli, naguzeni, napuceni, erektivni... U tom prvom „poslovnom odnosu“ radjaju se fantazije koje potom fino bujaju i napreduju, a s godinama se lagano i sticu uslovi da se izvrsi inicijacija u zabranjeno polje. Zasto nas toliko pali tucanje s autoritetom? Halo, Frojde... Moc u bilo kom obliku jeste snazan afrodizijak. Kad se u sve to umesa faktor rizika i opasnosti, zabavi nikad kraja. Ukoliko je igra zacinjena i sa ociglednim opipljivim benefitima, etika bez gaca gubi razum... Uprkos zelji da se horde ljudi disciplinuju i razdvoje pojmove business&pleasure, ta dva prkose svim pretnjama i funkcionisu kao dve strane istog novcica i poseduju mocnu magiju greha. Zahvaljujuci promenama u drustvu na globalnom nivou i revidiranju pozicije zene u istom, pruzanje oralnog seksa svom omiljenom sefu vise nema toliko jadan ukus (Monika Levinski, hvala ti). Ipak, malo je cudno da na 10.000 anketiranih 46 odsto zena priznaje da je imalo seks sa sefom, dok je svega 12 odsto muskaraca imalo seks sa seficom. Monika Levinski, o kojoj svi znamo sve, jedna je od prvih koja je od jednog obicnog pusenja napravila skandal na planetarnom nivou. Skandal koji je prodrmao Belu kucu zapravo je licemerna zloupotreba ljudskih impulsa. Osim politickog konteksta, to pusenje dobilo je znacaj na svim zivim nivoima, od kojih je jedan i seksualno uznemiravanje na radnom mestu. Sta reci, a ne zavideti. Od toliko kurceva na planeti, obaviti to s jednim u toj meri znacajnim i posebnim – well done, Monika. Jos jedno pusenje i zavrsila si posao i svojim unucima. Na slicnu temu napravljen je film nekoliko godina ranije Disclosure (1994), s Demi Mur i Majklom Daglasom, u kojem je tretirana tema seksualnog uznemiravanja, ali od strane zenskog sefa. Muceni Daglas je seksualno zloupotrebljen i maltretiran od ledene kraljice Demi, sto je hipoteticki mozda i moguce, ali je teza veoma neuverljiva, narocito kada zamislimo tu situaciju u lokalnom okruzenju gde bi se smatralo izdajom sopstvenog roda i kada bi sluzbenik samo lose kresnuo svoju seficu, a kamoli da je odbije. O potezanju pitanja seksualnog uznemiravanja na pravnom nivou moglo bi se razgovarati jedino i iskljucivo kad bi doticni sluzbenik pristao da se seksualno preorijentise (ali ne zato sto bi ga njegovi istopolni drugari mucili, vec zato sto bi mu kivne srpske zene nabile na nos to sto nije slavio dan kad mu se na tacni zena ponudila, vec je odbio). Cudno smo mi drustvo... Zahvaljujuci navirucim drustvenim promenama, tretman problema zavodjenja muskaraca od strane zena na rukovodecem polozaju dovelo je do toga da zena bude ugurana jos malo dublje u rupu gde je vekovima tavorila neagresivno cekajuci da bude zavedena, osvojena i da je, na kraju krajeva, na njoj oduvek bilo da opiruci ipak „primi“, ali ne i da „uzima“. Dakle, istina je sledeca: zene u kostimima i muskarci u odelima pokusavaju da narede citavom ljudskom poretku da ugusi svoju zenskost i svoju muskost u ime sistema vrednosti novog drustva. Evo vam noge, za uzvrat vam se oduzima glas (Andersenova Mala sirena) Pojedinci koji se ipak odluce na krsenje pisanih ili nepisanih pravila odlucno koriste sjajnu sansu da svoju sopstvenu zelju zloupotrebe zarad profesionalnih i licnih interesa. Nekolicina (kao i uvek) placa danak kratkotrajnog zanosa slomljenim srcem, poljuljanim profesionalnim identitetom ili – otkazom. Za i protiv Ako je verovati brojnim istrazivanjima o seksu na radnom mestu, tucanje u kancelariji postaje sve popularnije medju poslovnim kolegama. U poslednjih pet godina sve je vise ovakvih odnosa u kancelarijama sirom sveta, a narocito u Americi. Nekada se seks izmedju kolega mogao ocekivati samo na sluzbenom putu ili nakon pijanke u firmi. Danas je to sasvim drugacije, a tuzbi za seksualno uznemiravanje ima 21 odsto manje u 2007. nego u 1997. godini. Prema istrazivanju Vaulta, 46 odsto ljudi je priznalo da je imalo seks na poslu, a 13 procenata ih je reklo da bi bilo voljno da proba tako nesto. Kauc ili sto? Istrazivanja americkog izdanja Playboya pokazala su da Amerikanke i Amerikanci ne zaziru od "nestasluka" na radnom mestu i da pokazuju izuzetnu mastovitost kad treba odrediti "zgodno mesto" za razmenu neznosti. Amerikanke su, prema rezultatima ankete, spremnije od Amerikanaca da se upuste u seksualne odnose s kolegama na poslu i stvar "obave" na radnom mestu, a dve trecine anketiranih zena priznalo je da su spavale s kolegama. Na sprovedenu anonimnu "onlajn" anketu americkog magazina Playboy odgovorilo je vise od 10.000 muskaraca i zena na pitanje "kako to vole da rade", "koliko cesto" i "koliko su izbirljivi u izboru za nestasluke": - 46 odsto zena izjavilo je da je spavalo sa sefom, dok je procenat u muskoj populaciji skromnih 12 odsto onih koji su razmenjivali neznosti sa seficom (Playboy ovako nizak procenat pripisuje cinjenici da ipak ima vise sefova-muskaraca od sefova-zena); - kao omiljeno mesto za seks na radnom mestu zene su oznacile kancelarijski sto, dok su muskarci radije birali kauc ili fotelju; - kao najnepopularnije "popriste" za ljubavne igre i zene i muskarci proglasili su arhivu, sobu za distribuciju poste i kopirnicu; - zanimljivo je da su zene izbegavale da sefovima kazu "da" u njegovoj kancelariji, ali nijedna nije bila u stanju da kaze zasto; - konacno, vise od 80 odsto zena i muskaraca tvrde da su redovno flertovali s kolegama. Zene u kostimima i muskarci u odelima pokusavaju da narede citavom ljudskom poretku da ugusi svoju zenskost i svoju muskost. Da u ime sistema vrednosti novog drustva ne flertuju niti vode ljubav u kancelarijama. Pise: Tamara Radojcic Izvor: magazin "Playboy" Zene u kostimima i muskarci u odelima pokusavaju da narede citavom ljudskom poretku da ugusi svoju zenskost i svoju muskost. Da u ime sistema vrednosti novog drustva ne flertuju niti vode ljubav u kancelarijama

Internet džin Google po medijima se često hvali uslovima za svoje zaposlene: mogli smo da vidimo nadrealne fotke njihovih prostorija, kako se u kafeteriju stiže toboganom, kreativne sobe pune nekakvih šarenih loptica... Imaju vrtić, fitnes, fenomenalnu klopu... Ni oni, međutim, nisu predvideli prostorije gde zaposleni mogu voditi ljubav. To nam daje za pravo da verujemo da čak i u totalno liberalnom Googleu postoji zabranjena zona.

Sasvim je verovatno da se i njihovi zaposleni (naročito tako kreativno raspojasani) muvaju, flertuju, ljube, a možda i vode ljubav na radnom mestu, osim ako im pri zapošljavanju, zajedno sa statusom, u glavu i telo nije ubačen neki poseban originalan softver koji im libido drži pod kontrolom za vreme radnog vremena (a možda i posle).

U srpskim firmama, bogu fala, stvari stoje daleko zdravije. I pored tekućih tendencija da se u društvo (pa i u kompanije i manje firme) uvedu zakonske regulative koje bi kontrolisale i odnose između zaposlenih, seksualne afere se i dalje migolje i opiru zauzdavanju i srećno opstaju, dajući našem privrednom sektoru sjaj u očima koji kod kolega sa Zapada polako kopni.

Era call-centra

Kada je reč o manjim firmama, ekvivalentno čoporu u prirodi, problematični odnosi se uglavnom zasnivaju na mužjačkom stavu alfa šefa i ostatka ženske populacije (asistentkinje, sekretarice, knjigovođe i dr.).

Šef koji poseduje sekretaricu, ali i asistenciju na drugim nivoima koje se „lepo nose i dobro drže“, gotovo s pravom projektuje na iste svoje prljave želje i pokvarene strasti. Taj posednički odnos kao da s pravom legalizuje ne samo poslovnu saradnju već i svaku drugu saradnju. Ili je bar tako do nekoć bilo.

U današnje vreme, mali srpski preduzetnici polako se uče redu i disciplini, ali to ne znači da to čine s radošću jer u njima ipak čuči mali Srbenda u čijim genima tinja strast za vlašću, autoritarnom ophođenju i naposletku - porobljavanju. A žene, opšte je poznato, žude za tim da budu savladane, uprkos medijskoj i svakoj drugoj edukaciji kojoj su podvrgnute u ova, ah, sumorna vremena.

Evo, na primer (on se neće ljutiti?!), uzećemo Mog Šefa kao sjajnog predstavnika fele o kojoj pišem.

Moj Šef je prava muškarčina zarobljena u telu malog srpskog preduzetnika. Njegov imidž je promišljen i neoriginalan, ali mu je fizionomija prijemčiva i gotovo simpatična. Moj Šef vlada pravilima ponašanja u novom demokratskom društvu, ali vidljivo guta knedle kada situacija u njemu budi sirovog alfa mužjaka.

Mogu slobodno reći, Moj Šef je zamalo pa dobar frajer. Ima šarmantan osmeh, barapski rečnik i mangupske navike. Ipak, kao da ga je na neki način pregazilo vreme ili šta već. To se ogleda u povremenim džiberskim ispadima, neveštim lažima i agrarnoj bistrini. A to nama, gradskim devojkama, po pravilu ubija magiju.

Moj Šef nije šmeker, ali bi posle kratkog kursa to svakako bio, jedino što smo s tim okasnili, pa je intervencija nemoguća.

Ja lepo mogu da zamislim nas dvoje u nekim osamdesetim (krajem prošlog veka) kako on suvereno vlada nekom državnom institucijom (Elektrodistribucija npr.), a kako se ja (mala službenica Nepobedivo Srce) vrtoglavo uspinjem na hijerarhijskoj lestvici. Možda bih čak dobila i svoju kancelariju. Da, da.

Pošto smo se ipak sreli u 21. veku, Moj Šef nije budala i zna da bi ga neka NGO razapela na stub srama jer je mala službenica Nepobedivo Srce u 21. veku prerušena u ambicioznu bezobraznicu britkog pera (s kontaktima). I ja bih opet dobila svoju kancelariju!

Naličje ove priče krije očitu istinu, a to je da i ja i Moj Šef znamo da bi naš seks bio svemirski, ali da smo se složili da je daleko pametnije puniti novčanike nego nečija jaja. Kao što vidite, i Srbi (poput vuka) menjaju dlaku, ali ćud nikako.

Ipak, da je naša firma nešto veća, svoju šansu nad Nepobedivim Srcem dobili bi i oni na hijerarhijski nižim pozicijama, jer su u velikim kompanijama i mogućnosti za kombinovanje – velike.

Dakle, zaključak sledi: što je veće preduzeće, veća je i šansa za transakciju telesnih tečnosti, ali je manja mogućnost da tajna bude razotkrivena (bujnija džungla, manja vidljivost).

Inače, ne znam da li znate, priča se da je natalitet u Srbiji skočio od kada je počela „era call-centara“, a aludira se na veliki broj ljudi koji u zatvorenoj prostoriji s osobama suprotnog pola provode pet puta nedeljno (po šest sati), što deluje na ljude slično principu Velikog brata. Anonimni izvori javljaju da takva odeljenja u kompanijama ostali zaposleni u žargonu zovu „semenara“.

Postoji i poslednja varijanta, a to je razvijanje seksualnog odnosa između poslovnih partnera dve različite kompanije, što je superzanimljivo upravo zato što se sa slobodom može zaključiti da se u ovoj situaciji tucaju pravna lica, a ne fizička. To je osobito zanimljivo, upravo zato što su odnosi strana gotovo ravnopravni, a protok informacija daleko brži. U poslovnom smislu, seks s poslovnim partnerom ne bi trebalo zanemariti jer intenziviranje saradnje (na mudar način) može učesnicima obezbediti dodatne prihode.

Čitavom odnosu pretpostavljamo obostranu želju učesnika, dakle, nema žrtvi - nema nasilnika, sve je krajnje prirodno i normalno - osim okolnosti u kojima su se akteri susreli i prepoznali.

Ali zakon je tu (naročito u novo doba) dosta problematičan i on, u stvari, remeti prirodan poredak stvari: zdravo je i lepo da se oslobodi energija koja tutnji između muškarca i žene koji se međusobno privlače. To, u krajnjem slučaju, motiviše, inspiriše i pokreće na akciju što firmi može da obezbedi dodatan profit.

Pravila igre "Afera"

Da bi odnos bio krunisan titulom „afere“, potrebno je nekoliko malih uslova koje i nije tako teško ispuniti jer se temelje na prirodnim sklonostima ljudi (da sebi naprave probleme). Dakle, neophodno je da ljubavnici imaju makar i želju da sakriju svoj odnos i, naravno, da lagano uplove u sukob. Sukob između razularenih ljubavnika i kolega komplikovan je zato što su mogućnosti za nanošenje bola suparničkoj strani – beskrajne, a još ako su učesnici bračno ili emotivno angažovani na trećoj strani – motiv španskih serija je neizbežan. Naravno, što je poslovni odnos neravnopravniji, to je borba prljavija (a samim tim i zabavnija).

Zbog tradicionalnih vrednosti utemeljenih u našem društvu, koleginica koja sebi dozvoli više od jedne afere po preduzeću s licem koje je na višem hijerarhijskom položaju rizikuje da joj reputacija bude ukaljana, dok njena mudra poslovna sestra koja sebi priređuje više od jedne afere po preduzeću sa licem koje je na nižem hijerarhijskom položaju svoju moć jača. Što se kolega tiče, tu je situacija malo jednostavnija: zna se zašto je neko glavni baja u selu i tačka.

I da, jedini način da ova tema ne izađe iz svog žanra akcione komedije jeste da svi učesnici budu profesionalci do kraja zabave i ne upliću duboke emocije. Fatalisti mogu sada tvrditi da bez dubokih emocija nema ni kvalitetnog seksa, ali ovaj seks ima dovoljno specijalnih efekata, njegova suštinska vrednost i nije od velikog značaja.

Inače, činjenice koje rađaju zaključke pokazuju da je lepa trećina zaposlenog muškog sveta poletno kresnulo svoju koleginicu i da je to vrsta ljudi koje nazivamo „avanturistima“. Jednostavno, neki ljudi su više od drugih skloni avanturizmu, a ta sklonost ka traženju novog, eksperimentisanju, riziku dodiruje sva područja njihovog života.

Halo Frojde...

Čak i onda kada pojedinci s uspehom izdrže provokaciju i ne prepuste se uživanjima na radnom mestu, na onom nivou gde mahnitaju fantazije, mir ne može biti obećan nikom.

Još od osnovačkih dana po glavi nam se vrzmaju profesorke i profesori, goli, polugoli, naguženi, napućeni, erektivni... U tom prvom „poslovnom odnosu“ rađaju se fantazije koje potom fino bujaju i napreduju, a s godinama se lagano i stiču uslovi da se izvrši inicijacija u zabranjeno polje.

Zašto nas toliko pali tucanje s autoritetom? Halo, Frojde...

Moć u bilo kom obliku jeste snažan afrodizijak. Kad se u sve to umeša faktor rizika i opasnosti, zabavi nikad kraja. Ukoliko je igra začinjena i sa očiglednim opipljivim benefitima, etika bez gaća gubi razum...

Uprkos želji da se horde ljudi disciplinuju i razdvoje pojmove business&pleasure, ta dva prkose svim pretnjama i funkcionišu kao dve strane istog novčića i poseduju moćnu magiju greha.

Zahvaljujući promenama u društvu na globalnom nivou i revidiranju pozicije žene u istom, pružanje oralnog seksa svom omiljenom šefu više nema toliko jadan ukus (Monika Levinski, hvala ti). Ipak, malo je čudno da na 10.000 anketiranih 46 odsto žena priznaje da je imalo seks sa šefom, dok je svega 12 odsto muškaraca imalo seks sa šeficom.

Monika Levinski, o kojoj svi znamo sve, jedna je od prvih koja je od jednog običnog pušenja napravila skandal na planetarnom nivou. Skandal koji je prodrmao Belu kuću zapravo je licemerna zloupotreba ljudskih impulsa.

Osim političkog konteksta, to pušenje dobilo je značaj na svim živim nivoima, od kojih je jedan i seksualno uznemiravanje na radnom mestu.

Šta reći, a ne zavideti. Od toliko kurčeva na planeti, obaviti to s jednim u toj meri značajnim i posebnim – well done, Monika. Još jedno pušenje i završila si posao i svojim unucima.

Na sličnu temu napravljen je film nekoliko godina ranije Disclosure (1994), s Demi Mur i Majklom Daglasom, u kojem je tretirana tema seksualnog uznemiravanja, ali od strane ženskog šefa. Mučeni Daglas je seksualno zloupotrebljen i maltretiran od ledene kraljice Demi, što je hipotetički možda i moguće, ali je teza veoma neuverljiva, naročito kada zamislimo tu situaciju u lokalnom okruženju gde bi se smatralo izdajom sopstvenog roda i kada bi službenik samo loše kresnuo svoju šeficu, a kamoli da je odbije. O potezanju pitanja seksualnog uznemiravanja na pravnom nivou moglo bi se razgovarati jedino i isključivo kad bi dotični službenik pristao da se seksualno preorijentiše (ali ne zato što bi ga njegovi istopolni drugari mučili, već zato što bi mu kivne srpske žene nabile na nos to što nije slavio dan kad mu se na tacni žena ponudila, već je odbio). Čudno smo mi društvo...

Zahvaljujući navirućim društvenim promenama, tretman problema zavođenja muškaraca od strane žena na rukovodećem položaju dovelo je do toga da žena bude ugurana još malo dublje u rupu gde je vekovima tavorila neagresivno čekajući da bude zavedena, osvojena i da je, na kraju krajeva, na njoj oduvek bilo da opirući ipak „primi“, ali ne i da „uzima“.

Dakle, istina je sledeća: žene u kostimima i muškarci u odelima pokušavaju da narede čitavom ljudskom poretku da uguši svoju ženskost i svoju muškost u ime sistema vrednosti novog društva. Evo vam noge, za uzvrat vam se oduzima glas (Andersenova Mala sirena)

Pojedinci koji se ipak odluče na kršenje pisanih ili nepisanih pravila odlučno koriste sjajnu šansu da svoju sopstvenu želju zloupotrebe zarad profesionalnih i ličnih interesa. Nekolicina (kao i uvek) plaća danak kratkotrajnog zanosa slomljenim srcem, poljuljanim profesionalnim identitetom ili – otkazom.

Za i protiv

Ako je verovati brojnim istraživanjima o seksu na radnom mestu, tucanje u kancelariji postaje sve popularnije među poslovnim kolegama. U poslednjih pet godina sve je više ovakvih odnosa u kancelarijama širom sveta, a naročito u Americi. Nekada se seks između kolega mogao očekivati samo na službenom putu ili nakon pijanke u firmi. Danas je to sasvim drugačije, a tužbi za seksualno uznemiravanje ima 21 odsto manje u 2007. nego u 1997. godini. Prema istraživanju Vaulta, 46 odsto ljudi je priznalo da je imalo seks na poslu, a 13 procenata ih je reklo da bi bilo voljno da proba tako nešto.

Kauč ili sto?

Istraživanja američkog izdanja Playboya pokazala su da Amerikanke i Amerikanci ne zaziru od "nestašluka" na radnom mestu i da pokazuju izuzetnu maštovitost kad treba odrediti "zgodno mesto" za razmenu nežnosti. Amerikanke su, prema rezultatima ankete, spremnije od Amerikanaca da se upuste u seksualne odnose s kolegama na poslu i stvar "obave" na radnom mestu, a dve trećine anketiranih žena priznalo je da su spavale s kolegama. Na sprovedenu anonimnu "onlajn" anketu američkog magazina Playboy odgovorilo je više od 10.000 muškaraca i žena na pitanje "kako to vole da rade", "koliko često" i "koliko su izbirljivi u izboru za nestašluke":

- 46 odsto žena izjavilo je da je spavalo sa šefom, dok je procenat u muškoj populaciji skromnih 12 odsto onih koji su razmenjivali nežnosti sa šeficom (Playboy ovako nizak procenat pripisuje činjenici da ipak ima više šefova-muškaraca od šefova-žena);

- kao omiljeno mesto za seks na radnom mestu žene su označile kancelarijski sto, dok su muškarci radije birali kauč ili fotelju;

- kao najnepopularnije "poprište" za ljubavne igre i žene i muškarci proglasili su arhivu, sobu za distribuciju pošte i kopirnicu;

- zanimljivo je da su žene izbegavale da šefovima kažu "da" u njegovoj kancelariji, ali nijedna nije bila u stanju da kaže zašto;

- konačno, više od 80 odsto žena i muškaraca tvrde da su redovno flertovali s kolegama.