Deca nisu klinički otpad

Deca nisu klinicki otpad Barbara i Mario Martin su roditelji. Trostruki. Medjutim, Jozef-Lenard i blizanci Tamino i Penelope nisu zivi. Svo troje rodjeno je prerano. „Nijedan lekar ne zna da nam kaze zasto se to dogodilo. Trudnoce su bile normalne“, prica Barbara Martin. Prvog sina, Jozefa Lenarda, porodica Martin je izgubila u sedmom mesecu trudnoce. Beba je imala 440 grama. „Bila je to savrsena beba, ali premalena i preslaba“, kaze majka, a prenosi Dojce vele. Posle godinu dana bracni par je zadesila istovetna sudbina. Barbara je nosila blizance i u sedmom mesecu trudnoce je prerano rodjeno mrtvorodjence Tamino. Imao je 290 grama. Cetiri nedelje kasnije rodjena je Penelope Volke. Zivela je samo jedan sat. „Pitali smo se zasto bog dozvoljava takve stvari. Nemacki zakoni su samo pogorsali nasu zalost“, prica otac. Porodicno prezime ponela je samo Penelope zato sto je njeno srce nakon porodjaja kucalo i imala je odlucujucih 500 grama. Dva sina porodice Martin po nemackim zakonima nisu ni postojala. Naime, deca koja po rodjenju teze manje od 500 grama do sada su u Nemackoj upisivana kao pobacaj. Njihovo postojanje ne dokumentuju ni rodni list, ni umrlica. „Ta cinjenica nas mnogo boli jer nasi sinovi jesu bili sa nama. Njihova srca su kucala i ja sam ih rodila“, opisuje Barbara Martin porodicnu patnju. „Zvezdana deca“ se ne sahranjuju Mrtvorodjencad, ili kako ih u Nemackoj zovu „zvezdana deca“ (Sternenkinder) ne sahranjuju se na groblju. „Sa njima se postupa kao sa klinickim otpadom. Mi sumnjamo da se ta deca odlazu sa delimicno amputiranom udovima i organima“, ogorceno kaze Martin. Nemacki zakon propisuje, otprilike, da se „higijenski cisto i u skladu sa zakonom – spale“. U nekim mestima postoji mogucnost kolektivnog sahranjivanja „zvezdane dece“. Ipak, mnogi roditelji zele posebne grobove za svoju decu: „Za nas je vazno da imamo mesto gde mozemo da ih ozalimo“, kaze Barbara. Uprava groblja u Donjoj Saksoniji, gde oni zive, bila je milostiva i oni su prerano rodjenu decu sahranili u grobu prababe i pradede. Dugo se smatralo da novorodjencad koja teze manje od 500 grama nisu sposobna za prezivljavanje. Medjutim, zahvaljujuci savremenoj medicini i bebe koje imaju 300 grama uspevaju da prezive. Martinovi ipak nisu hteli da se pomire sa cinjenicom da u Nemackoj zakon odredjuje da li je covek priznat ili ne. Sebi su zadali cilj da promene zakon o licnom statusu. Peticija je uspela U saradnji sa pravnicima, politicarima i lekarima, u roku od cetiri godine, sakupili su vise od 4.000 potpisa i peticiju poslali Bundestagu. U Berlinu su razgovarali sa poslanicima i sa nemackom kancelarkom Angelom Merkel. „Ona nam je rekla da smatra da je ta tema vazna i dala nam punu podrsku“, kaze Barbara. Peticija je uspela, pocetkom novembra Bundestag ce izglasati promenu postojeceg zakona. Barbara i Mario Martin i dalje zele decu. Ipak, njihov strah da bi trudnoca ponovo mogla da se zavrsi tugom, suvise je veliki. Zato su se odlucili za usvajanje. „Postupak za usvajanje deteta u Nemackoj je ravan torturi“, kaze Mario. Kada zakon o „zvezdanoj deci“ bude stupio na snagu, mozda ce Martinovi poceti jos jednu bitku sa nemackim zakonodavstvom i pokusati da pojednostave postupak za usvajanje dece. Od kog trenutka covek postaje covek? Nemacka administracija mrtvorodjencad koja teze manje od 500 grama ne upisuju u maticne knjige. Roditelji su se izborili za izmenu tog zakona. Izvor: dw.de/Autorke: Monika Ditrih / Zeljka Basic-Savic Odg. urednica: Ivana Ivanovic Od kog trenutka covek postaje covek? Nemacka administracija mrtvorodjencad koja teze manje od 500 grama ne upisuju u maticne knjige. Roditelji su se izborili za izmenu tog zakona.

Barbara i Mario Martin su roditelji. Trostruki. Međutim, Jozef-Lenard i blizanci Tamino i Penelope nisu živi. Svo troje rođeno je prerano. „Nijedan lekar ne zna da nam kaže zašto se to dogodilo. Trudnoće su bile normalne“, priča Barbara Martin. Prvog sina, Jozefa Lenarda, porodica Martin je izgubila u sedmom mesecu trudnoće. Beba je imala 440 grama. „Bila je to savršena beba, ali premalena i preslaba“, kaže majka, a prenosi Dojče vele.

Posle godinu dana bračni par je zadesila istovetna sudbina. Barbara je nosila blizance i u sedmom mesecu trudnoće je prerano rođeno mrtvorođenče Tamino. Imao je 290 grama. Četiri nedelje kasnije rođena je Penelope Volke. Živela je samo jedan sat. „Pitali smo se zašto bog dozvoljava takve stvari. Nemački zakoni su samo pogoršali našu žalost“, priča otac. Porodično prezime ponela je samo Penelope zato što je njeno srce nakon porođaja kucalo i imala je odlučujućih 500 grama.

Dva sina porodice Martin po nemačkim zakonima nisu ni postojala. Naime, deca koja po rođenju teže manje od 500 grama do sada su u Nemačkoj upisivana kao pobačaj. Njihovo postojanje ne dokumentuju ni rodni list, ni umrlica. „Ta činjenica nas mnogo boli jer naši sinovi jesu bili sa nama. Njihova srca su kucala i ja sam ih rodila“, opisuje Barbara Martin porodičnu patnju.

„Zvezdana deca“ se ne sahranjuju

Mrtvorođenčad, ili kako ih u Nemačkoj zovu „zvezdana deca“ (Sternenkinder) ne sahranjuju se na groblju. „Sa njima se postupa kao sa kliničkim otpadom. Mi sumnjamo da se ta deca odlažu sa delimično amputiranom udovima i organima“, ogorčeno kaže Martin. Nemački zakon propisuje, otprilike, da se „higijenski čisto i u skladu sa zakonom – spale“. U nekim mestima postoji mogućnost kolektivnog sahranjivanja „zvezdane dece“. Ipak, mnogi roditelji žele posebne grobove za svoju decu: „Za nas je važno da imamo mesto gde možemo da ih ožalimo“, kaže Barbara. Uprava groblja u Donjoj Saksoniji, gde oni žive, bila je milostiva i oni su prerano rođenu decu sahranili u grobu prababe i pradede.

Dugo se smatralo da novorođenčad koja teže manje od 500 grama nisu sposobna za preživljavanje. Međutim, zahvaljujući savremenoj medicini i bebe koje imaju 300 grama uspevaju da prežive. Martinovi ipak nisu hteli da se pomire sa činjenicom da u Nemačkoj zakon određuje da li je čovek priznat ili ne. Sebi su zadali cilj da promene zakon o ličnom statusu.

Peticija je uspela

U saradnji sa pravnicima, političarima i lekarima, u roku od četiri godine, sakupili su više od 4.000 potpisa i peticiju poslali Bundestagu. U Berlinu su razgovarali sa poslanicima i sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. „Ona nam je rekla da smatra da je ta tema važna i dala nam punu podršku“, kaže Barbara. Peticija je uspela, početkom novembra Bundestag će izglasati promenu postojećeg zakona.

Barbara i Mario Martin i dalje žele decu. Ipak, njihov strah da bi trudnoća ponovo mogla da se završi tugom, suviše je veliki. Zato su se odlučili za usvajanje. „Postupak za usvajanje deteta u Nemačkoj je ravan torturi“, kaže Mario. Kada zakon o „zvezdanoj deci“ bude stupio na snagu, možda će Martinovi početi još jednu bitku sa nemačkim zakonodavstvom i pokušati da pojednostave postupak za usvajanje dece.