Ove posledice snose deca koju su odgajali roditelji perfekcionisti

Takav roditeljski stav ostavlja trajne posledice, zbog kojih se ta deca, i kada odrastu, bore sa osećanjem da nikada nisu dovoljno dobra, piše YourTango.

Možda su vam govorili da tuga i ljutnja nisu prihvatljive emocije, a vaše reakcije proglašavali pogrešnima. Možda su vam uskraćivali ljubav osim ako niste neprestano nizali uspehe. U takvom okruženju dete se ne oseća sigurno jer je ljubav uslovljena poštovanjem proizvoljnih pravila, a ne samim postojanjem.

Potiskivanje emocija

Istraživanja pokazuju da je prvi i najčešći simptom odrastanja uz perfekcionističke roditelje sklonost potiskivanju sopstvenih emocija. Bilo da je reč o tuzi, ljutnji, frustraciji ili ljubomori – emocijama koje se često etiketiraju kao "negativne" – osobe će verovatno imati poteškoća da ih zaista prožive.

To ne znači da te emocije ne postoje, već da im je teško pristupiti. Hronično potisnuta osećanja s vremenom se mogu pretvoriti u anksioznost, depresiju ili dugoročno dovesti do ozbiljnijih bolesti.

Krakenimages.com/Shutterstock

Osećanje srama

Što je osoba više odvojena od svojih osećanja, to je verovatnije da će neprijatne emocije okrenuti protiv sebe. Jedno istraživanje proučavalo je kako su potiskivanje emocija, sram i samopoštovanje isprepleteni i kako često vode u depresiju.

Na primer, ako su se roditelji deteta razveli kada je imalo šest godina, ono će zbog dečje egocentričnosti stvoriti priču u kojoj je ono krivo za njihov razlaz. Ta priča se godinama nadograđuje i stvara duboko osećanje da je osoba manjkava i da je niko ne može voleti.

To je posebno izraženo u perfekcionističkim domaćinstvima. Ako postoje stotine pravila o tome kako treba da se ponašate, a dete stalno upada u probleme jer ih ne prati besprekorno, zaključiće da s njim nešto nije u redu.

Perfekcionizam

Odrastanje u domu u kojem ništa nije bilo dovoljno dobro, uz bezbroj pravila o tome šta je ispravno, a šta pogrešno, izuzetno je iscrpljujuće. Ako ste se u detinjstvu stalno osećali kao da "hodate po jajima", posledice u odraslom dobu mogu biti prilično štetne.

Istraživanja su pokazala da takve osobe imaju sklonost da nastave generacijsko nasleđe perfekcionizma sve dok se svesno ne odluče za drugačiji put. Ne postoji savršen način vaspitanja i svaki roditelj na neki način ostavlja psihološke ožiljke na svojoj deci, ali neki ostavljaju dublje od drugih.

fizkes/Shutterstock

Hronični stres i napetost

Ako stalno pokušavate da sve u životu radite ispravno, uvek ćete se osećati napeto, iščekujući sledeću grešku. Svaka greška tada pojačava osećaj neadekvatnosti, terajući vas da se još više trudite da budete savršeni, sve dok se taj obrazac ne prekine.

Perfekcionizam može uticati i na kardiovaskularno zdravlje. Jedno istraživanje pokazalo je da težnja ka savršenstvu može štetno delovati na sposobnost tela da reguliše krvni pritisak, što je posebno izraženo kod perfekcionista koji su pod stalnim stresom.

Poteškoće sa prihvatanjem kritike

Istraživači su opisali kako perfekcionisti imaju neprekidan samokritičan unutrašnji dijalog, a takve osobe često odrastaju u domovima gde se ništa nikada nije činilo dovoljno dobrim. To je kao da imate narednika u glavi koji vam govori šta treba da radite kako biste izbegli kritiku.

Kada vam neko u odraslom dobu uputi konstruktivnu kritiku, biće vam posebno teško da je prihvatite. Ton te osobe može vas podsetiti na roditelje, zbog čega ćete se osećati napadnuto i postati defanzivniji nego da ste odrasli u podržavajućem okruženju.

Ivanko80/Shutterstock

Potreba za udovoljavanjem drugima

Stalni pokušaji da živite prema strogim standardima roditelja stvaraju osnovu za život u kojem neprestano udovoljavate drugima. Dok živite za druge ljude, polako nagrizate sopstveno osećanje identiteta i tonete u opšte osećanje nelagode. Ako ste imali perfekcionističke roditelje, intimnost vam može biti posebno izazovna.

Bračna savetnica Teri Gaspard objasnila je: "Iako je divno biti brižna osoba, učenje kako da volite i poštujete sebe pomoglo mi je da postavim zdrave granice i kažem ’ne’ bez osećanja krivice. Žene su vaspitane da budu poslušne i odgovorne, što postavlja temelje za udovoljavanje drugima. Prirodno je da devojčice odrastaju sa osećanjem da je poželjno biti susretljiv, fleksibilan i podrediti svoje potrebe drugima. Nažalost, ta sklonost može postaviti temelje za nezdrave granice u vezama. Iako i neki muškarci mogu postati osobe koje stalno udovoljavaju drugima, to se češće javlja kod žena."

SeventyFour/Shutterstock

Problemi u romantičnim vezama

Biti u intimnoj vezi znači stalno dopuštati da se vaš samozaštitni ego "istopi" kako biste se mogli zbližiti s nekim. Način da se osećate ispunjeno u vezi jeste da budete sa nekim koga volite, kome verujete i koga poštujete, te da se prepustite i otpustite kontrolu.

Osobe odrasle u kritičkom okruženju zameraće partneru što ih izaziva. Zameraće im stvari koje govore, a koje doživljavaju kao kritiku. Plašiće se da će zbližavanje sa partnerom značiti da će on svedočiti njihovoj suštinskoj nesavršenosti i potvrditi da nisu vredni ljubavi.

Studija o negativnim mehanizmima suočavanja objasnila je kako ljudi koje su odgajali roditelji sa nerealno visokim standardima često pokazuju odbrambeni stav i blokiraju komunikaciju sa intimnim partnerima.

Da biste uspeli u intimnosti, potrebno je otpustiti kontrolu i jednostavno dopustiti partneru da bude ono što jeste. Zato je razumljivo da se ljudi sa perfekcionističkim roditeljima teško prepuštaju da budu voljeni i viđeni onakvi kakvi zaista jesu.