Najbolji roditelji koriste jednostavnu formulu u vaspitanju

To tvrdi dr Beki Kenedi, klinička psihološkinja i osnivačica platforme za roditeljsku podršku Good Inside.

Ona preporučuje jednostavnu formulu u tri koraka koja može ublažiti anksioznost. Strategiju, za koju kaže da bi je "svaki roditelj i menadžer trebalo da zna", predstavila je na samitu Charter's New Employer Brand održanom 9. juna u Njujorku, piše CNBC.

Formula u tri koraka

Kenedi objašnjava da iskreno priznavanje onoga što ne znamo, umesto prećutkivanja ili pretvaranja da imamo sve odgovore, ljudima olakšava suočavanje sa promenama.

"Problem nije sama neizvesnost, već to kada o njoj niko ne govori", kaže ona.

Njena formula je veoma jednostavna: najpre recite šta znate, zatim otvoreno priznajte šta još ne znate, a razgovor završite nečim što je poznato, sigurno i pruža osećaj stabilnosti.

Zamrznuti tonovi/Shutterstock

Primena u porodici i na poslu

Kao primer navodi dete koje želi da se prijavi u fudbalski tim. Roditelj bi, prema njenoj formuli, mogao da kaže: "Evo šta znam: Vežbao si fudbal i mnogo si napredovao. Želiš da pokušaš da uđeš u taj tim, a znam i da se prijavilo mnogo talentovane dece."

Nakon toga sledi iskreno priznanje: "Ono što ne znam jeste da li ćeš uspeti." Razgovor se završava porukom koja pruža sigurnost: "Ali jedno sigurno znam – šta god da se dogodi, proći ćemo kroz to zajedno."

Isti pristup može da se primeni i na radnom mestu, posebno kada među zaposlenima vlada neizvesnost zbog mogućih promena. Kenedi navodi primer menadžera koji svom timu kaže: "Čuli ste glasine da bi u kompaniji moglo da dođe do promena. Govori se o restrukturiranju i to je tačno."

Zatim sledi ono što još nije poznato: "Ono što ne znam jeste kada će se to dogoditi. Iskreno, ne znam ni ko će sve biti obuhvaćen tim promenama."

Na kraju dolazi deo koji uliva poverenje: "Ali znam da ćete, ako do toga dođe, informaciju dobiti direktno. I bez obzira na ishod, učiniću sve što mogu da vam pružim podršku."

JLco Julia Amaral/Shutterstock

Šta nas turbulencija u avionu može naučiti o komunikaciji

Kenedi poredi takve situacije sa turbulencijom tokom leta. Ako pilot ćuti, putnici će postajati sve nervozniji jer će sami zamišljati najgore moguće scenarije.

Ali kada se pilot oglasi i objasni šta se događa, napetost se često smanjuje. Dovoljno je reći: "Dame i gospodo, ušli smo u područje turbulencije. Ne mogu da procenim koliko će trajati, ali javiću vam se čim budem imao nove informacije."

Iako ni pilot u tom trenutku nema sve odgovore, Kenedi smatra da se putnici osećaju sigurnije jer vide da osoba koja upravlja avionom otvoreno komunicira i razume njihove brige.

Kako zaključuje: "Ponekad je dovoljno samo otvoreno razgovarati o onome što se događa. To može promeniti celu situaciju."