Devet trauma iz detinjstva dečake pretvaraju u nestabilne muškarce

Doživljaji iz detinjstva često oblikuju naše ponašanje u odraslom dobu, a dečaci koji se suoče s određenim poteškoćama mogu te lekcije i očekivanja preneti i kasnije u život. To može uticati na njihovo ponašanje i odnose s drugima, zbog čega je važno razumeti korene takvog ponašanja.

Rano odbijanje i strah od ranjivosti

Nakon puberteta dečaci počinju da osećaju simpatije i žele da izlaze na sastanke. Biti odbijen može biti bolno, ali to je normalan deo odrastanja. Ključno je kako okolina, naročito roditelji, podržava dečake nakon odbijanja. Roditelji im mogu pomoći tako što će im objasniti da odbijanje nije razlog za stid i da ne umanjuje njihovu vrednost ili muževnost.

Mogu ih naučiti da poštuju tuđu odluku, prožive svoje razočaranje i nastave dalje bez okrivljavanja druge osobe. Bez takvog vođstva, neki dečaci mogu odrasti u muškarce koji se plaše ranjivosti. Mogu postati toliko uplašeni od odbijanja da izbegavaju povezivanje s osobom koja im se dopada. Drugi mogu postati preterano kritični, ističući tuđe mane kako bi se zaštitili tako što će prvi odbiti potencijalnog partnera i izbeći bol.

Kyrylo Ryzhov/Shutterstock

Maltretiranje kao okidač za aroganciju

Zlostavljanje u detinjstvu može snažno uticati na samopouzdanje. Dečaci se suočavaju s otvorenim maltretiranjem poput pretnji i uvreda, ali i sa prikrivenim oblicima, kao što su ismevanje od strane prijatelja, isključivanje iz društva ili etiketiranje da su "preosetljivi" kada pokažu osećanja. To je posebno zbunjujuće kada ih povredi osoba koju smatraju prijateljem.

Vremenom dečak može početi da sumnja u sopstvenu vrednost i nauči da skriva nesigurnost. Kao odrasli, takvi muškarci često svoju duboku nesigurnost prikrivaju arogancijom ili preteranom kritičnošću. Iako je to odbrambeni mehanizam, takvo ponašanje odbija druge i otežava održavanje prijateljstava i veza.

Zabrana plakanja koja tugu pretvara u bes

Društvo često očekuje da muškarci budu jaki i da ne pokazuju emocionalnu ranjivost, što se smatra slabošću. Zbog toga se mnogim dečacima odmalena govori da ne plaču. Kada roditelj reaguje ljutnjom na dečakove suze, uči ga da su njegova osećanja nešto što treba sakriti. Vremenom može početi da se stidi plakanja, a taj stid prenosi se i u odraslo doba.

Muškarci koji su naučeni da potiskuju emocije ne mogu ih se jednostavno rešiti. Tuga i druga potisnuta osećanja često izbijaju na površinu u obliku besa, što ih može navesti da se istresaju na voljene osobe i tako ih udaljavaju od sebe.

DimaBerlin/Shutterstock

Nametnuto uverenje da briga o izgledu nije "muževna"

Dok se devojčice obično podstiču da brinu o svom izgledu, dečaci često ne dobijaju istu poruku. Mnogi usvoje stav da interesovanje za odeću, negu kože ili izgled uopšte nije "muževno". Problem je što takav stav može dovesti do osuđivanja drugih muškaraca koji se trude oko svog izgleda.

Briga o koži nije samo pitanje lepote, već i higijene. Dečaci koji veruju da je sramota voditi računa o izgledu mogu kasnije kritikovati prijatelje koji to rade, stvarajući neprijatnost i ponavljajući isti obrazac stida vezan za osnovnu brigu o sebi.

Pritisak da se bave sportom umesto sopstvenim interesovanjima

Roditelji ponekad teraju dečake da se bave sportom kako bi ih "očvrsnuli" ili usmerili ka aktivnostima koje se smatraju muževnijim, za razliku od pozorišta ili umetnosti. Kada rodne uloge diktiraju čime dečaci smeju da se bave, to ih može sprečiti da otkriju i slede svoje stvarne strasti.

Muškarci odgajani s uverenjem da je sport ključan deo muškog identiteta mogli bi smatrati druga interesovanja nevažnim. To ih može učiniti zatvorenim za vrednosti svega što nije povezano sa sportom i suziti im vidike.

Anastasiya_Rav/Shutterstock

Nedijagnostikovani ADHD i osećaj da s njima nešto nije u redu

Kod dečaka se ADHD može ispoljiti kao hiperaktivnost, nemir i poteškoće s koncentracijom. Ako se takvo stanje ne dijagnostikuje, dečak koji se bori s tim simptomima može početi da misli da s njim nešto suštinski nije u redu.

Upoređujući se s vršnjacima, može postati samokritičan i sumnjati u svoju sposobnost da se promeni. To može dovesti do toga da kada odraste odustane od rada na sebi, verujući da je jednostavno takav. Bez dijagnoze, podrške i alata za upravljanje svojim stanjem, takvi dečaci mogu da zadrže navike koje otežavaju funkcionisanje u društvu.

Svađe roditelja kao model nezdravih veza

Deca obraćaju pažnju na to kako se njihovi roditelji nose s međusobnim sukobima. Dečak koji odrasta uz roditelje koji se neprestano svađaju može poverovati da je to normalan način funkcionisanja veza. Ako jedan roditelj redovno omalovažava drugog, dete može usvojiti taj obrazac ponašanja.

Kao muškarac, može omalovažavati partnerku, a da ne shvata u potpunosti koliko je to štetno. Takva naučena ponašanja mogu mu znatno otežati izgradnju zdravih i stabilnih odnosa.

Sharomka/Shutterstock

Izolacija u detinjstvu i nesposobnost sklapanja prijateljstava

Mnogi odrasli muškarci teško sklapaju prijateljstva. To je još izraženije kod onih koji su u detinjstvu bili socijalno izolovani. Dečaci koji su bili isključeni ili ignorisani u školi nemaju rana iskustva na koja bi mogli da se oslone u odraslom dobu.

Muškarci koji kao deca nisu imali mnogo prijatelja možda ne poseduju alate koji olakšavaju stvaranje veza, niti vide prijateljstvo kao važan deo života. To može dovesti do izolacije ili do toga da stavljaju prevelik pritisak na jednu osobu da ispuni sve njihove društvene i emocionalne potrebe.

Nedostatak prijateljica i pogrešna percepcija o ženama

Prijateljstva s devojčicama tokom detinjstva mogu pomoći dečacima da nauče da grade odnose sa ženama zasnovane na poštovanju. Muškarci koji nisu imali prijateljice dok su odrastali mogu početi da gledaju na žene kao na nešto odvojeno od sebe, a ne kao na celovite osobe.

Stvaranjem podela između muškaraca i žena, mogu postati skloniji seksizmu. Bez iskustva prijateljstva sa ženom čiju ličnost, ideje ili radnu etiku poštuju, mogli bi imati problema s poštovanjem ženskih mišljenja kasnije u životu, što može štetiti njihovim profesionalnim i ličnim odnosima.