Roditeljska greška koju prave gotovo svi, a jako šteti detetu u razvoju

Sličan nagon javlja se i kada vide da dete ima problem da pronađe prave reči, zbog čega mu često završavaju rečenice. Iako to može delovati kao pomoć, stručnjaci upozoravaju da takvo ponašanje može biti štetno, jer je povremeno zastajkivanje u govoru normalan deo dečjeg razvoja.

Zašto je završavanje rečenica štetno za dete?

Roditelji često misle da završavanjem rečenica pomažu deci da se lakše izraze. Međutim, važno je razumeti da se time detetu oduzima važna prilika za učenje, piše Times of India. Deci je potrebno vreme da organizuju misli i pronađu odgovarajuće reči kojima će izraziti svoja osećanja.

Stalno upadanje u reč vremenom narušava detetovo samopouzdanje i podstiče nesigurnost u govoru. Kada roditelj popunjava praznine, uskraćuje detetu priliku da samostalno pretoči svoje misli u reči.

pics five/Shutterstock

Važnost slušanja

Jedan od najjednostavnijih, ali i najmoćnijih načina podrške deci jeste pažljivo slušanje, čime im pokazujemo da su važna. Deca imaju potrebu da se osećaju cenjeno, prihvaćeno i saslušano. Kada dete deli nešto sa vama – čak i ako je u pitanju sitnica – vaša puna pažnja može značajno da ojača njegovo samopouzdanje.

Umesto da ga ispravljate ili odmah nudite rešenja, dajte mu prostor da se izrazi. Ne radi se o tome da morate da se složite sa svim što dete kaže, već da priznate njegova osećanja i iskustva.

Iryna Imago/Shutterstock

Strpljenje je ključ roditeljstva

Roditeljstvo je ispunjeno brojnim obavezama, ali strpljenje je vrlina koju treba negovati od najranijeg detinjstva pa sve do adolescencije i kasnije. Strpljiv roditelj stvara sigurno okruženje za dete, što je posebno važno u trenucima kada se ono sa nečim muči.

Isto važi i za situacije u kojima dete pokušava da sastavi rečenicu i izrazi se. Kada naiđe na strpljiv odgovor, dete će biti spremnije da ponovo pokuša i otvorenije će deliti svoja osećanja.

Šta uraditi kada dete teško pronalazi reči?

Kada primetite da je dete zastalo usred rečenice, najbolje što možete da uradite jeste da zastanete zajedno s njim. Nemojte odmah uskakati, već mu dajte nekoliko dodatnih sekundi da sabere misli i pronađe prave reči.

Umesto da završavate rečenicu umesto njega, ohrabrite ga podsticajnim rečima. Nežno: "Polako" ili "Slušam te" šalje poruku da vas zanima ono što želi da kaže, bez obzira na to što mu je teško da se izrazi.

Evgeny Atamanenko/Shutterstock

Deca neće uvek koristiti savršene reči niti pravilno sastavljati rečenice. Umesto da ih prekidate kako biste ih ispravili, usredsredite se na razumevanje poruke. Ispravke mogu da dođu kasnije, na nežan način.

Umesto da nagađate šta dete pokušava da kaže, postavljajte otvorena pitanja koja će mu pomoći da nastavi. Na primer: "Možeš li to malo bolje da mi objasniš?" ili "Kako si se zbog toga osećao?"

Deca lakše komuniciraju kada se ne osećaju pod pritiskom. Opušteni, svakodnevni razgovori pomažu im da se osećaju prijatnije dok izražavaju svoja osećanja i mišljenja. Ponekad je najbolji način da pomognete detetu da pronađe sopstvene reči upravo taj da mu date prostor i vreme da to uradi samo.