Zašto se tokom kuvanja najčešće koristi biljno ulje kao glavna namirnica?

Naime, pod biljnim uljimae generalno se podrazumevaju ulja dobijena iz biljaka, poput ulja izi semenki, orašastih plodova i žitarica.

"Najčešći primeri su sojino ulje, ulje od uljane repice, suncokretovo, maslinovo, susamovo, laneno, palmino i ulje od kikirikija", tvrdi dijetetičarka Medi Paskariljo.

Sam izraz "biljno ulje" najčešće označava mešavinu ulja koja često uključuje kombinaciju ulja soje, kukuruza, suncokreta i kikirikija.

Ova mešavina biljnog ulja uvek je bez mirisa i ukusa te je prikladna za kuvanje na visokoj temperaturi, što je čini idealnom opcijom za duboko prženje. Prema mišljenju stručnjaka, biljno ulje retko je razlog lošeg zdravlja.

ben bryant/Shutterstock

"Biljno ulje se često koristi za prženu i prerađenu hranu koja nije dobra za zdravlje. Međutim, ukoliko jedete mnogo ove hrane, verovatno je da unosite više šećera i kalorija, a uz to ne dobijate dovoljno vlakana, proteina i mikronutrijenata", kazala je dijetetičarka Paskariljo.

Takođe, način na koji toplota utiče na biljno ulje zavisi od temperature na kojoj ulje počne da se dimi. Ulja sa višim tačkama dimljenja su stabilnija na višim temperaturama, dok ulja sa nižim temperaturama postaju gorka.

Osim toga, kada se ulje previše zagreje ili se koristi više puta, to može da dovede do oksidacije i stvaranja štetnih materija. Zbog svega toga korisno je da birate ulje na osnovu temperature na kojoj termički obrađujete hranu.

maradon 333/Shutterstock

"Ulje uljane repice ili kikirikija bi moglo da bude bolji izbor za prženje u poređenju sa maslinovim uljem zbog njihove oksidativne stabilnosti", tvrdi dijetetičarka.

Ukoliko se ulje zagreva više puta na visokoj temperaturi, mogu se dogoditi značajne promene u ishrani, ali to obično nije nešto što većina ljudi radi kod kuće.