Glad podstiče rizično ponašanje

Glad podstice rizicno ponasanje Da se ljudi rizicnije ponasaju kada su gladni dokazala je i studija o ljudskom ponasanju u kojoj je dokazano da su ljudi u stanju gladi skloniji donosenju rizicnih finansijskih odluka. Tim naucnika s Maks Plank instituta za neurobiologiju u Nemackoj koristio je vocne musice putem kojih je ispitao uticaj nervnih celija na donosenje odluka kada su one aktivne na odredjenom nivou gladi. Otkriveno je da se musice instinktivno plase ugljendioksida, koji povezuju s opasnoscu i u malim kolicinama. Medjutim, taj instikt se neutralise kada su gladne. Do toga dolazi jer se sukobljavaju dve regije u nervnom sistemu, a gladna musica ce uvek da izabere hranu. Dva podrucja mozga vocnih musica kontrolisu razlicite aspekte njihovog ponasanja, tako da su naucnici onesposobili svaku pojedinacno da bi videli kako se njihovo ponasanje menja. Kada su privremeno onesposobili deo mozga insekta koji je zaduzen za ucenje i donosenje odluka, naucnici su otkrili da musice nisu pokazivale nikakvu reakciju na ugljendioksid i sasvim su normalno prilazile hrani kada su bile gladne bez obzira na prisustvo ugljendioksida. Medjutim, kada su bile nahranjene izbegavale su to podrucje, sto sugerise da nasledjeni instinkti u drugim podrucjima mozga kontrolisu donosenje odluka. "Glad utice na mozak i tada ne mozemo da razmisljamo normalno niti da donosimo objektivne odluke", rekla je doktorka Gruvald-Kadou. Izvor i foto: klix.ba / sxc.hu klix.ba Glad utice na donosenje odluka i podize uzbunu u delu mozga koji je zaduzen za prirodne instinkte koje imaju i zivotinje. Ti refleksi mogu da izazovu rizicno, ili cak opasno ponasanje, jer sto smo gladniji oni postaju jaci, tvrdi nova studija. Glad utice na donosenje odluka i podize uzbunu u delu mozga koji je zaduzen za prirodne instinkte koje imaju i zivotinje. Ti refleksi mogu da izazovu rizicno, ili cak opasno ponasanje, jer sto smo gladniji oni postaju jaci, tvrdi nova studija.

Da se ljudi rizičnije ponašaju kada su gladni dokazala je i studija o ljudskom ponašanju u kojoj je dokazano da su ljudi u stanju gladi skloniji donošenju rizičnih finansijskih odluka.

Tim naučnika s Maks Plank instituta za neurobiologiju u Nemačkoj koristio je voćne mušice putem kojih je ispitao uticaj nervnih ćelija na donošenje odluka kada su one aktivne na određenom nivou gladi.

Otkriveno je da se mušice instinktivno plaše ugljendioksida, koji povezuju s opasnošću i u malim količinama. Međutim, taj instikt se neutrališe kada su gladne.

Do toga dolazi jer se sukobljavaju dve regije u nervnom sistemu, a gladna mušica će uvek da izabere hranu.

Dva područja mozga voćnih mušica kontrolišu različite aspekte njihovog ponašanja, tako da su naučnici onesposobili svaku pojedinačno da bi videli kako se njihovo ponašanje menja.

Kada su privremeno onesposobili deo mozga insekta koji je zadužen za učenje i donošenje odluka, naučnici su otkrili da mušice nisu pokazivale nikakvu reakciju na ugljendioksid i sasvim su normalno prilazile hrani kada su bile gladne bez obzira na prisustvo ugljendioksida.

Međutim, kada su bile nahranjene izbegavale su to područje, što sugeriše da nasleđeni instinkti u drugim područjima mozga kontrolišu donošenje odluka.

"Glad utiče na mozak i tada ne možemo da razmišljamo normalno niti da donosimo objektivne odluke", rekla je doktorka Gruvald-Kadou.

Izvor i foto: klix.ba / sxc.hu