Najveće ljubavi Koko Šanel

Najvece ljubavi Koko Sanel Koko Sanel (1883-1971), poznata francuska dizajnerka, osnivac modne kompanije i svetski poznate marke Sanel, smatra se najznacajnijom pojavom modnog dizajna u 20. veku. Pionirka u modnom svetu, inovativna, drugacija, smela, genijalna... velicanstvena umetnica koja je svojim kreacijama zenu zelela da ucini slobodnom, oslobodi je stega i krutih pravila i u odevanju i u zivotu. Borila se za zenska prava, isticala ih u svojim modelima, promenila manir da je zena lepa samo u uskim korsetima i predugackim, glomaznim suknjama. Koko nikada nije pravila skice, modele je smisljala na licu mesta, dok je gledala zensko telo i dobijala inspiraciju da ga ucini lepsim i velicanstvenijim. Blagi seksepil, elegancija i glamur odisali su njenim kreacijama, osecali se u cuvenoj "maloj crnoj haljini", kratkim kaputima, uskim sakoima, ravnim suknjama do kolena, udobnim kostimima od tvida i zerseje, sesirima i torbicama sa tankim, prefinjenim kaisevima... Bela i crna postale su neprikosnovene boje, a biseri i parfem neizbezni detalji za zenu od stila. Koko je volela da kaze da "ne pravi modu, vec stil, jer moda izlazi iz mode, stil nikada". Njen zivot bio je sve samo ne jednostavan, ukalupljen i prosecan. Rodjena je 19. avgusta 1883. godine u malom mestu Saumuru. Nije imala srecno detinjstvo, bila je nezeljeno, vanbracno dete. Kada joj je majka umrla, Koko, odnosno Gabrijel, kako joj je bilo pravo ime, imala je samo 12 godina. Otac je ostavio u sirotistu pa su o njoj brinule casne sestre. I bas kao u bajci, siromasna i nesrecna devojcica uspela je da upornoscu, borbom i talentom, stigne do bogatstva i slave. Kada se proslavila, postala priznata i poznata, cesto je govorila da nije mogla da shvati postupke svog oca i nije zelela javno da govori o svom detinjstvu. Tvrdila je da su upravo taj niz nesrecnih dogadjaja, ponasanje njenog oca i njegova bezobzirnost nacinili trajnu stetu na njenoj dusi, jer je izrasla u strogu i neosetljivu zenu, nesposobnu da zaista odano i duboko voli. Medjutim Koko je izrasla u jos snazniju, energicniju i strastveniju fatalnu zenu koja je imala ostrinu, privlacnost i jak intelekt. Cvrsto je verovala u svoje ideje, snove, ciljeve. I nikada nije odustajala. Beta/AP Mozda je i sudbina htela da ode u samostan, jer je bas tamo zavolela sivenje i stekla veliku zelju da napravi nesto od svog zivota. Krojacka vestina, igla i konac postali su njena strast, zivot, uspeh, doveli su je do statusa, novca, istorije. Jos u samostanu bila je neuhvatiljivog duha, impulsivna, samostalna. Cim je mogla napustila je okrilje casnih sestara i osamostalila se. Radila je kao pevacica i plesacica, nastupala je u kabareima, ali nije imala glas koji osvaja, samo harizmu, otmenost i neverovatnu sposobnost da privlaci muskarce. Lako je privlacila paznju uticajnih i bogatih ljudi, sto je itekako umela da iskoristi. U to vreme je Gabrijel postala Koko (ljubimica), nadimak koji je dobila kada bi je odusevljeni mocnici zvali da se vrati na scenu. Presudnu ulogu u njenoj karijeri imao je francuski milioner Etjen Balzan, njen ljubavnik, ali i finansijer. Sa njim je zivela bajku koju je propustila u detinjstvu, a zivot na visokoj nozi i luksuz doneli su joj i poslovno korisna poznanstva, koje je vrlo dobro umela da iskoristi. Pocela je da dizajnira sesire, koji su u to vreme bili obavezan modni detalj svih vaznih Francuskinja. Brzo se proslavila i vec 1909. godine, otvorila prvu prodavnicu sesira. Malo po malo u nju je ubacivala i kostime i haljine, a njene ideje i kreacije izazivale su odusevljenje. Za samo godinu dana prodavnica je od skromne sobice postala prestizan butik, premesten na najskuplju lokaciju u Parizu. Koko, neosporno talentovana, inovativna i predana svom radu, nije mogla bez pomoci, pa se moze reci i da je engleski aristokrata Artur Kapel, inace prijatelj njenog prethodnog ljubavnika, bio vazna stepenica ka uspehu. Zvali su ga "decko", bio je harizmatican, uticajan i mocan, verovao je da ce njene kreacije pomeriti granice i nepovratno uticati na svetsku modu. I zaista jesu, prvi put ljubiteljima mode ponudjeno je nesto jednostavno, svedeno, ali u isto vreme i otmeno, elegantno i udobno. Znao je da proceni kuda ce ici njen rad, ali ne i kuda njihova ljubav. Ostavila ga je cim je stala "na svoje noge", ali su se povremeno vidjali. Artur se ozenio, povremeno bio u paralelnoj vezi sa Koko, koja je, uprkos tome sto ga nije trajno zelela za sebe, bila prlicno uzdrmana kada je poginuo u automobilskoj nesreci nekoliko godina kasnije. Lecila se ljubavnicima, kratkotrajnim i strastvenim vezama. Njen izbor nikada nije bio bilo ko, uvek je zelela poznate, priznate, slavne, bogate, izuzetne muskarce. Ni njeni najintimniji prijatelji, ni mnoga istrazivanja biografa nisu uspela da dovedu do tacnog broja njenih ljubavnika. Koko je bila puna tajni, niko je nije zaista znao. Imala je mnogo ljubavnika i prosaca, ali se nikada nije udavala. U njenom krevetu bili su ruski knez Dimitri Pavlovic, vojvoda od Vestminstera, navodno i Pikaso i Dali, ali i cuveni kompozitor Igor Stravinski. Slavni ruski kompozitor, Igor Fjodorovic Stravinski (1882— 1971), bio je jedan od najuticajnijih umetnika 20. veka. Inteligentan, sirokouman, kosmopolitskog duha, slavu je, pored priznanja koja je dobio za svoje kompozicije, stekao i kao dirigent i pijanista. Njegov muzicki izraz bio je izuzetno raznolik, spajao je nespojivo, elemnete ruskog folklora sa impresionizmom, dzez i eskpresionizmom i nepovrtano je uticao na rusku i svetsku muzku. Slavu je stekao baletima, Zar ptica (1910), Petruska (1911) i Posvecenje proleca (1913). Koko je gledala njegov poslednji balet, koji je zbog tendencioznog napada na burzoaski ukus propracen zvizducima publike i zgrazavanjem kritike, i - odusevila se. U Stravinskom je prepoznala srodnu dusu, coveka koji podjednako siroko gleda. Ali nisu se spojili tada, upoznao ih je veliki baletski umetnik Sergej Djagiljev. Igor Stravinski je posle revolucije izbegao iz Rusije, postao izbeglica koji zivi u egzilu u Parizu. Koko se obogatila tokom Prvog svestkog rata i nije mnogo razmisljala da li da pomogne slavnom kompozitoru. Ponudila mu je da zivi u njenom domu. Stravinski je imao zenu i cetvoro dece, ali romansa sa Koko jednostavno se dogodila. Osecali su izuzetnu fizicku privlacnost koja se mesala sa njegovom odanoscu prema zeni i porodici. Sve je bilo burno, brzo i eksplozivno. Iako su bili zajedno svega nekoliko meseci, od leta do zime 1920. godine, to je imalo ogroman uticaj na njihovo stavralastvo. Dok su bili zajedno Koko je stvorila "Sanel 5", legendarni parfem ciju slavu je tesko prevazici, dok je Stravinski napravio revolucionarnu stilsku promenu i sa modernizma presao na neo-klasicizam. Biografi su pisali da je Koko Stravinskog seksualno oslobodila, sto se automatski prenelo na sve segmente njegovog zivota, dovelo do eksplozije ideja koje su bile skrivene u njemu. Ona je bila sve ono o cemu je sanjao, zena kakvu nikada pre nije upoznao i imao, podsticaj da sazri i kao muskarac i kao umetnik. Ipak, odanost prema porodici i osecaj krivice bili su jaci i Koko i Igor su se rastali. A mozda je i znao da nikada nece moci da je ukroti, da ona nije zena za jednog coveka. Umrli su iste godine, ona vec u devedesetim, dok je spremala oprostajnu kolekciju. Poslednje godine provela je u Lozani, a umrla je u Parizu, u hotelu Ric, 10. februara 1971. u 88. godini. Tamo je i sahranjena, a oko njenog groba postavljeno je pet kamenih lavova, koji simbolizuju snagu ove neverovatne zene. Posle mnogo brobi za vlast nad njenom modnom imperijom na celo Sanel kuce dosao je Karl Lagerfeld. Za sobom je ostavila neizbrisiv trag, uticala na mnogo zivota, na umetnost, na modu. Revolucionarna, inovativna i drugacija, davala je zenama lekciju iz smelosti, hrabrosti i stava, generacije je naucila sta su otmenost i stil. A Andre Malro, francuski pisac, revolucionar, teoreticar kulture i vrsni poznavalac umetnickog i politickog zivota Francuske davno je predvideo: „Od Francuske u 20. veku ostace upamcena samo tri imena: de Gol, Pikaso i Koko Sanel“. Jednostavnost kljuc elegancije Tri njena najupecatljivija dela su parfem Sanel 5, lansiran 1923. godine, Sanel kostimi, odnosno svedeni sakoi i uske suknje do kolena, kao i mala crna haljina koju je popularisala slavna glumica Odri Hepbern. Mala crna haljina do danas je ostala simbol prefinjenosti i zenstvenosti i komad koji svaka zena mora da ima, jer se od vecernje toalete pretvara u dnevnu kombinaciju samo jednostavnim detaljima. Od kako je Koko obogatila modni svet suknje su postale imperativ, obavezno zensko oruzje i adut. Uvek je govorila da je jednostavnost kljuc istinske elegancije. Zauvek je promenila tok istorije mode, oslobodila zenu sablona i pravila! Jedna, jedina Koko, menjala je svet, pa zamislite sta je mogla sa muskim srcem. Izvor: novosti.rs Foto: arz/Wikimedia Commons, screenshot/You Tube novosti.rs Kada je Stravinski posle revolucije postao izbeglica Koko je njegovoj porodici ponudila da zive u njenom domu iako je bio ozenjen i imao cetvoro dece. Romansa sa Koko bila je neizbezna, burna, brza, strastvena. Kada je Stravinski posle revolucije postao izbeglica Koko je njegovoj porodici ponudila da zive u njenom domu iako je bio ozenjen i imao cetvoro dece. Romansa sa Koko bila je neizbezna, burna, brza, strastvena.

Koko Šanel (1883-1971), poznata francuska dizajnerka, osnivač modne kompanije i svetski poznate marke Šanel, smatra se najznačajnijom pojavom modnog dizajna u 20. veku. Pionirka u modnom svetu, inovativna, drugačija, smela, genijalna... veličanstvena umetnica koja je svojim kreacijama ženu želela da učini slobodnom, oslobodi je stega i krutih pravila i u odevanju i u životu. Borila se za ženska prava, isticala ih u svojim modelima, promenila manir da je žena lepa samo u uskim korsetima i predugačkim, glomaznim suknjama.

Koko nikada nije pravila skice, modele je smišljala na licu mesta, dok je gledala žensko telo i dobijala inspiraciju da ga učini lepšim i veličanstvenijim. Blagi seksepil, elegancija i glamur odisali su njenim kreacijama, osećali se u čuvenoj "maloj crnoj haljini", kratkim kaputima, uskim sakoima, ravnim suknjama do kolena, udobnim kostimima od tvida i žerseje, šeširima i torbicama sa tankim, prefinjenim kaiševima...

Bela i crna postale su neprikosnovene boje, a biseri i parfem neizbežni detalji za ženu od stila. Koko je volela da kaže da "ne pravi modu, već stil, jer moda izlazi iz mode, stil nikada".

Njen život bio je sve samo ne jednostavan, ukalupljen i prosečan. Rođena je 19. avgusta 1883. godine u malom mestu Saumuru. Nije imala srećno detinjstvo, bila je neželjeno, vanbračno dete. Kada joj je majka umrla, Koko, odnosno Gabrijel, kako joj je bilo pravo ime, imala je samo 12 godina. Otac je ostavio u sirotištu pa su o njoj brinule časne sestre. I baš kao u bajci, siromašna i nesrećna devojčica uspela je da upornošću, borbom i talentom, stigne do bogatstva i slave.

Kada se proslavila, postala priznata i poznata, često je govorila da nije mogla da shvati postupke svog oca i nije želela javno da govori o svom detinjstvu. Tvrdila je da su upravo taj niz nesrećnih događaja, ponašanje njenog oca i njegova bezobzirnost načinili trajnu štetu na njenoj duši, jer je izrasla u strogu i neosetljivu ženu, nesposobnu da zaista odano i duboko voli. Međutim Koko je izrasla u još snažniju, energičniju i strastveniju fatalnu ženu koja je imala oštrinu, privlačnost i jak intelekt. Čvrsto je verovala u svoje ideje, snove, ciljeve. I nikada nije odustajala.

Možda je i sudbina htela da ode u samostan, jer je baš tamo zavolela šivenje i stekla veliku želju da napravi nešto od svog života. Krojačka veština, igla i konac postali su njena strast, život, uspeh, doveli su je do statusa, novca, istorije. Još u samostanu bila je neuhvatiljivog duha, impulsivna, samostalna. Čim je mogla napustila je okrilje časnih sestara i osamostalila se. Radila je kao pevačica i plesačica, nastupala je u kabareima, ali nije imala glas koji osvaja, samo harizmu, otmenost i neverovatnu sposobnost da privlači muškarce. Lako je privlačila pažnju uticajnih i bogatih ljudi, što je itekako umela da iskoristi. U to vreme je Gabrijel postala Koko (ljubimica), nadimak koji je dobila kada bi je oduševljeni moćnici zvali da se vrati na scenu.

Presudnu ulogu u njenoj karijeri imao je francuski milioner Etjen Balzan, njen ljubavnik, ali i finansijer. Sa njim je živela bajku koju je propustila u detinjstvu, a život na visokoj nozi i luksuz doneli su joj i poslovno korisna poznanstva, koje je vrlo dobro umela da iskoristi. Počela je da dizajnira šešire, koji su u to vreme bili obavezan modni detalj svih važnih Francuskinja. Brzo se proslavila i već 1909. godine, otvorila prvu prodavnicu šešira. Malo po malo u nju je ubacivala i kostime i haljine, a njene ideje i kreacije izazivale su oduševljenje. Za samo godinu dana prodavnica je od skromne sobice postala prestižan butik, premešten na najskuplju lokaciju u Parizu.

Koko, neosporno talentovana, inovativna i predana svom radu, nije mogla bez pomoći, pa se može reći i da je engleski aristokrata Artur Kapel, inače prijatelj njenog prethodnog ljubavnika, bio važna stepenica ka uspehu. Zvali su ga "dečko", bio je harizmatičan, uticajan i moćan, verovao je da će njene kreacije pomeriti granice i nepovratno uticati na svetsku modu. I zaista jesu, prvi put ljubiteljima mode ponuđeno je nešto jednostavno, svedeno, ali u isto vreme i otmeno, elegantno i udobno. Znao je da proceni kuda će ići njen rad, ali ne i kuda njihova ljubav. Ostavila ga je čim je stala "na svoje noge", ali su se povremeno viđali. Artur se oženio, povremeno bio u paralelnoj vezi sa Koko, koja je, uprkos tome što ga nije trajno želela za sebe, bila prlično uzdrmana kada je poginuo u automobilskoj nesreći nekoliko godina kasnije. Lečila se ljubavnicima, kratkotrajnim i strastvenim vezama. Njen izbor nikada nije bio bilo ko, uvek je želela poznate, priznate, slavne, bogate, izuzetne muškarce. Ni njeni najintimniji prijatelji, ni mnoga istraživanja biografa nisu uspela da dovedu do tačnog broja njenih ljubavnika. Koko je bila puna tajni, niko je nije zaista znao.

Imala je mnogo ljubavnika i prosaca, ali se nikada nije udavala. U njenom krevetu bili su ruski knez Dimitri Pavlovič, vojvoda od Vestminstera, navodno i Pikaso i Dali, ali i čuveni kompozitor Igor Stravinski.

Slavni ruski kompozitor, Igor Fjodorovič Stravinski (1882— 1971), bio je jedan od najuticajnijih umetnika 20. veka. Inteligentan, širokouman, kosmopolitskog duha, slavu je, pored priznanja koja je dobio za svoje kompozicije, stekao i kao dirigent i pijanista. Njegov muzički izraz bio je izuzetno raznolik, spajao je nespojivo, elemnete ruskog folklora sa impresionizmom, džez i eskpresionizmom i nepovrtano je uticao na rusku i svetsku muzku.

Slavu je stekao baletima, Žar ptica (1910), Petruška (1911) i Posvećenje proleća (1913). Koko je gledala njegov poslednji balet, koji je zbog tendencioznog napada na buržoaski ukus propraćen zvižducima publike i zgražavanjem kritike, i - oduševila se.

U Stravinskom je prepoznala srodnu dušu, čoveka koji podjednako široko gleda. Ali nisu se spojili tada, upoznao ih je veliki baletski umetnik Sergej Đagiljev. Igor Stravinski je posle revolucije izbegao iz Rusije, postao izbeglica koji živi u egzilu u Parizu.

Koko se obogatila tokom Prvog svestkog rata i nije mnogo razmišljala da li da pomogne slavnom kompozitoru. Ponudila mu je da živi u njenom domu. Stravinski je imao ženu i četvoro dece, ali romansa sa Koko jednostavno se dogodila. Osećali su izuzetnu fizičku privlačnost koja se mešala sa njegovom odanošću prema ženi i porodici. Sve je bilo burno, brzo i eksplozivno. Iako su bili zajedno svega nekoliko meseci, od leta do zime 1920. godine, to je imalo ogroman uticaj na njihovo stavralaštvo.

Dok su bili zajedno Koko je stvorila "Šanel 5", legendarni parfem čiju slavu je teško prevazići, dok je Stravinski napravio revolucionarnu stilsku promenu i sa modernizma prešao na neo-klasicizam. Biografi su pisali da je Koko Stravinskog seksualno oslobodila, što se automatski prenelo na sve segmente njegovog života, dovelo do eksplozije ideja koje su bile skrivene u njemu.

Ona je bila sve ono o čemu je sanjao, žena kakvu nikada pre nije upoznao i imao, podsticaj da sazri i kao muškarac i kao umetnik. Ipak, odanost prema porodici i osećaj krivice bili su jači i Koko i Igor su se rastali. A možda je i znao da nikada neće moći da je ukroti, da ona nije žena za jednog čoveka. Umrli su iste godine, ona već u devedesetim, dok je spremala oproštajnu kolekciju. Poslednje godine provela je u Lozani, a umrla je u Parizu, u hotelu Ric, 10. februara 1971. u 88. godini. Tamo je i sahranjena, a oko njenog groba postavljeno je pet kamenih lavova, koji simbolizuju snagu ove neverovatne žene. Posle mnogo brobi za vlast nad njenom modnom imperijom na čelo Šanel kuće došao je Karl Lagerfeld.

Za sobom je ostavila neizbrisiv trag, uticala na mnogo života, na umetnost, na modu. Revolucionarna, inovativna i drugačija, davala je ženama lekciju iz smelosti, hrabrosti i stava, generacije je naučila šta su otmenost i stil. A Andre Malro, francuski pisac, revolucionar, teoretičar kulture i vrsni poznavalac umetničkog i političkog života Francuske davno je predvideo: „Od Francuske u 20. veku ostaće upamćena samo tri imena: de Gol, Pikaso i Koko Šanel“.

Jednostavnost ključ elegancije

Tri njena najupečatljivija dela su parfem Šanel 5, lansiran 1923. godine, Šanel kostimi, odnosno svedeni sakoi i uske suknje do kolena, kao i mala crna haljina koju je popularisala slavna glumica Odri Hepbern.

Mala crna haljina do danas je ostala simbol prefinjenosti i ženstvenosti i komad koji svaka žena mora da ima, jer se od večernje toalete pretvara u dnevnu kombinaciju samo jednostavnim detaljima.

Od kako je Koko obogatila modni svet suknje su postale imperativ, obavezno žensko oružje i adut. Uvek je govorila da je jednostavnost ključ istinske elegancije.

Zauvek je promenila tok istorije mode, oslobodila ženu šablona i pravila! Jedna, jedina Koko, menjala je svet, pa zamislite šta je mogla sa muškim srcem.

Izvor: novosti.rs
Foto: arz/Wikimedia Commons, screenshot/You Tube