Hrana koja utiče na inteligenciju

Hrana koja utice na inteligenciju Secer Secer i njegovi proizvodi nisu losi samo za vasu kilazu vec i za vas mozak. Duga upotreba secera u ishrani moze dovesti do neuroloskih problema, a takodje se "petlja" i s vasom memorijom. Alkohol Alkohol dovodi do kognitivne disfunkcije ili zargonski receno "mozga u magli". Ovo se manifestuje kao osecaj konfuzije, odnosno kao da vam je u glavi oblak koji vam ne dozvoljava da cisto razmisljate, a utice i na vasu memoriju Brza hrana Skorasnja studija Univerziteta u Montrealu pokazala je da brza hrana remeti hemijske procese u mozgu sto moze izazvati simptome povezane sa depresijom i anksioznoscu. Pored toga, hrana bogata mastima nepovoljno utice na lucenje dopamina, hormona zaduzenog za srecu i osecaj blagostanja. Przena hrana Skoro sva preradjena hrana sadrzi hemikalije, vestacke boje, aditive, vestacke arome, konzervanse, sto utice na ponasanje i kognitivne funkcije tako sto dovodi do hiperaktivnosti i kod dece i kod odraslih. Neka ulja opasnija su od drugih, pa tako suncokretovo ulje smatra se jednim od najtoksicnijih. Previse slana hrana Svi znaju da suvise slana hrana utice na krvni pritisak i da je losa po srce. Takodje, kako istrazivanje sugerise, namirnice koje sadrze velike kolicine soli mogu uticati i na kognitivne funkcije i poremetiti vasu sposobnost misljenja. Slana hrana negativno utice na vasu inteligenciju! Obradjeni proteini Proteini su "cigle" koje grade nase misice i veoma su vazni u pravilnom funkcionisanju tela. Meso je najbogatiji izvor proteina visokog kvaliteta, ali izbegavajte suvise preradjene proteine kao sto su virsle, salame, kobasice i sl. Za razliku od prirodnih proteina koji pomazu vasem telu da razvijaju nervni sistem, preradjeni rade upravo suprotno. Izbegavajte trans-masti po svaku cenu Trans-masti uzrokuju seriju zdravstvenih problema, pocevsi od srcanih smetnji vezanih za povisen holesterol i gojaznost. Ipak, one su veoma lose i za vas mozak tako sto usporavaju njegove funkcije, uticu na reflekse i kvalitet mozdane reakcije, a da ne pominjemo da povecavaju rizik od sloga! Vestacki zasladjivaci Kada ljudi pokusavaju da smrsaju, misle da ce to najlakse postici tako sto ce prirodni secer zameniti vastackim zasladjivacima. Istina jeste da vestacki zasladjivaci zaista sadrze manje kalorija, ali ako se koriste duzi vremenski period, vestacki zasladjivaci mogu ostetiti mozak i smanjiti kognitivne kapacitete narocito ako unosite velike kolicine zasladjivaca. Nikotin Uprkos cinjenici da nikotin nije bas preharmbeni proizvod, ipak predstavlja opasnost po vas mozak i stvara haos ogranicavajuci protok krvi u ovaj vazan organ zajedno sa protokom glukoze i kiseonika. Nikotin utice i na produktivnost i funkciju neurotransmitera zatezanjem kapilara, sitnih krvnih sudova koji imaju kljucnu ulogu u mozdanim funkcijama. Izvor: 24sata.rs Foto: bplanet/freedigitalphotos.net 24sata.rs Dok jedna vrsta hrane moze da bude delotvorna za postizanje dobre linije, ocuvanje zdravlja i poboljsavanje memorije, sa druge strane, postoje i one koje dokazano lose uticu na mozdane funkcije. Stoga, nutricionisti savetuju da sve lose navike u ishrani svedemo na minimum kako bismo smanjili njihov negativni uticaj. Pogledajte koje vrste hrane , polako ali sigurno, ubijaju vasu inteligenciju. Dok jedna vrsta hrane moze da bude delotvorna za postizanje dobre linije, ocuvanje zdravlja i poboljsavanje memorije, sa druge strane, postoje i one koje dokazano lose uticu na mozdane funkcije.

Šećer

Šećer i njegovi proizvodi nisu loši samo za vašu kilažu već i za vaš mozak. Duga upotreba šećera u ishrani može dovesti do neuroloških problema, a takođe se "petlja" i s vašom memorijom.

Alkohol

Alkohol dovodi do kognitivne disfunkcije ili žargonski rečeno "mozga u magli". Ovo se manifestuje kao osećaj konfuzije, odnosno kao da vam je u glavi oblak koji vam ne dozvoljava da čisto razmišljate, a utiče i na vašu memoriju

Brza hrana

Skorašnja studija Univerziteta u Montrealu pokazala je da brza hrana remeti hemijske procese u mozgu što može izazvati simptome povezane sa depresijom i anksioznošću. Pored toga, hrana bogata mastima nepovoljno utiče na lučenje dopamina, hormona zaduženog za sreću i osećaj blagostanja.

Pržena hrana

Skoro sva prerađena hrana sadrži hemikalije, veštačke boje, aditive, veštačke arome, konzervanse, što utiče na ponašanje i kognitivne funkcije tako što dovodi do hiperaktivnosti i kod dece i kod odraslih. Neka ulja opasnija su od drugih, pa tako suncokretovo ulje smatra se jednim od najtoksičnijih.

Previše slana hrana

Svi znaju da suviše slana hrana utiče na krvni pritisak i da je loša po srce. Takođe, kako istraživanje sugeriše, namirnice koje sadrže velike količine soli mogu uticati i na kognitivne funkcije i poremetiti vašu sposobnost mišljenja. Slana hrana negativno utiče na vašu inteligenciju!

Obrađeni proteini

Proteini su "cigle" koje grade naše mišiće i veoma su važni u pravilnom funkcionisanju tela. Meso je najbogatiji izvor proteina visokog kvaliteta, ali izbegavajte suviše prerađene proteine kao što su viršle, salame, kobasice i sl. Za razliku od prirodnih proteina koji pomažu vašem telu da razvijaju nervni sistem, prerađeni rade upravo suprotno.

Izbegavajte trans-masti po svaku cenu

Trans-masti uzrokuju seriju zdravstvenih problema, počevši od srčanih smetnji vezanih za povišen holesterol i gojaznost. Ipak, one su veoma loše i za vaš mozak tako što usporavaju njegove funkcije, utiču na reflekse i kvalitet moždane reakcije, a da ne pominjemo da povećavaju rizik od šloga!

Veštački zaslađivači

Kada ljudi pokušavaju da smršaju, misle da će to najlakše postići tako što će prirodni šećer zameniti vaštačkim zaslađivačima. Istina jeste da veštački zaslađivači zaista sadrže manje kalorija, ali ako se koriste duži vremenski period, veštački zaslađivači mogu oštetiti mozak i smanjiti kognitivne kapacitete naročito ako unosite velike količine zaslađivača.

Nikotin

Uprkos činjenici da nikotin nije baš preharmbeni proizvod, ipak predstavlja opasnost po vaš mozak i stvara haos ograničavajući protok krvi u ovaj važan organ zajedno sa protokom glukoze i kiseonika. Nikotin utiče i na produktivnost i funkciju neurotransmitera zatezanjem kapilara, sitnih krvnih sudova koji imaju ključnu ulogu u moždanim funkcijama.

Izvor: 24sata.rs
Foto: bplanet/freedigitalphotos.net