Zašto treba da se okrenemo biljnoj ishrani?

Zasto treba da se okrenemo biljnoj ishrani? U senci brze hrane, instant dijeta i razlicitih vestackih dodataka ishrani, alternativni nacini ishrane pruzaju neke vrlo interesantne podatke zasto smo mi kao ljudska bica vise biljojedi nego mesojedi. Da vidimo sta kazu: Oblik covekovih zuba i kretanje vilice je predvidjen za gnjecenje i mlevenje biljaka, jer se vilica krece levo - desno i gore-dole, dok je kod mesojeda pokret vilice uglavnom gore – dole i predvidjen za gutanje hrane Covekova creva su veoma duga i zeludacna kiselina blaga – za varenje biljaka, kao kod biljojeda, dok mesojedi imaju kratka creva i jaku zeludacnu kiselinu. Na osnovu istrazivanja (dr Per- Olaf Astrand) kod vrhunskih sportista utvrdjeno je da su oni koji su se hranili pretezno biljnom ishranom pokazali vecu izdrzljivost nego oni koji su se hranili pretezno mesom. Izdrzljivost biljojeda u zivotinjskom svetu se ogleda npr. kod konja koji mogu satima da trce velikom brzinom i slonova koji mogu da trce 10-12 sati, dok zivotinje koje su mesojedi kao sto su tigrovi i gepardi imaju vecu brzinu i snagu na pocetku, ali se zamaraju relativno brzo. Covek je jedini sisar koji konzumira mleko nakon perioda dojenja, pritom covekov organizam veoma tesko apsorbuje kalcijum i druge sastojke iz mleka, ali zato lako apsorbuje iz biljaka Jaja predstavljaju drugostepenu hranu kao i mleko, konzumirati ih u malim kolicinama, jer su sadrze u sebi mnogo holesterela i zasicenih masnih kiselina Med je hrana za pcele i predstavlja prost secer koji brzo ulazi u krvotok, ima dobra antibakterijska svojstva, ali ga koristiti u manjim kolicinama. Seceri iz biljaka su slozeni seceri i sporije ulaze u krvotok Kada se misli na biljnu hranu, misli se na voce,povrce, zitarice i orasaste plodove. Sto je hrana sirovija, to je zdravija za coveka. Smatra se da pecurke nisu biljke jer uglavnom zive na uginulim ostacima Covek treba da ima 2-3 obroka dnevno, jer je zeludac misic i treba da se odmara kao i svaki drugi misic Voda, cajevi i cedjeni sokovi se piju pre obroka, a voda najranije sat vremena posle obroka. Ukoliko unosite tecnost u toku obroka razblazuju se zeludacni sokovi i otezava proces varenja. Mozda sve ovo zvuci strasno, ali pristalice ovakvih nacela smatraju da treba da koristimo hranu koja je predodredjena za ljudsku vrstu, a to je biljna ishrana, jer time izbegavamo razlicita savremena oboljenja i bolesti, odnosno produzavamo i poboljsavamo sebi zivot. Principi u razlicitim tipovima ishrane su razliciti, nekad zbunjujuci, ali je sustina vratiti se sto vise prirodi i njenim zakonima. Biljojedi, mesojedi ili svastojedi, sta smo? Pise: Ivan Cirkovic, fitnes trener foto: stockimages/freedigitalphotos.net Mozete li da zamislite dan bez mesa, mleka i mlecnih proizvoda? Priznacete, tesko. Ponekad nam razliciti nacini ishrane (ne dijete) kao sto su vegeterijanski ili veganski deluju ekstremno i nedovoljno objasnjeno. Ljudi koji odstupaju od klasicnog, da kazemo komercijalnog pristupa unosenja i koriscenja hrane imaju zdravstvene, eticke, religijske ili ekoloske razloga zasto to cine. Ivan Cirkovic Mozete li da zamislite dan bez mesa, mleka i mlecnih proizvoda? Priznacete, tesko.

U senci brze hrane, instant dijeta i različitih veštačkih dodataka ishrani, alternativni načini ishrane pružaju neke vrlo interesantne podatke zašto smo mi kao ljudska bića više biljojedi nego mesojedi. Da vidimo šta kažu:

• Oblik čovekovih zuba i kretanje vilice je predviđen za gnječenje i mlevenje biljaka, jer se vilica kreće levo - desno i gore-dole, dok je kod mesojeda pokret vilice uglavnom gore – dole i predviđen za gutanje hrane
• Čovekova creva su veoma duga i želudačna kiselina blaga – za varenje biljaka, kao kod biljojeda, dok mesojedi imaju kratka creva i jaku želudačnu kiselinu.
• Na osnovu istraživanja (dr Per- Olaf Astrand) kod vrhunskih sportista utvrđeno je da su oni koji su se hranili pretežno biljnom ishranom pokazali veću izdržljivost nego oni koji su se hranili pretežno mesom.
• Izdržljivost biljojeda u životinjskom svetu se ogleda npr. kod konja koji mogu satima da trče velikom brzinom i slonova koji mogu da trče 10-12 sati, dok životinje koje su mesojedi kao što su tigrovi i gepardi imaju veću brzinu i snagu na početku, ali se zamaraju relativno brzo.
• Čovek je jedini sisar koji konzumira mleko nakon perioda dojenja, pritom čovekov organizam veoma teško apsorbuje kalcijum i druge sastojke iz mleka, ali zato lako apsorbuje iz biljaka
• Jaja predstavljaju drugostepenu hranu kao i mleko, konzumirati ih u malim količinama, jer su sadrže u sebi mnogo holesterela i zasićenih masnih kiselina
• Med je hrana za pčele i predstavlja prost šećer koji brzo ulazi u krvotok, ima dobra antibakterijska svojstva, ali ga koristiti u manjim količinama. Šećeri iz biljaka su složeni šećeri i sporije ulaze u krvotok
• Kada se misli na biljnu hranu, misli se na voće,povrće, žitarice i orašaste plodove. Što je hrana sirovija, to je zdravija za čoveka. Smatra se da pečurke nisu biljke jer uglavnom žive na uginulim ostacima
• Čovek treba da ima 2-3 obroka dnevno, jer je želudac mišić i treba da se odmara kao i svaki drugi mišić
• Voda, čajevi i ceđeni sokovi se piju pre obroka, a voda najranije sat vremena posle obroka. Ukoliko unosite tečnost u toku obroka razblažuju se želudačni sokovi i otežava proces varenja.

Možda sve ovo zvuči strašno, ali pristalice ovakvih načela smatraju da treba da koristimo hranu koja je predodređena za ljudsku vrstu, a to je biljna ishrana, jer time izbegavamo različita savremena oboljenja i bolesti, odnosno produžavamo i poboljšavamo sebi život. Principi u različitim tipovima ishrane su različiti, nekad zbunjujući, ali je suština vratiti se što više prirodi i njenim zakonima.

Biljojedi, mesojedi ili svaštojedi, šta smo?

Piše: Ivan Ćirković,
fitnes trener

foto: stockimages/freedigitalphotos.net