Kada treba raskinuti vezu?

Kada treba raskinuti vezu? Stalni sukobi znak su da je raskid jedini izlaz. Ponekad u odnosima sa drugim ljudima izgubimo volju za razgovorima, pregovorima, cak i svadjom. Osecamo samo teskobu, prazninu i neugodnost. Kad su odnosi toliko zatrovani – bez obzira da li je rec o prijateljima, nadredjenima ili partneru, raskid i odlazak mogao bi biti najbolje resenje. Iako ce vec i pomisao na to izazvati osecaj krivice, mozda je vreme da odemo iz veze koja u nama izaziva samo patnju i sprecava nas da normalno funkcionisemo. Odlazak i raskid neke veze nikad nije lak, potrebno je mnogo snage i odlucnosti da se zivot opet izgradi i otkrije vlastiti identitet izvan te veze. Ali ostati u losoj vezi znaci da osobi, sa kojom vise ne mozemo da funkcionisemo, dopustimo da nas gusi, maltretira ili zlostavlja. Najveca zamka: osecaj krivice Razum, razgovor, saosecanje, strpljivost, cak ni ljubav ponekad, na zalost, nisu dovoljni da bi neka veza trajala zauvek. Kad iscrpimo sve mogucnosti, a veza i dalje ne stima, moramo da ucinimo sledeci korak. Razgovor sa strucnjakom u takvim situacijama nam moze pomoci da progledamo i proniknemo u to sta nas sprecava da odemo. Kad pomislimo na beg, vecina nas taj pojam vezuje uz fizicku opasnost koja nam preti od nepoznatog napadaca. Suoceni sa izazovom, imamo tri mogucnosti: da se borimo, pobegnemo ili cekamo da vidimo sta ce se dogoditi. Upravo je treca mogucnost ona kojoj se najcesce priklanjamo jer mislimo da ce se u nekom odnosu, bilo poslovnom, porodicnom ili emocionalnom, nesto promeniti samo od sebe. Suoceni sa okolinom koja velica tolerantnost i borbu, osecaj krivice ako i pomislimo na odlazak samo se pojacava. U vecini slucajeva upravo je osecaj krivice glavni krivac sto ostajemo u losim vezama. Nesvesno, krivicu projektujemo na sebe i cini nam se logicnim da ne moze biti kriv onaj ko ostaje, nego onaj ko zeli da ode. U losim vezama je najvaznije saznati koliko je situacija ozbiljna. To nije uvek lako jer su osobe zarobljene u losim odnosima sklone da podcenjuju patnju i da iskljuce osecanja. Zato je vazan pogled izvan veze, razgovor sa bliskim osobama ili strucnjacima, da im otvori oci i ukaze da situacija nije odrziva. Emocionalne ucene Cesto se dogadja da osoba koju zelimo da ostavimo posegne za najjacim oruzjem – emocionalnom ucenom koja ce dodatno pojacati osecaj krivice. Suze, preklinjanje, obecanja da ce biti bolje, podsecanje na ugodne zajednicke trenutke… samo je deo emocija za kojima ce posegnuti. Naravno da se tome nije lako odupreti. Zato je, pre svake odluke o definitivnom raskidu sa nekim, vazno dobro razmisliti zasto to zelimo da ucinimo i da budemo sigurni u svoju odluku. Naime, prekidi u pocetku mogu biti i traumaticniji nego veza iz koje smo otisli pa se zna dogoditi da pokleknemo i vratimo se. To je razlog zasto moramo biti apsolutno sigurni u ono sto radimo. Nuzna je podrska okoline Nakon prekida je vazno izbeci i zamku samoobmane u koju ljudi cesto upadaju. Umesto da nastave da zive svoj zivot i idu dalje, stalno traze dokaze da osoba koju su ostavili pati, da je svesna svega sto je pogresno ucinila. To je, upozoravaju strucnjaci, pogresno i na taj nacin se dugo necemo oporaviti. Traziti tu vrstu satisfakcije moze znaciti i da nismo imali prave razloge raskida veze. Da bi raskid neke veze bio uspesan, nuzna je i podrska okoline – prijatelja, clanova porodice, kao i mesto na kojem cemo ziveti, ako je to potrebno. Najveca prednost raskida lose veze su nove mogucnosti koje nam se otvaraju. Ipak, to se nece dogoditi odmah. Da bismo nakon raskida prebrodili fazu zalosti i nastavili sa zivotom, moramo biti svesni sta smo napravili i zasto. Foto: EnchantmentPhotography / Flickr.com tportal.hr Neke veze su nepopravljivo narusene pa razgovor ili terapija ne mogu da pomognu ponovnom uspostavljanju harmonicnog odnosa. Neke veze su nepopravljivo narusene pa razgovor ili terapija ne mogu da pomognu ponovnom uspostavljanju harmonicnog odnosa.

Stalni sukobi znak su da je raskid jedini izlaz.

Ponekad u odnosima sa drugim ljudima izgubimo volju za razgovorima, pregovorima, čak i svađom. Osećamo samo teskobu, prazninu i neugodnost. Kad su odnosi toliko zatrovani – bez obzira da li je reč o prijateljima, nadređenima ili partneru, raskid i odlazak mogao bi biti najbolje rešenje.

Iako će već i pomisao na to izazvati osećaj krivice, možda je vreme da odemo iz veze koja u nama izaziva samo patnju i sprečava nas da normalno funkcionišemo.

Odlazak i raskid neke veze nikad nije lak, potrebno je mnogo snage i odlučnosti da se život opet izgradi i otkrije vlastiti identitet izvan te veze. Ali ostati u lošoj vezi znači da osobi, sa kojom više ne možemo da funkcionišemo, dopustimo da nas guši, maltretira ili zlostavlja.

Najveća zamka: osećaj krivice

Razum, razgovor, saosećanje, strpljivost, čak ni ljubav ponekad, na žalost, nisu dovoljni da bi neka veza trajala zauvek. Kad iscrpimo sve mogućnosti, a veza i dalje ne štima, moramo da učinimo sledeći korak. Razgovor sa stručnjakom u takvim situacijama nam može pomoći da progledamo i proniknemo u to šta nas sprečava da odemo.

Kad pomislimo na beg, većina nas taj pojam vezuje uz fizičku opasnost koja nam preti od nepoznatog napadača. Suočeni sa izazovom, imamo tri mogućnosti: da se borimo, pobegnemo ili čekamo da vidimo šta će se dogoditi. Upravo je treća mogućnost ona kojoj se najčešće priklanjamo jer mislimo da će se u nekom odnosu, bilo poslovnom, porodičnom ili emocionalnom, nešto promeniti samo od sebe. Suočeni sa okolinom koja veliča tolerantnost i borbu, osećaj krivice ako i pomislimo na odlazak samo se pojačava.

U većini slučajeva upravo je osećaj krivice glavni krivac što ostajemo u lošim vezama. Nesvesno, krivicu projektujemo na sebe i čini nam se logičnim da ne može biti kriv onaj ko ostaje, nego onaj ko želi da ode.

U lošim vezama je najvažnije saznati koliko je situacija ozbiljna.

To nije uvek lako jer su osobe zarobljene u lošim odnosima sklone da podcenjuju patnju i da isključe osećanja. Zato je važan pogled izvan veze, razgovor sa bliskim osobama ili stručnjacima, da im otvori oči i ukaže da situacija nije održiva.

Emocionalne ucene

Često se događa da osoba koju želimo da ostavimo posegne za najjačim oružjem – emocionalnom ucenom koja će dodatno pojačati osećaj krivice. Suze, preklinjanje, obećanja da će biti bolje, podsećanje na ugodne zajedničke trenutke… samo je deo emocija za kojima će posegnuti.

Naravno da se tome nije lako odupreti. Zato je, pre svake odluke o definitivnom raskidu sa nekim, važno dobro razmisliti zašto to želimo da učinimo i da budemo sigurni u svoju odluku. Naime, prekidi u početku mogu biti i traumatičniji nego veza iz koje smo otišli pa se zna dogoditi da pokleknemo i vratimo se. To je razlog zašto moramo biti apsolutno sigurni u ono što radimo.

Nužna je podrška okoline

Nakon prekida je važno izbeći i zamku samoobmane u koju ljudi često upadaju. Umesto da nastave da žive svoj život i idu dalje, stalno traže dokaze da osoba koju su ostavili pati, da je svesna svega što je pogrešno učinila. To je, upozoravaju stručnjaci, pogrešno i na taj način se dugo nećemo oporaviti. Tražiti tu vrstu satisfakcije može značiti i da nismo imali prave razloge raskida veze.

Da bi raskid neke veze bio uspešan, nužna je i podrška okoline – prijatelja, članova porodice, kao i mesto na kojem ćemo živeti, ako je to potrebno.

Najveća prednost raskida loše veze su nove mogućnosti koje nam se otvaraju. Ipak, to se neće dogoditi odmah. Da bismo nakon raskida prebrodili fazu žalosti i nastavili sa životom, moramo biti svesni šta smo napravili i zašto.