Agresivno dete

Agresivno dete Ono u cemu su naucnici saglasni jeste da je agresivnost deo ljudske prirode i da je, u vecoj ili manjoj meri, posedujemo svi. U razvoju se pojavljuje vrlo rano, pa se vec u uzrastu od dvanaest meseci mogu uociti prva ovakva ponasanja, da bi se sa cetiri godine agresivnost vec stabilizovala kao crta licnosti. U razlicitim fazama razvoja ona se razlicito manifestuje. Tako ce, na primer, jednogodisnje ili dvogodisnje dete u trenutku svog besa impulsivno ujesti ili jako udariti drugo dete kada zeli da nesto postigne. U adolescenciji, agresivnost se ocitava kroz stalne konflikte sa roditeljima, zanemarivanje skolskih obaveza, namerno kasnjenje, “otkaceno” odevanje, opasne eksperimente (droga, alkohol)... Zasto su pojedina deca agresivna? Ogranicenje uzrasta U zavisnosti od uzrasta mogucih uzroka ima veoma mnogo. Za predskolski uzrast je karakteristicno da bes moze biti izazvan brojnim emocijama kao sto su usamljenost, bespomocnost, strah, povredjenost... sa kojima dete ne uspeva da se izbori. Takodje, fizicko nasilje javlja se i kao nemogucnost da dete recima razresi svoj problem jer jos uvek nije verbalno vesto. Nedostatak granica Kada odrasta u atmosferi gde je svako njegovo ponasanje dopusteno i gde nisu postavljene granice dozvoljenog i nedozvoljenog ponasanja, dete postaje razdrazljivo i agresivno cim se susretne i s najmanjim zabranama. Ukoliko vase dete ima problem agresije, najpre razmislite da li u vasoj porodici postoje granice ponasanja i koliko su one primerene vasem detetu. Nacin pridobijanja paznje Dete veoma brzo shvati da bilo koje njegovo neprihvatljivo ponasanje odmah obezbedjuje paznju roditelja. Tako, njegovi napadi besa primoravaju roditelje na reakciju (na primer, pocnu vise vremena da provode sa njim, postavljaju nova pravila ponasanja, pokazuju vece interesovanje za detetov unutrasnji svet...). Na ovaj nacin izazvana paznja jeste tzv. “negativna paznja”, ali u ocima deteta i to je bolje nego da paznja ne postoji uopste. Kako smanjiti agresivnost? Iskljucite fizicko kaznjavanje. Decja agresivnost je najcesca kada i ono samo dozivljava nasilje. Kada vi koristite fizicko kaznjavanje, pokazujete da ste i sami agresivni i da je to nacin postizanja cilja. Deca uce oponasajuci, ali ne ono sto im govorite da treba da rade, vec ono kako se vi sami ponasate. Dakle, presudno je ono sto vidi i oseti u svom domu, a sa socijalizacijom bitan faktor razvoja postaje i vrtic, skola, vrsnjaci, drugi tzv. ne-roditeljski autoriteti... Pronadjite drugi nacin. Naucite dete da konstruktivno izrazava ljutnju. Podsticite ga da vam isprica sta ga je naljutilo, da “izbaci” iz sebe agresiju tako sto ce vam nesto nacrtati, istrcati se po parku, istuci jastuk... Pomozite mu da formira drugarske odnose sa vrsnjacima. Objasnite da ce deca rado hteti da se sa njim druze ako i on postuje pravila neke igre, ako ne vice stalno i ne pokusava svaki sukob da resi pesnicama... Sportske aktivnosti ce mu, takodje, pomoci da agresiju transformise u drustveno prihvatljivu i mnogostruko korisnu energiju. Objasnite. Ako ne razume vase zabrane, dete ce postati frustrirano i nesigurno u sebe i svoje buduce postupke. Zato, sve ono sto mu branite, istovremeno objasnite i zasto to cinite. Samo tako dete ce vase zahteve ispuniti iz postovanja i poverenja prema vama, a ne zbog straha od vase kazne. Pozitivan stav Razvijajte kod deteta pozitivan stav prema drugima, na primer, da deli svoje igracke i uvazava osecanja drugih. “Ne radi drugima ono sto ne zelis da neko tebi radi” jednostavna je poruka koju i veoma malo dete brzo moze da usvoji. Uceci ga empatiji, pomazete mu da razvija nenasilan model ponasanja. Samokontrola Predlozite mu da kada se nadje u situaciji koja u njemu izaziva bes, pokusa da najpre izbroji do 10. Ili, da se podseti sta bi u istoj situaciji uradila njegova mama ili neko drugi ko ima nenasilno ponasanje, a detetu predstavlja autoritet. Detetu ce biti tesko da se ovih sugestija seti u nekom, za njega kriticnom trenutku, ali ce vase uporno ponavljanje i podsecanje doneti rezultate. “Pravi” decak Vec u uzrastu od dve godine pocinju da se uocavaju razlike u agresivnosti decaka i devojcica, pri cemu su decaci tri puta agresivniji. Pojedini naucnici uzrok vide u bioloskoj osnovi, tj. u drugacijem sastavu polnih hormona kod decaka, a neki naucnici za agresivnost “krive” stereotipe u vaspitanju: devojcicama se stalno govori da nije lepo da se tuku, a decacima da moraju da budu jaki, da “pokazu zube” kad god je to potrebno, da je sramota da placu ili pokazu slabost. Umesto toga, vi ponavljajte svom sinu da mora da se ponasa kao “pravi” decak. To ne znaci da bude svadjalica ili nasilnik, vec da bude uzdrzan, pazljiv prema okolini i da ume da vlada sobom. Poslusnost Nemojte od svog deteta nikada zahtevati bezuslovnu poslusnost. Osecanje da sme slobodno da izrazi svoje misljenje i neslaganje sa vama kljucno je za razvijanje pozitivne slike o sebi. Deca odrastaju i grade svoju licnost, izmedju ostalog, i tako sto se suprotstavljaju svojim roditeljima. Sa druge strane, kada se osecaju sputanima i ne uspevaju na druge, drustveno prihvatljive nacine da pokazu da su razliciti (na primer: pomocu odece, zargona, nacina zivota), jedino polje u kojem vide sansu da pokazu svoju razlicitost jeste nasilnost. Igra Iskoristite igru kao sredstvo ucenja. U igri uloga, postavite razlicite, svakodnevne situacije. Na primer: »Sada cemo malo da se igramo kupovine, ti si mama i hoces kuci, a ja sam dete i hocu da ostanem u parku, odmah, hocu sada, odmah, aaaaaaaaaaa«. Imitirajte dete, promenite glas, ulozite napor da ga iznervirate onoliko koliko ono obicno iznervira vas i uvek koristite stvarne situacije iz vaseg zivota. Granice U porodicama gde se deci ne postavljaju granice u ponasanju ili zato sto su roditelji preterano popustljivi ili zato sto zanemaruju vaspitanje deteta, ono odrasta uz uverenje da je svako njegovo ponasanje dobrodoslo. Iako ne postoji opravdanje da ono, na primer, tuce drugu decu, unistava stvari, koristi pretnje, ucene i slicno... roditelji su, nazalost, cesto spremniji da “zatvore oci”, nego se suoce sa problemom. Postavljanje jasnih granica koja su ponasanja dozvoljena, a koja nisu, ne znaci da treba da zavedete diktaturu u svojoj porodici. Naprotiv, jasnim i preciznim pravilima vi uspostavljate hijerarhijski odnos jer vi niste i ne treba da budete ravnopravni sa svojom decom, a istovremeno ucite ga socijalizaciji. Pohvale Pohvalite dete svaki put kada umesto na agresivan nacin uspe da odreaguje drugacije ili vas u nesto ubedi argumentima. Nemojte zaboraviti da, iako ne izgleda realno, agresivci imaju malo samopouzdanja. Zato su za sebe stvorili prostor gde se osecaju superiornijima i gde sebe dozivljavaju kao pobednike. Pomozite detetu da ocvrsne svoje samopouzdanje. Kada vidite da je nervozno, da pokusava da se izbori samo sa sobom, da mu je zbog necega tesko i da u nekim za njega nezgodnim situacijama odreaguje na drugi nacin osim agresijom….pohvalite ga i zagrlite. Agresija nije samo fizicki gnev. Kada se spomene agresivnost, najcesce se pomislja na nekontrolisane izlive fizickog besa. Medjutim, agresivna decja ponasanja su i tuzakanje, ogovaranje, diskriminacija... Osim toga, mozemo biti agresivni i u mislima, recima i delima, prema sebi ili drugima, svesno ili nesvesno. Veoma je vazno pronaci nacin adekvatnog ispoljavanja agresije jer se kao posledice preterano dugog potiskivanja mogu javiti opasnosti za mentalno i fizicko zdravlje (depresija, suicidalni pokusaji, ali i cir na zelucu, te mnoge druge bolesti koje su najcesce rezultat naseg neuspesnog ophodjenja s agresijom i emocijama). Jastuk za udaranje Izdvojte jedan jastuk i proglasite ga vasim porodicnim dzakom za praznjenje. Ili, odredite da je to detetov licni jastuk ukoliko ono jedino u vasoj porodici ima potrebu za ovakvim praznjenjem. Kontrola kvaliteta vremena Agresivni vrsnjaci ce pruziti model za oponasanje i vasem detetu. Neprimerena kolicina gledanih filmova ili preterano igranje kompjuterskih igara punih nasilja takodje predstavljaju nacin na koji vase dete provodi svoje slobodno vreme. Destruktivni sadrzaji se skladiste u decjoj podsvesti, a rasterecenje podsvesti najcesce znaci sve destruktivnije ponasanje dece. MAGAZIN MAMA U MARTOVSKOM BROJU DONOSI: Bebin drugi mesec Meso u decjoj ishrani Prva igracka Agresivno dete Velike porodice Soba iz maste Samohrani roditelji Alergije i moderno doba Danas postoje razlicite teorije o ljudskoj agresivnosti. Pojedini naucnici je definisu kao reakciju, tacnije, odgovor na frustraciju, a drugi kao deo genetskog paketa, tj. nesto s cime se covek radja. Iako se ona cesto pogresno tretira kao emocija, u pitanju je samo nacin izrazavanja gneva, tj. agresije. Autor: Jelena Holcer, pedagog Izvor: magazin "Mama" Danas postoje razlicite teorije o ljudskoj agresivnosti. Pojedini naucnici je definisu kao reakciju, tacnije, odgovor na frustraciju, a drugi kao deo genetskog paketa, tj. nesto s cime se covek radja. Iako se ona cesto pogresno tretira kao emocija, u pitanju je samo nacin izrazavanja gneva, tj. agresije.

Ono u čemu su naučnici saglasni jeste da je agresivnost deo ljudske prirode i da je, u većoj ili manjoj meri, posedujemo svi. U razvoju se pojavljuje vrlo rano, pa se već u uzrastu od dvanaest meseci mogu uočiti prva ovakva ponašanja, da bi se sa četiri godine agresivnost već stabilizovala kao crta ličnosti.

U različitim fazama razvoja ona se različito manifestuje. Tako će, na primer, jednogodišnje ili dvogodišnje dete u trenutku svog besa impulsivno ujesti ili jako udariti drugo dete kada želi da nešto postigne.

U adolescenciji, agresivnost se očitava kroz stalne konflikte sa roditeljima, zanemarivanje školskih obaveza, namerno kašnjenje, “otkačeno” odevanje, opasne eksperimente (droga, alkohol)...

Zašto su pojedina deca agresivna?

Ograničenje uzrasta

U zavisnosti od uzrasta mogućih uzroka ima veoma mnogo. Za predškolski uzrast je karakteristično da bes može biti izazvan brojnim emocijama kao što su usamljenost, bespomoćnost, strah, povređenost... sa kojima dete ne uspeva da se izbori. Takođe, fizičko nasilje javlja se i kao nemogućnost da dete rečima razreši svoj problem jer još uvek nije verbalno vešto.

Nedostatak granica

Kada odrasta u atmosferi gde je svako njegovo ponašanje dopušteno i gde nisu postavljene granice dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja, dete postaje razdražljivo i agresivno čim se susretne i s najmanjim zabranama. Ukoliko vaše dete ima problem agresije, najpre razmislite da li u vašoj porodici postoje granice ponašanja i koliko su one primerene vašem detetu.

Način pridobijanja pažnje

Dete veoma brzo shvati da bilo koje njegovo neprihvatljivo ponašanje odmah obezbeđuje pažnju roditelja. Tako, njegovi napadi besa primoravaju roditelje na reakciju (na primer, počnu više vremena da provode sa njim, postavljaju nova pravila ponašanja, pokazuju veće interesovanje za detetov unutrašnji svet...). Na ovaj način izazvana pažnja jeste tzv. “negativna pažnja”, ali u očima deteta i to je bolje nego da pažnja ne postoji uopšte.

Kako smanjiti agresivnost?

Isključite fizičko kažnjavanje.

Dečja agresivnost je najčešća kada i ono samo doživljava nasilje. Kada vi koristite fizičko kažnjavanje, pokazujete da ste i sami agresivni i da je to način postizanja cilja. Deca uče oponašajući, ali ne ono što im govorite da treba da rade, već ono kako se vi sami ponašate. Dakle, presudno je ono što vidi i oseti u svom domu, a sa socijalizacijom bitan faktor razvoja postaje i vrtić, škola, vršnjaci, drugi tzv. ne-roditeljski autoriteti...

Pronađite drugi način.

Naučite dete da konstruktivno izražava ljutnju. Podstičite ga da vam ispriča šta ga je naljutilo, da “izbaci” iz sebe agresiju tako što će vam nešto nacrtati, istrčati se po parku, istući jastuk... Pomozite mu da formira drugarske odnose sa vršnjacima. Objasnite da će deca rado hteti da se sa njim druže ako i on poštuje pravila neke igre, ako ne viče stalno i ne pokušava svaki sukob da reši pesnicama...

Sportske aktivnosti će mu, takođe, pomoći da agresiju transformiše u društveno prihvatljivu i mnogostruko korisnu energiju.

Objasnite.

Ako ne razume vaše zabrane, dete će postati frustrirano i nesigurno u sebe i svoje buduće postupke. Zato, sve ono što mu branite, istovremeno objasnite i zašto to činite. Samo tako dete će vaše zahteve ispuniti iz poštovanja i poverenja prema vama, a ne zbog straha od vaše kazne.

Pozitivan stav

Razvijajte kod deteta pozitivan stav prema drugima, na primer, da deli svoje igračke i uvažava osećanja drugih. “Ne radi drugima ono što ne želiš da neko tebi radi” jednostavna je poruka koju i veoma malo dete brzo može da usvoji. Učeći ga empatiji, pomažete mu da razvija nenasilan model ponašanja.

Samokontrola

Predložite mu da kada se nađe u situaciji koja u njemu izaziva bes, pokuša da najpre izbroji do 10. Ili, da se podseti šta bi u istoj situaciji uradila njegova mama ili neko drugi ko ima nenasilno ponašanje, a detetu predstavlja autoritet. Detetu će biti teško da se ovih sugestija seti u nekom, za njega kritičnom trenutku, ali će vaše uporno ponavljanje i podsećanje doneti rezultate.

“Pravi” dečak

Već u uzrastu od dve godine počinju da se uočavaju razlike u agresivnosti dečaka i devojčica, pri čemu su dečaci tri puta agresivniji. Pojedini naučnici uzrok vide u biološkoj osnovi, tj. u drugačijem sastavu polnih hormona kod dečaka, a neki naučnici za agresivnost “krive” stereotipe u vaspitanju: devojčicama se stalno govori da nije lepo da se tuku, a dečacima da moraju da budu jaki, da “pokažu zube” kad god je to potrebno, da je sramota da plaču ili pokažu slabost. Umesto toga, vi ponavljajte svom sinu da mora da se ponaša kao “pravi” dečak. To ne znači da bude svađalica ili nasilnik, već da bude uzdržan, pažljiv prema okolini i da ume da vlada sobom.

Poslušnost

Nemojte od svog deteta nikada zahtevati bezuslovnu poslušnost. Osećanje da sme slobodno da izrazi svoje mišljenje i neslaganje sa vama ključno je za razvijanje pozitivne slike o sebi. Deca odrastaju i grade svoju ličnost, između ostalog, i tako što se suprotstavljaju svojim roditeljima. Sa druge strane, kada se osećaju sputanima i ne uspevaju na druge, društveno prihvatljive načine da pokažu da su različiti (na primer: pomoću odeće, žargona, načina života), jedino polje u kojem vide šansu da pokažu svoju različitost jeste nasilnost.

Igra

Iskoristite igru kao sredstvo učenja. U igri uloga, postavite različite, svakodnevne situacije. Na primer: »Sada ćemo malo da se igramo kupovine, ti si mama i hoćeš kući, a ja sam dete i hoću da ostanem u parku, odmah, hoću sada, odmah, aaaaaaaaaaa«. Imitirajte dete, promenite glas, uložite napor da ga iznervirate onoliko koliko ono obično iznervira vas i uvek koristite stvarne situacije iz vašeg života.

Granice

U porodicama gde se deci ne postavljaju granice u ponašanju ili zato što su roditelji preterano popustljivi ili zato što zanemaruju vaspitanje deteta, ono odrasta uz uverenje da je svako njegovo ponašanje dobrodošlo. Iako ne postoji opravdanje da ono, na primer, tuče drugu decu, uništava stvari, koristi pretnje, ucene i slično... roditelji su, nažalost, često spremniji da “zatvore oči”, nego se suoče sa problemom. Postavljanje jasnih granica koja su ponašanja dozvoljena, a koja nisu, ne znači da treba da zavedete diktaturu u svojoj porodici. Naprotiv, jasnim i preciznim pravilima vi uspostavljate hijerarhijski odnos jer vi niste i ne treba da budete ravnopravni sa svojom decom, a istovremeno učite ga socijalizaciji.

Pohvale

Pohvalite dete svaki put kada umesto na agresivan način uspe da odreaguje drugačije ili vas u nešto ubedi argumentima. Nemojte zaboraviti da, iako ne izgleda realno, agresivci imaju malo samopouzdanja. Zato su za sebe stvorili prostor gde se osećaju superiornijima i gde sebe doživljavaju kao pobednike. Pomozite detetu da očvrsne svoje samopouzdanje. Kada vidite da je nervozno, da pokušava da se izbori samo sa sobom, da mu je zbog nečega teško i da u nekim za njega nezgodnim situacijama odreaguje na drugi način osim agresijom….pohvalite ga i zagrlite.

Agresija nije samo fizički gnev.

Kada se spomene agresivnost, najčešće se pomišlja na nekontrolisane izlive fizičkog besa. Međutim, agresivna dečja ponašanja su i tužakanje, ogovaranje, diskriminacija... Osim toga, možemo biti agresivni i u mislima, rečima i delima, prema sebi ili drugima, svesno ili nesvesno. Veoma je važno pronaći način adekvatnog ispoljavanja agresije jer se kao posledice preterano dugog potiskivanja mogu javiti opasnosti za mentalno i fizičko zdravlje (depresija, suicidalni pokušaji, ali i čir na želucu, te mnoge druge bolesti koje su najčešće rezultat našeg neuspešnog ophođenja s agresijom i emocijama).

Jastuk za udaranje

Izdvojte jedan jastuk i proglasite ga vašim porodičnim džakom za pražnjenje. Ili, odredite da je to detetov lični jastuk ukoliko ono jedino u vašoj porodici ima potrebu za ovakvim pražnjenjem.

Kontrola kvaliteta vremena

Agresivni vršnjaci će pružiti model za oponašanje i vašem detetu. Neprimerena količina gledanih filmova ili preterano igranje kompjuterskih igara punih nasilja takođe predstavljaju način na koji vaše dete provodi svoje slobodno vreme. Destruktivni sadržaji se skladište u dečjoj podsvesti, a rasterećenje podsvesti najčešće znači sve destruktivnije ponašanje dece.

MAGAZIN MAMA U MARTOVSKOM BROJU DONOSI:

Bebin drugi mesec

Meso u dečjoj ishrani

Prva igračka

Agresivno dete

Velike porodice

Soba iz mašte

Samohrani roditelji

Alergije i moderno doba