Nasilje u porodici

U takvoj situaciji postavlja se pitanje kakav je odgovor društva na taj problem i da li su žrtve zaštićene dok čekaju da onaj koji je počinio nasilje za to odgovara.

Svakih osam minuta u Srbiji se dogadja porodicno nasilje. Uprkos tome sto je to krivicno delo, kazne za nasilnike uglavnom su blage. U takvoj situaciji postavlja se pitanje kakav je odgovor drustva na taj problem i da li su zrtve zasticene dok cekaju da onaj koji je pocinio nasilje za to odgovara. Nasilje u porodici Porodicni zakon ima nekoliko osnovnih mera zastite, kao sto su iseljenje nasilnika iz porodicnog stana ili kuce - bez obzira na pravo svojine, zabrana priblizavanja zrtvi i njenog daljeg uznemiravanja. Medjutim, Biljana Vukeljic iz Centra za socijalni rad u Somboru i Vesna Stanojevic iz Savetovalista protiv nasilja kazu da se te mere slabo primenjuju. “Mogu da se setim intervencije u kojoj sam, kao clan mobilne ekipe, dobila rok od 15 minuta da iselim zenu i decu iz kuce”, kaze Biljana Vukeljic. Nasilnik je tom prilikom rekao da ce biti krvi do kolena ako se ne isele zena i cetvoro dece. “Dakle, izmestili smo pet osoba umesto nasilnika, a on je taj ko preti i treba da odgovara za tako nesto”, kaze ona. “Mislim da je Velika Plana bila u pitanju kada smo trebali nasilnika da iselimo iz stana, ali sudijin komentar je bio u smislu 'kako ja da iselim coveka iz njegove kuce'”, kaze Vesna Stanojevic. Biljana iz Bora od 2002. godine trpi nasilje bivseg partnera iako ga je sa detetom napustila i zivi kod roditelja. Nasilnik je dobio dve uslovne kazne, a treca – kazna zatvora, jos nije postala pravosnazna: “Nemam zivot. On se sveo na odlazak i povratak sa posla. Uglavnom me mama i tata prate na posao jer ne smem sama na ulicu”, kaze Biljana. “Grad je pojam za mene, vise verovatno ne znam da se krecem normalno gradom jer gledam iza sebe i sa strane da se odnekud ne stvori”. Porodicno nasilje se tretira ne samo kao prekrsaj, vec i kao krivicno delo, za koje je najblaza kazna od novcane do godinu dana zatvora. Medjutim, drzavna sekretarka ministarstva pravde Snezana Malovic kaze da je analiza kaznene politike pokazala da sudski procesi dugo traju i da su cak dve trecine kazni uslovne: “Ne govorimo cak ni o rasponu ili visini kazni, vec o tome da se i ono sto sada zakon daje kao mogucnost ne koristi, vec je na granici ili ispod granice zakonskog minimuma. Razliciti su razlozi za to, pocev od nestrucnosti, nesavesnosti…”, rekla je Snezana Malovic. Strucnjaci koji se bave ovim problemom ocekuju da se donese Nacionalna strategija borbe protiv nasilja u porodici, kao i jasni protokoli i pravila postupanja za sve sluzbe. A u ministarstvu pravde kazu da ce u narednom periodu razmotriti krivicni zakonik i druge zakone, kako bi se unapredila zastita zrtve. Emisiju "Poruka za nasilnika" mozete pogledati veceras u 21h na TVB92, a autorka je Sandra Mandic.

Porodični zakon ima nekoliko osnovnih mera zaštite, kao što su iseljenje nasilnika iz porodičnog stana ili kuće - bez obzira na pravo svojine, zabrana približavanja žrtvi i njenog daljeg uznemiravanja.

Međutim, Biljana Vukeljić iz Centra za socijalni rad u Somboru i Vesna Stanojević iz Savetovališta protiv nasilja kažu da se te mere slabo primenjuju.

“Mogu da se setim intervencije u kojoj sam, kao član mobilne ekipe, dobila rok od 15 minuta da iselim ženu i decu iz kuće”, kaže Biljana Vukeljić.

Nasilnik je tom prilikom rekao da će biti krvi do kolena ako se ne isele žena i četvoro dece.

“Dakle, izmestili smo pet osoba umesto nasilnika, a on je taj ko preti i treba da odgovara za tako nešto”, kaže ona.

“Mislim da je Velika Plana bila u pitanju kada smo trebali nasilnika da iselimo iz stana, ali sudijin komentar je bio u smislu 'kako ja da iselim čoveka iz njegove kuće'”, kaže Vesna Stanojević.

Biljana iz Bora od 2002. godine trpi nasilje bivšeg partnera iako ga je sa detetom napustila i živi kod roditelja. Nasilnik je dobio dve uslovne kazne, a treća – kazna zatvora, još nije postala pravosnažna:

“Nemam život. On se sveo na odlazak i povratak sa posla. Uglavnom me mama i tata prate na posao jer ne smem sama na ulicu”, kaže Biljana.

“Grad je pojam za mene, više verovatno ne znam da se krećem normalno gradom jer gledam iza sebe i sa strane da se odnekud ne stvori”.

Porodično nasilje se tretira ne samo kao prekršaj, već i kao krivično delo, za koje je najblaža kazna od novčane do godinu dana zatvora. Međutim, državna sekretarka ministarstva pravde Snežana Malović kaže da je analiza kaznene politike pokazala da sudski procesi dugo traju i da su čak dve trećine kazni uslovne:

“Ne govorimo čak ni o rasponu ili visini kazni, već o tome da se i ono što sada zakon daje kao mogućnost ne koristi, već je na granici ili ispod granice zakonskog minimuma. Različiti su razlozi za to, počev od nestručnosti, nesavesnosti…”, rekla je Snežana Malović.

Stručnjaci koji se bave ovim problemom očekuju da se donese Nacionalna strategija borbe protiv nasilja u porodici, kao i jasni protokoli i pravila postupanja za sve službe. A u ministarstvu pravde kažu da će u narednom periodu razmotriti krivični zakonik i druge zakone, kako bi se unapredila zaštita žrtve.

Emisiju "Poruka za nasilnika" možete pogledati večeras u 21h na TVB92, a autorka je Sandra Mandić.