Nikada nije bilo teže biti žena koja nije definisana muškarcem

Istina, svako ima pravo da objavljuje šta god poželi, ali u kom tačno trenutku devojke izgube svoj identitet i sve posvete dečku u kog su ludo zaljubljene?

Biti u vezi je sada važan statusni simbol, pa kad ste već ispunili sve važne zadatke u životu i zadovoljili okolini, zašto da se i ne pohvalite?

S druge strane, zavladao je i trend koji vodi u drugu krajnost, pa tako od toga da dnevno vidimo hiljadu slika nečijeg dečka, imamo i one slučajeve gde se krije njegov identitet, a na fotografijama mu se stavlja emotikon preko lica...

Zli jezici bi rekli da se zna ko mora da se krije, te da je tu sve jasno, ali ćutaćemo.

S jedne strane žene koje svima pokazuju svoj trofej, našle su muškarca i ne puštaju ga, a sa druge su ove koje, iz nekog razloga, moraju da kriju osobu koju vole... Mrtva trka između ovih grupacija, koja je zanimljivija i koja će duže opstati na ovoj sceni?

Neko je rekao i da se danas žene osećaju kao da su za nešto krive ako imaju dečka, a sve zbog velikog nepoverenja u muškarce i činjenice da vrlo često budemo u odnosu u kom samo jedna strana smatra da je u pravoj vezi, obično to bude žena ta koja je u zabludi.

Impact Photography/Shutterstock

Ipak, čini se kao da je konačno samoća dobila svojih pet minuta, pa biti "singl" je postalo poželjno. Ako se osvrnete oko sebe, videćete bezbroj parova za koje znate da ne funkcionišu dobro, pa se često pitam zašto bih ulazila u bilo kakve "ozbiljne" veze ili brak ako će ceo život odjednom postati napet.

Današnji odnosi mi se čine kao takmičenje ko će koga brže iznervirati, prevariti ili napraviti neki problem, a mislim da je onda mnogo bolje živeti bez toga.

Status slobodne žene još uvek pomalo izaziva strah u društvu, nažalost. Takve žene se opisuju kao teške, nezgodne, "mora da nešto nije u redu s njima", ili ono najgore, odjednom ih niko ne shvata ozbiljno i njihovo mišljenje nije relevantno.

Duško Radović je jednom rekao: "Nemamo mi sreće da budemo srećni". To mi se čini kao jedina istina. Kao da uvek nešto nedostaje i koliko god toga da imamo – nikada nismo dovoljno srećni.

Ali možda problem i nije u tome da li je neko u vezi ili nije. Problem je što smo dozvolili da nam ljubavni status postane glavna lična karta. Kao da više nije dovoljno biti uspešan, duhovit, zanimljiv ili ostvaren. Prvo pitanje je: "Imaš li nekoga?" Ako je odgovor potvrdan, slede fotografije, storiji i zajednički planovi. Ako nije, kreće sažaljenje ili beskrajna pitanja o tome kada će se "neko pojaviti".

A istina je da ni jedna ni druga krajnost nisu naročito zdrave. Nije normalno da ceo život stane u jedan odnos, ali nije ni poenta da se od samoće pravi životna filozofija samo zato što je trenutno u modi. Ljubav nije ni trofej koji se pokazuje, ni tajna koja se krije od sveta. Trebalo bi da bude samo jedan deo života, a ne njegova cela svrha.

Shutterstock/fokke baarssen

Možda smo se toliko umorili od razočaranja da smo počeli da romantizujemo sve suprotno. Nekada je ideal bio pronaći "onog pravog", danas je ideal dokazati da ti niko nije potreban. A obe ideje imaju isti problem – svoju vrednost merimo kroz odnos prema drugima, umesto prema sebi.

Na kraju, nije pitanje da li neko objavljuje partnera svakog dana ili ga nikada ne pokaže. Nije čak ni pitanje da li je neko u vezi ili je sam. Pravo pitanje je da li, kada se ugase društvene mreže i ostanemo sami sa sobom, znamo ko smo bez svih tih etiketa. Jer ako svoj identitet gradimo isključivo oko toga da smo nečija devojka, nečija žena ili, s druge strane, "ponosno singl", onda smo opet dozvolili da nas definiše nešto spolja.

Možda bi najveći luksuz danas bio da ljubav prestane da bude performans. Da bude nešto što se živi, a ne nešto što se dokazuje. I da konačno prestanemo da jedni drugima brojimo fotografije sa partnerom, vereničke prstenove ili godine provedene u samoći, kao da iz toga može da se izračuna koliko je nečiji život uspešan. Jer ne može.