Tamara Bakić: Diva manekenske scene, žena koja je rekla "ne" velikom Dioru

"Grad mog detinjstva i mladosti je Sombor u kome sam rođena i kome se uvek vraćam zbog svoje porodice koja mi je uvek bila na prvom mestu, kao i zbog školskih drugova. Odrasla sam u velikoj porodici, u kojoj se znao red. Sve vrednosti kao i navike, sve ono najbolje što je deo mene, ponela sam iz kuće. Najlepše uspomene iz detinjstva su mi vezane za Njanju, kako smo zvali baku, koja nas je sve okupljala za slavu - Svetog Nikolu, Božić i Uskrs, a najružnije za mađarski logor u Bačkoj Palanci".

Kazala je jednom prilikom Tamara, a potom detaljno opisala dalji sled događaja.

"Po izlasku iz logora prešli smo u Beograd, gde smo se smestili kod mamine prijateljice. Tu smo dočekali oslobođenje. I danas mi je u sećanje urezana slika koju sam prvu videla po izlasku iz podruma na ulicu - neopisivo slavlje ljudi iznad kojih su visile pokidane žice, a okolo pustoš od pokidanih stabala. Sloboda nas je vratila u Sombor, gde sam završila gimnaziju i stekla prijateljice za ceo život. One su posle porodice sledeće na listi mojih prioriteta. Kada se sa njima viđam, ništa drugo ne može da bude preče. Znamo se od detinjstva, to je čisto prijateljstvo bez interesa i ja tu iskrenost i odanost izuzetno poštujem. I danas, kad se okupimo, zacenimo se od smeha kao kada smo bile klinke. A bili su to dani kada smo osim učenja išle i na radne akcije, da beremo kukuruz sa vojskom ili sklanjamo ruševine. U gimnaziji smo zajedno igrale odbojku, a onda sam ozbiljno počela da treniram plivanje i postala šampionka Srbije", pričala je Tamara Bakić, a prenose "vesti-online.com".

Povratak u Beograd i događaj koji joj je promenuo sudbinu

"U Beograd sam se vratila zbog studija. Upisala sam Pravni fakultet i bila ubeđena da ću se time, kao moj otac, baviti ceo svoj radni vek. Sve se promenilo kada me je pozvala tada poznata krojačica Dara Spasojević, školska drugarica moje majke, koja je imala svoj salon, da dođem na kasting zbog predstojećeg Sajma mode. Ona je želela da uradi neke modele, a kako je često odlazila u Pariz i pratila modnu scenu, znala je kako treba da izgleda devojka za to. Za razliku od drugih devojaka koje su se doterale od glave do pete, ja sam došla onako kako se oblačim svaki dan, u ravnoj suknji do kolena i džemperiću. I odabrana sam".

Setila se i te davne 1958. godine kada je prvi put kročila na pistu.

"Bilo je to 1958, kada sam prvi put izašla na pistu na prvom takvom sajmu koji se održavao kod nas. Reviju je režirao Bojan Stupica, a pratilo ju je oko 3.000 ljudi, među kojima je bilo mnogo stranaca na čelu sa Kristijanom Diorom. Tako mi je krojačica Dara, inače pravnica po struci rodom iz Sombora, promenila sudbinu i ja sam umesto da se nakon diplomiranja bavim pravom ostala u manekenskim vodama", ispričala je Tamara jednom prilikom.

"Nakon ovog debija, počela sam da dobijam pozive za revije. Posla je bilo sve više, putovali smo po celoj Jugoslaviji, šetali po modnim pistama u Budimpešti, Varšavi, Moskvi, Sankt Peterburgu, Parizu, Teheranu, Njujorku... Nekada smo i po mesec dana bili na putovanjima i divno smo se družili. Bile su to prave turneje, a mi reprezentacija Jugoslavije koja promoviše domaću modu u svetu koja je kod nas postajala sve ozbiljnija industrija sa autentičnim kreatorima kao što je Aleksandar Joksimović. Bili su to nezaboravni dani, zlatno doba domaće mode koja je osvajala planetu. Naše revije su gledale poznate ličnosti kao što je Iv Sen Loran, sa nekima smo se i lično upoznali kao što je reditelj Klod Leluš ili glumac Entoni Hopkins, provodili se u diskoteci koju su držali Džejn Birkin i Serž Ginzbur, sreli se sa Brižit Bardo, pili šampanjac sa Diorom koji ga je otvorio u našu čast... Imala sam čast da upoznam Paka Rabana i da nosim njegov model na reviji"

"I danas se svi čude kako sam mogla da odbijem ponude modnih agencija iz Njujorka ili da kažem "ne" velikom Dioru. Ne mogu da shvate da je to bilo u vreme kada se u Jugoslaviji živelo svetski, a ceo svet nam je bio na dlanu. Mi smo zahvaljujući gostovanjima u inostranstvu donosili neke novitete koje smo tamo videli. Ne mislim samo na modu, nego na svakodnevni život. Tako sam bila slobodna da jednom predstavniku gradskih vlasti, posle povratka iz Pariza, predložim da se u srpskoj prestonici otvori dragstor. Tako je Beograd dobio prvi dragstor u Nušićevoj ulici".

Tajna dobrog izgleda

"Godine nikada nisam krila. Pitaju me često kako održavam liniju, a istina je da to nikada nisam radila nego sam samo pratila svoj ritam. Mnogo pešačim, jedem tri puta dnevno i to sve ono što sam jela otkada znam za sebe. Davno sam od jednog doktora čula da nema zdrave i nezdrave hrane, nego ispravne i neispravne. Ako mi nešto ne prija, jednostavno izbacim iz ishrane i kraj priče. Na mom meniju su obavezni slanina, kozje mleko, ovčje kiselo mleko. Pijace obožavam, volim tu gužvu, žamor, šarenilo, i uvek krenem da kupim tri stvari, a vratim se sa punim kesama", pričala je, a otkrila je i za "Ženu" svoje trikove.

"Bolje je ne primati anesteziju, niti ići "pod nož". Naravno, nikada ne znate šta može da vam se desi, ali ako ne mora zbog čega to raditi? Meni plastična hirurgija nikada nije padala na pamet. Ovo su sve moje bore i to sam ja. Ne mogu da budem mlađa nego što jesam. Smatram da treba živeti sa godinama koje nosite. Danas živim, a sve ono što je u budućnosti ili što je bilo u prošlosti, je iluzija", rekla je za strane medije.

"Mi smo nekada uvek morale da budemo doterane i van piste, zbog profesije koju predstavljamo, a sada to više nije važno. U modi su i plastične operacije, a ja sam jedinu promenu na sebi uradila kada sam kosu ofarbala u plavo i to zbog neke revije. A pristala sam jer sam kao dete bila svetle kose. Tako sam do danas ostala plavuša, i to je jedino što sam ikada izmenila na sebi. I kada sam napustila pistu, ostala sam u ovom poslu. Nastavila sam da radim kao savetnik u modnoj industriji, sarađujem sa kreatorima, pomažem oko revija, podučavala sam mlade svim manekenskim pravilima i trikovima, od hoda do pogleda u kameru... Sa mladima se zanesem i zaboravim koliko mi je godina. I danas pišem o modi za jedan časopis, tako da uredno pratim dešavanja i na domaćem i na svetskom tržištu. Sve je mnogo drugačije nego u moje vreme. Jedino što iz mode ne izlazi jeste lepo vaspitanje", tako je govorila Tamara.