Večita dilema: Živeti za posao ili raditi za život?

Ekspert za upravljanje karijerom, u domenu finansija, Mark Kolakovski, ističe osnovne razlike između ova dva tipa ljudi, ali i činjenicu da veliki broj osoba konstantno balansira, u nameri da uskladi poslovne i porodične obaveze. Trenutni stil života se može značajno odraziti na vaše kasnije planove i odluke, ne dozvoljavajući vam da se olako otpletete iz mreže rutine i ustaljenog ritma, zbog čega godinama gradite jednolične ideje, postajete monotoni i neispunjeni. Razmislite o tome kako živite, šta su vam prioriteti i ciljevi, i pokušajte da pronađete granicu između uspešne karijere, slobodnog vremena za lične potrebe i zadovoljstva na emotivnom planu.

Živeti za posao

Ljudima koji žive da bi radili centar satisfakcije predstavljaju posao i sva dostignuća koja određena profesija donosi. U ovom slučaju novac nije glavni motiv i pokretač, već reputacija, visoka ocena i priznanje među kolegama i u okolini. Smatra se da je visoka plata dokaz postignutog uspeha i zavidnog poslovnog statusa.

Raditi za život

Suprotno prethodno navedenom tipu ljudi, mnogobrojne osobe rade da bi živele i prikupile neophodna sredstva za uživanje u životu, ali i za bezbrižno podizanje porodice, ili putovanja. Centar njihovog života nije karijera, što ne znači da posao obavljaju neadekvatno. Dok postoje osobe koje očekuju izuzetno visoku platu za prilično malu količinu rada, postoje i oni koji se zaista trude da budu superiorni u svom poslu, ali da im to ne bude primarni cilj i jedina preokupacija.

Upoznajte sebe

Potrebno je da upoznate i razumete sebe – da li ste fundamentalno orijentisani na posao kao primarni ili sekundarni cilj. To će vam omogućiti na razvijete realna očekivanja o sebi, te da odaberete profesiju i vrstu posla u skladu sa tim. Visoka dostignuća u zahtevnim poslovima, poput upravljanja, najčešće su ’rezervisana’ za ljude koji mnoge rade i ulažu u svoju karijeru.

Kada okolnosti diktiraju odgovor

Ponekad okolnosti u kojima žive mogu naterati ljude da izgube strast koju su imali za određeni posao, jer nisu u mogućnosti da pronađu adekvatnu poziciju, platu ili uslove u tom domenu. Tada počinju da rade isključivo zbog novca ili dodatnih beneficija, a nije retkost ni da ljudi koji su nekada živeli za posao, usled izvesnih promena, promene i svoje stavove o važnosti karijere, usmeravajući energiju prema drugim vrednostima.

Realistična očekivanja

Osim što je potrebno da poznajete sebe, potrebno je da poznajete i prirodu i zahteve posla za koji se odlučite. Mnogi ljudi koji žele i očekuju poslovnu rutinu od 9 do 17 časova, često se, nerealistično, upliću u karijere koje nisu nalik ovom tempu i tada dolazi do loših postignuća i rezultata. Osim toga, veliki pritisak mogu izvršiti članovi porodice koji vas, najpre, forsiraju da uspešno odgovarate na sve poslovne zahteve, a potom zameraju što nemate dovoljno vremena za njih.