Batina kao vaspitna mera- da li ima efekta ili ih treba izbegavati?

"Baš u kritičnim situacijama, retko baš, kad nemaš drugo rešenje i sve iscrpiš", kaže jedna mama.

"Mislim da razgovor dobro pomogne i ljubav i pažnja, nikako batine", stav je jednog tate iz parka.

Kao što roditelj treba da postavi sebi granice, isto tako i dete treba da zna šta je dozvoljeno, a šta nije. A to nikada nije jednostavno.

Svetlanka Knežević, psihoterapeut, kaže da baš u toj prvoj godini kada dete nema pojam sveta oko sebe ni šta je opasnost, u tim situacijama roditelji nekada moraju da primene fizičku kaznu koja nije fizičko zlostavljanje-šljepanje po ruci ili po guzi ukoliko krene da uradi nesto opasno po sebe ili po druge.

Ipak, ne slažu se svi stručnjaci oko metoda vaspitanja i čvrste ruke.

Nena Čalovska, porodični terapeut kaže da je udariti dete u stvari napad na njegov privatni telesni integritet.

"Iako će kod deteta privremeno izazvati reakciju poslušnosti i prihvatanja, na duge staze će izazvati strah od roditelja."

"Idi u ćošak!"- rečenica koju je sigurno svako od nas, makar jednom, čuo u životu. To je kazna koju neki stručnjaci smatraju efikasnom, dok drugi za to ne žele ni da čuju.

"Izolacija nije dobra vaspitna mera. Istraživačke studije koje su rađene širom sveta su pokazale da deca preferiraju objašnjenje", kaže Nena Čalovska.

Svetlanka kaže da ćemo kaznom eliminisati ponašanja koja su neprihvatljiva, ali da bismo učvrstili prihvatljiva, potrebna je nagrada, osmeh, zagrljaj, pohvala.

Možda su oko kazni mišljenja podeljena, ali oko vikanja na decu su identična. Tu je stvar jasna – povišen ton ne vodi nikuda!

"Svaka pretnja koja nije ostvarena je prazna puška. Deca su bistra, brzo shvataju i znaju da će roditelj da viče, ali se ništa neće desiti", kaže Knežević.

Čalovska kaže da roditelji ne treba da prete sa onim što neće učiniti, jer deca dezinvestiraju i ne razumeju da to dovodi nekakvom boljem rešenju.