Kako se ponaša toksični roditelj koji uništava rođeno dete

Moćna veza "majka–ćerka"

Roditelj ne samo da kreira svet oko svog deteta, već i diktira kako će dete posmatrati taj svet. Kao deca, mi mislimo da “razumemo” šta se dešava u našoj porodici, ali na način na koji su nam majke objasnile. Zato nije ni čudo što mnoga deca odrastu ubeđena da je svako ponašanje i odnos koji vidimo u porodici (čak i toksičan, destruktivan ili nasilan) – normalan.

Sami opravdavamo majke za to što su vikale, tukle nas – nismo bili dobri, nismo ih slušali... Verujemo da su naša braća i sestre imali drugačiji tretman, jer su oni dobri, vredni ljubavi i divljenja, a mi nismo. I sa tim uverenjem odrastamo.

Kao deca mislimo da su sve porodice iste kao naša, a spoznaja da se druge porodice razlikuju dolazi mnogo kasnije.

Odrastanje i glavni problem

Većina ženske dece koja se ne osećaju voljeno misle da će im odrastanje doneti slobodu i da će se konačno osloboditi negativnih kritika. Ali u odrastanju ih čeka neprijatno iznenađenje – izlazak iz dečje sobe neće vas zaštititi od bola i potrebe za majčinom ljubavlju i podrškom.

To je glavni problem – centralni konflikt između svesti ćerke; kakve rane joj je majka napravila i želje za njenim odobravanjem i ljubavlju. Taj konflikt sada živi u devojci i ona konstantno pronalazi objašnjenja i opravdanja za toksično ponašanje svoje majke; čini sve kako bi zapravo zatvorila oči pred istinom.

Evo zašto roditelji favorizuju jedno dete u porodici

Obrasci ponašanja toksične majke

1. Nabijanje osećaja krivice i stida

Ovo ponašanje počinje rečima “Ti uvek…” ili “Ti nikada…” i snažno se urezuju u svest deteta. U dečjoj glavi to postaje i lična kritika, glas koji stalno ponavlja i ističe greške, a izbegava pohvale.

2. Uloga žrtve

Mnoge majke vole da igraju ulogu žrtve, a deca toga nisu svesna. Toksična majka stalno podseća dete koliko je nezahvalno, a rečenicu obično završava sa: “Posle svega što sam uradila za tebe!”

Ovakvo ponašanje živi u detetu i kada odraste, a majka nastavlja svoju toksičnu ulogu, pogotovo ako je dete shvatilo o čemu se zapravo radi i pokušava ograničiti viđanje i kontakt s majkom.

3. Igra simpatije

Favorizovanje jednog deteta dešava se u mnogim porodicama. Ali kada je majka prema jednom detetu divna, a prema drugom toksična – ponižava ga, stalno upoređuje sa “dobrim” detetom ističući koliko je ono loše – psihološki problemi su zagarantovani.

Psiholozi kažu da se toksične majke ovako ponašaju kako bi kontrolisale decu i da bi formirale željeni odnos između braće i sestara. One manipulišu kako bi deca stalno imala potrebu za njenom podrškom i pohvalom. Ako je u pitanju jedinac, ni to dete nije “spaseno” – biće stalno upoređivano sa ćerkom komšinice, bratom od strica…

4. Pasivna agresija

Majka može izraziti pasivnu agresiju prema detetu indirektno, na primer kroz ružne komentare o ocu kada je dete prisutno. Razvoj deteta direktno je povezan sa načinom kako se roditelji ponašaju jedno prema drugom i prema drugim članovima uže ili šire porodice i baš zato roditelji imaju ogromnu ulogu u tome kakvi ćemo ljudi postati kada odrastemo.

Ako dete prisustvuje okrutnosti, verbalnom besu, kažnjavanju tišinom, psihičkom maltretiranju, velike su šanse da će dete razviti slične poremećaje ponašanja već od 8. do 10. godine.

Kako odrastaju, većina dece se lagano pretvara u roditelja nasilnika, postaje pasivno agresivno… Na njega se prenosi sve ono čemu je prisustvovalo i šta je zapravo oblikovalo njegov pogled na svet. Zbog toga sinovi nasilnika odrastaju u nasilnike, deca alkoholičara u alkoholičare…

5. Psihološka manipulacija

Ovaj termin obično se vezuje za odrasle, ali nažalost ove sklonosti deci usađuju roditelji. Manipulisati detetom je jednostavno, jer su roditelji neosporni autoritet i prilika na koju se deca ugledaju i veruju im u sve što kažu.

Ali roditelji su nesvesni koliko je manipulacija traumatična za decu, jer je detinjstvo period kada je važno da naučimo da verujemo svojim mislima i osećanjima i izgradimo sposobnost razumevanja drugih ljudi.

6. Ponižavanje i ismejavanje

Majke sa izraženom potrebom za kontrolom ili osobinama narcisa često su sklone ismejavanju osećanja ili razmišljanja deteta. One ismejavaju i ponižavaju decu rečima, gestikulacijom i imitiranjem i tako još u detinjstvu ubijaju njihovo samopouzdanje i samopoštovanje.

7. “Žrtveni jarac”

Kod toksičnih majki obično je jedno dete (ili samo dete) za sve krivo i za sve kažnjeno, bilo da je zaista krivo ili nije.

Takva deca u detinjstvu počnu verovati da su suvišni gde god da se pojave, zbog čega se u periodu adolescencije lakše okreću psihoaktivnim stvarima, alkoholu i drugom destruktivnom ponašanju.

8. Tišina kao najgora kazna

Kada osoba ne razgovara sa vama i ne odgovara na vaša pitanja, to je maksimalan izraz prezira. Čak i odrasli to doživljavaju kao vrlo bolno i ponižavajuće, a kada je reč o deci, ovo ponašanje ih potpuno uništava, naročito ako dolazi od roditelja.