Danas je Sveti Trifun – dan ljubavi i vina: Završava se zima, a jedan običaj se ne preskače

Kako legenda kaže, Sveti Trifun imao je isceliteljske moći. Postao je poznat nakon što je iscelio princezu Gordijanu, ćerku rimskog cara Gordija.

Princeza Gordijana se teško mentalno razbolela i mnogi lekari su pokušavali da je izleče, ali bez uspeha. Kada se demon oglasio iz princeze, saopštio je da niko drugi neće moći da ga otera sem čovek po imenu Trifun. Car je odmah odlučio da pretraži celo carstvo i dovede sve ljude imena koje je demon izgovorio. Mnogi su pokušali, ali samo jedan je uspeo.

Car Gordije je bogato nagradio Trifuna, ali njegova odluka je bila da se vrati svom starom skromnom životu i gajenju gusaka, a bogatstvo je podelio sirotinji.

Nakon dolaska cara Dekije na rimski presto, ponovo su počeli progoni hrišćana. Kako nije hteo da se odrekne Hrista, Sveti Trifun je doživeo stravično mučenje na kraju kojeg mu je odrubljena glava. Sahranjen je u Kampsadi, svom rodnom mestu, nakon čega su njegove mošti prebačene u Carigrad, odakle je njegova glava doneta u Kotor, u Crkvu Sv. Trifuna, gde se i danas nalazi.

Narodni običaji na Dan Svetog Trifuna

Sveti Trifun je slava vinogradara. Na njegov dan običaj je da vinogradari orežu barem jedan čokot vinove loze, nakon čega ga polivaju vinom. Veruje se da će tako vinograd bogatije rađati.

U narodu postoje brojna verovanja vezana za Svetog Trifuna. Kažu da će, ako tog dana pada kiša, voće i usevi dobro roditi, a ako dan bude vedar, godina će biti sušna i neplodna.

Srbi veruju da s ovim danom stiže i proleće, bude se biljke i životinje i najuzvišeniji ljudsko osećanje – ljubav, te Sveti Trifun ima i ulogu čuvara bračne ljubavi i vernosti.

Takođe ga smatraju čuvarom useva, voćnjaka i vinograda, te mu se mole za njihovo očuvanje i dobar prinos. Šumadijska sela slave ga kao zavetni dan, smatrajući da on štiti sela od grada i poplave.