Ubuduće procena rizika radnog mesta

Poslodavci će takođe morati da upozore zaposlene na opasnosti koje to radno mesto nosi, što bi trebalo da doprinese smanjenju broja povreda na radu i profesionalnih oboljenja, kaže direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić-Trefalt. Inače, bolesti mišićno-koštanog sistema najčešći su zdravstveni problemi nastali u vezi sa radom u Evropi.

Zbog bolesti koje su posledica rada, poslodavci u Srbiji ubuduce ce biti u obavezi da procene rizik za svako radno mesto. Poslodavci ce takodje morati da upozore zaposlene na opasnosti koje to radno mesto nosi, sto bi trebalo da doprinese smanjenju broja povreda na radu i profesionalnih oboljenja, kaze direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Bozic-Trefalt. Inace, bolesti misicno-kostanog sistema najcesci su zdravstveni problemi nastali u vezi sa radom u Evropi. Ubuduce procena rizika radnog mesta Na konferenciji na Medicinskom fakultetu ona je rekla da ce se procenom radnih zadataka, uvodjenjem preventivnih mera i proverom njihove dalje efikasnosti obezbediti bezbednija i zdravija radna okolina, sto ce unaprediti zdravlje zaposlenih i smanjiti troskove poslodavca od gubitka proizvoda i vecih iznosa premije osiguranja. Ona je navela da su preventivne mere Uprave dale rezultat, narocito u gradjevinarstvu, gde je ove godine za 60 odsto smanjen broj smrtnih i teskih povreda na radu. Prema njenim recima, radno mesto mora da bude bezbedno i zdravo, sto propisuje Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, donet 2005, kao i podzakonski akti. Podsecajuci da je vec formiran Savet za bezbednost i zdravlje na radu, Vera Bozic-Trefalt najavila je i donosenje uredbe o merama bezbednosti pri izvodjenju gradjevinskih radova, donosenje nacionalne strategije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i uvodjenje jedinstvene evidencije o povredama na radu. Na skupu je ukazano da su bolesti misicno-kostanog sistema najcesci zdravstveni problemi nastali u vezi sa radom u Evropi, s obzirom na to da oko 24 odsto zaposlenih iz 25 zemalja EU pati od bolova u ledjima, dok se 22 odsto zali na bolove u misicima. Oba ova problema vise su zastupljena u novim zemljama-clanicama EU. Takvi podaci su razlog sto je Ministarstvo rada i socijalne politike organizovalo strucnu konferenciju o bolestima misicno-kostanog sistema, kao prvi u nizu dogadjaja kojim se obelezava Evropska nedelja bezbednosti i zdravlja na radu. "Smanjite opterecenje" ovogodisnji je moto evropske kampanje posvecene tim bolestima, koje se, kako je ukazano, u velikoj meri mogu spreciti ili smanjiti pridrzavanjem propisa o bezbednosti i zdravlju na radu i primenom dobre prakse. Od bolesti misicno-kostanog sistema boluju milioni zaposlenih u EU u svim privrednim granama, a najveci su problem u gradjevinarstvu, uslugama i maloprodaji, obrazovanju, zdravstvu, hotelijerstvu i ugostiteljstvu. U podizanju svesti o potrebi odgovarajuce zasitite na radu ucestvuje i Medicinski fakultet, kako na planu dijagnostike, tako i u prevenciji tih oboljenja, rekao je dekan Bogdan Djuricic. Prema njegovim recima, najvaznije je da postoji procena rizika za svako radno mesto, kako bi se zaposleni na vreme upoznali sa eventualnim opasnostima. Institut za medicinu rada organizuje kurseve za procenu rizika, na kojima mogu da ucestvuju poslodavci, rukovodioci, nadzornici i zaposleni.

Na konferenciji na Medicinskom fakultetu ona je rekla da će se procenom radnih zadataka, uvođenjem preventivnih mera i proverom njihove dalje efikasnosti obezbediti bezbednija i zdravija radna okolina, što će unaprediti zdravlje zaposlenih i smanjiti troškove poslodavca od gubitka proizvoda i većih iznosa premije osiguranja.

Ona je navela da su preventivne mere Uprave dale rezultat, naročito u građevinarstvu, gde je ove godine za 60 odsto smanjen broj smrtnih i teških povreda na radu.

Prema njenim rečima, radno mesto mora da bude bezbedno i zdravo, što propisuje Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, donet 2005, kao i podzakonski akti.

Podsećajući da je već formiran Savet za bezbednost i zdravlje na radu, Vera Božić-Trefalt najavila je i donošenje uredbe o merama bezbednosti pri izvođenju građevinskih radova, donošenje nacionalne strategije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i uvođenje jedinstvene evidencije o povredama na radu.

Na skupu je ukazano da su bolesti mišićno-koštanog sistema najčešći zdravstveni problemi nastali u vezi sa radom u Evropi, s obzirom na to da oko 24 odsto zaposlenih iz 25 zemalja EU pati od bolova u leđima, dok se 22 odsto žali na bolove u mišićima. Oba ova problema više su zastupljena u novim zemljama-članicama EU.

Takvi podaci su razlog što je Ministarstvo rada i socijalne politike organizovalo stručnu konferenciju o bolestima mišićno-koštanog sistema, kao prvi u nizu događaja kojim se obeležava Evropska nedelja bezbednosti i zdravlja na radu.

"Smanjite opterećenje" ovogodišnji je moto evropske kampanje posvećene tim bolestima, koje se, kako je ukazano, u velikoj meri mogu sprečiti ili smanjiti pridržavanjem propisa o bezbednosti i zdravlju na radu i primenom dobre prakse.

Od bolesti mišićno-koštanog sistema boluju milioni zaposlenih u EU u svim privrednim granama, a najveći su problem u građevinarstvu, uslugama i maloprodaji, obrazovanju, zdravstvu, hotelijerstvu i ugostiteljstvu.

U podizanju svesti o potrebi odgovarajuće zašitite na radu učestvuje i Medicinski fakultet, kako na planu dijagnostike, tako i u prevenciji tih oboljenja, rekao je dekan Bogdan Đuričić.

Prema njegovim rečima, najvažnije je da postoji procena rizika za svako radno mesto, kako bi se zaposleni na vreme upoznali sa eventualnim opasnostima.

Institut za medicinu rada organizuje kurseve za procenu rizika, na kojima mogu da učestvuju poslodavci, rukovodioci, nadzornici i zaposleni.