Dve moguće lokacije za novu luku

S obzirom na ubrzani razvoj Beograda, Generalnim urbanističkim planom do 2021. godine i Master planom unutrašnjih plovnih puteva Srbije do 2025. godine predviđeno je da se umesto postojeće izgradi nova teretna luka na Dunavu, rekao je vršilac dužnosti gradonačelnika Beograda Zoran Alimpić.

Nova teretna luka u Beogradu bice izgradjena na desnoj obali Dunava, uzvodno od Vince, ili na levoj obali, na podrucju Krnjace. S obzirom na ubrzani razvoj Beograda, Generalnim urbanistickim planom do 2021. godine i Master planom unutrasnjih plovnih puteva Srbije do 2025. godine predvidjeno je da se umesto postojece izgradi nova teretna luka na Dunavu, rekao je vrsilac duznosti gradonacelnika Beograda Zoran Alimpic. Dve moguce lokacije za novu luku Sadasnja luka, koja se nalazi izmedju gradskog jezgra i obala Dunava je preopterecena i sa samo nekoliko modernih skladista u svom okruzenju, a njen buduci razvoj ogranicen je prostornim razvojem centralnog dela grada, losom povezanoscu sa magistralnim saobracajnim pravcima, novim privatnim vlasnickim statusom i promenom namene luke u rezidencijalnu oblast, kazao je on. Prvi zadatak prethodne Studije izvodljivosti sa Generalnim projektom nove luke u Beogradu koju je uradio konzorcijum "TINA" iz Beca je da se pronadje najpovoljnija lokacija, rekao je direktor projekta Mihael Svarc. Prema Generalnom urbanistickom planu, za novu luku predvidjene su dve lokacije, prva se nalazi na desnoj obali Dunava, uzvodno od Vince, blizu planiranog magistralnog puta i mosta koji povezuje Pancevo sa Koridorom 10, a druga na prostoru buduce industrijske zone na levoj obali Dunava, nizvodno od Pancevackog mosta, na podrucju Krnjace, objasnio je on. Nova luka treba da bude tromodalno cvoriste koje povezuje unutrasnji plovni put sa zeleznicom i putnom mrezom, a neophodan je i kontejnerski terminal da direktnim pretovarom i omogucenim kombinovanim transportom i otpremom na vagone ili kamione i sa vagona na kamione. Prema evropskim standardima, nova teretna luka treba da ima minimalnu ukupnu povrsinu od 434 hektara, od cega bi se sama luka prostirala na povrsini od 110 hektara, inudstrijska zona na 300 hektara, a zeleznicka stanica i kontejnerski terminal na 24 hektara, kazao je Svarc. On je naveo da se glavni podaci u projektu baziraju na projekcijama potrebnih pretovarnih i skladisnih kapaciteta do 2025. godine, kao i predvidjanju prostora za dalje prosirenje luke u sledecih 50 godina. S obzirom da je planirano da kroz novu luku dnevno prodje 2.000 kamiona, 40 vozova i 15 brodova to zahteva velika ulaganja, pa je potrebo radove izvoditi po fazama, u skladu sa ekonomskim zahtevima beogradske regije i citave Srbije. Izgradnja luke i industrijske zone obuhvatice pet faza, od podvodnog ciscenja dna, izgradnje pristupne deonice do postojece zeleznicke mreze i glavnog puta, izgradnje renzirne stanice kao i pristanista do izgradnje induistrijske zone. Dok nova luka Beograd igra bitnu ulogu u razvoju ekonomija u Dunavskoj regiji, stara luka ce imati koristi od "nove reke" turista jer, kako je receno, od 2003. go 2007. godine broj turistickih brodova koji su plovili Dunavom se udvostrucio sa 75 na 140, a samo ove godine vise od 200.000 putnika posetilo je gradove na Dunavu, kao sto su Bec i Budimpesta. Ocenjeno je da je izgradnja nove luke u Beogradu ne samo od nacionalnog vec i od medjunarodnog znacaja za unapredjenje unutrasnjeg vodnog transporta u srednjoj Evropi, kao i za promociju Beograda kao cvorista teretnog saobracjaja u Srbiji. Prema Generalnom urbanistickom planu za novu luku predvidjene su dve lokacije

Sadašnja luka, koja se nalazi između gradskog jezgra i obala Dunava je preopterećena i sa samo nekoliko modernih skladišta u svom okruženju, a njen budući razvoj ograničen je prostornim razvojem centralnog dela grada, lošom povezanošću sa magistralnim saobraćajnim pravcima, novim privatnim vlasničkim statusom i promenom namene luke u rezidencijalnu oblast, kazao je on.

Prvi zadatak prethodne Studije izvodljivosti sa Generalnim projektom nove luke u Beogradu koju je uradio konzorcijum "TINA" iz Beča je da se pronađe najpovoljnija lokacija, rekao je direktor projekta Mihael Švarc.

Prema Generalnom urbanističkom planu, za novu luku predviđene su dve lokacije, prva se nalazi na desnoj obali Dunava, uzvodno od Vinče, blizu planiranog magistralnog puta i mosta koji povezuje Pančevo sa Koridorom 10, a druga na prostoru buduće industrijske zone na levoj obali Dunava, nizvodno od Pančevačkog mosta, na području Krnjače, objasnio je on.

Nova luka treba da bude tromodalno čvorište koje povezuje unutrašnji plovni put sa železnicom i putnom mrežom, a neophodan je i kontejnerski terminal da direktnim pretovarom i omogućenim kombinovanim transportom i otpremom na vagone ili kamione i sa vagona na kamione.

Prema evropskim standardima, nova teretna luka treba da ima minimalnu ukupnu površinu od 434 hektara, od čega bi se sama luka prostirala na površini od 110 hektara, inudstrijska zona na 300 hektara, a železnička stanica i kontejnerski terminal na 24 hektara, kazao je Švarc.

On je naveo da se glavni podaci u projektu baziraju na projekcijama potrebnih pretovarnih i skladišnih kapaciteta do 2025. godine, kao i predviđanju prostora za dalje proširenje luke u sledećih 50 godina.

S obzirom da je planirano da kroz novu luku dnevno prođe 2.000 kamiona, 40 vozova i 15 brodova to zahteva velika ulaganja, pa je potrebo radove izvoditi po fazama, u skladu sa ekonomskim zahtevima beogradske regije i čitave Srbije.

Izgradnja luke i industrijske zone obuhvatiće pet faza, od podvodnog cišćenja dna, izgradnje pristupne deonice do postojeće železničke mreže i glavnog puta, izgradnje renžirne stanice kao i pristaništa do izgradnje induistrijske zone.

Dok nova luka Beograd igra bitnu ulogu u razvoju ekonomija u Dunavskoj regiji, stara luka će imati koristi od "nove reke" turista jer, kako je rečeno, od 2003. go 2007. godine broj turističkih brodova koji su plovili Dunavom se udvostručio sa 75 na 140, a samo ove godine više od 200.000 putnika posetilo je gradove na Dunavu, kao što su Beč i Budimpešta.

Ocenjeno je da je izgradnja nove luke u Beogradu ne samo od nacionalnog već i od međunarodnog značaja za unapređenje unutrašnjeg vodnog transporta u srednjoj Evropi, kao i za promociju Beograda kao čvorišta teretnog saobraćjaja u Srbiji.