Svetski dan televizije

Televizija je i danas najuticajniji medij. Čak 98 odsto domaćinstava u svetu svakodnevno gleda programe na takozvanom malom ekranu, koji s napretkom tehnike postaje sve veći.

Danas je Svetski dan televizije, telekomunikacionog sistema koji je po mnogima obelezio drugu polovinu 20. veka. Televizija je i danas najuticajniji medij. Cak 98 odsto domacinstava u svetu svakodnevno gleda programe na takozvanom malom ekranu, koji s napretkom tehnike postaje sve veci. Svetski dan televizije U Srbiji se dnevno televizija gleda u proseku jedan sat vise nego u Evropi. Do 18. godine, prosecno dete na nasim prostorima od gledanja u ekran provede vise vremena samo spavajuci. Za 70 godina postojanja televizija je postala najuticajniji medij. Toliko mocan da u pojedinim drzavama, u zavisnosti od stepena obrazovanja gradjana, presudno utice na formiranje javnog mnjenja. Snjezana Milivojevic, profesorka Fakulteta politickih nauka, kaze da je moc televizije u Srbiji posebno velika. "Stepen medijske pismenosti ovde je relativno nizak, jer je ocigledno stepen manipulacija ovde bio tako visok da publika nije razvila kritican odnos prema televiziji, i utoliko je njen uticaj i, rekla bih, ideoloski znacaj izuzetno veliki", smatra ona. Televiziji se najcesce zamera da podstice nasilje, otudjuje ljude, osiromasuje mastu i smanjuje aktivnost. Strucnjaci se slazu da se sa sirenjem televizije povecao prostor za manipulaciju javnim mnjenjem. Prema recima Snjezane Milivojevic, televizija se danas nalazi pred velikim iskusenjima, izlozena je konkurenciji digitalne i satelitske televizije i nalazi se pred kulturoloskim i politickim izazovima. Raste nova publika okrenuta Internetu i novim medijima, a politicki drustvo se reorganizuje na nacine koji klasicne medije ne stavlja u red vaznih.

U Srbiji se dnevno televizija gleda u proseku jedan sat više nego u Evropi. Do 18. godine, prosečno dete na našim prostorima od gledanja u ekran provede više vremena samo spavajući.

Za 70 godina postojanja televizija je postala najuticajniji medij. Toliko moćan da u pojedinim državama, u zavisnosti od stepena obrazovanja građana, presudno utiče na formiranje javnog mnjenja.

Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka, kaže da je moć televizije u Srbiji posebno velika.

"Stepen medijske pismenosti ovde je relativno nizak, jer je očigledno stepen manipulacija ovde bio tako visok da publika nije razvila kritičan odnos prema televiziji, i utoliko je njen uticaj i, rekla bih, ideološki značaj izuzetno veliki", smatra ona.

Televiziji se najčešće zamera da podstiče nasilje, otuđuje ljude, osiromašuje maštu i smanjuje aktivnost. Stručnjaci se slažu da se sa širenjem televizije povećao prostor za manipulaciju javnim mnjenjem.

Prema rečima Snježane Milivojević, televizija se danas nalazi pred velikim iskušenjima, izložena je konkurenciji digitalne i satelitske televizije i nalazi se pred kulturološkim i političkim izazovima.

Raste nova publika okrenuta Internetu i novim medijima, a politički društvo se reorganizuje na načine koji klasične medije ne stavlja u red važnih.