Ova 3 detetova priznanja nikad ne smete da zanemarujete

Ne možemo okretati glavu i praviti se da je drugačije, kad nije – sve je teže biti dete i sve je teže biti roditelj, a jedan od razloga je i sve više toga što se događa među decom. Upravo zato je vrlo važno umeti pažljivo da slušamo i potruditi se da zaista čujemo decu, kako nam ne bi promaklo nešto važno.

Nekad nam deca direktno kažu da im nešto treba, da nešto žele, da ih nešto muči, ali ponekad moramo da se potrudimo da shvatimo šta se krije iza njihovih reči, očiju, suza ili smeha. Još kad uz sve nastupi i pubertet... Naš je zadatak da slušamo svoje dete, damo mu prostora da nam kaže šta oseća i pružimo mu sigurnost da nam se obrati ako mu zatreba pomoć.

Evo koje izjave uvek moramo čuti i na njih obratiti pažnju, jer mogu biti poziv upomoć.

Izjave o tome da se dete oseća loše 

Ako dete ima društvenih problema ili problema sa slikom o sebi, moglo bi da kaže sledeće stvari.

- Mrzim sebe. 

- Mrzim svoje telo. 

- Glup/a sam. 

- Usamljen/a sam. 

- Ne želim da idem u školu.

Ako je problem tuga ili neki drugi stres, moglo bi da kaže nešto malo manje određeno. 

- Bojim se. 

- Zabrinut/a sam.

Studio Romantic/Shutterstock

U svakodnevnoj žurbi često možemo da previdimo neke rečenice koje nam ukazuju na to da se dete loše oseća. Ako dete kaže da se oseća usamljeno, na primer, to možemo protumačiti kao da mu je dosadno i ne zna šta da radi. Ali to mogu da budu potpuno različite stvari i osećaji.

Činve Vilijams, psihoterapeutkinja, za HuffPost je rekla da uvek možemo pokušati da kažemo: "Zvuči kao da ti je jako teško. Možemo li još malo da razgovaramo o tome?" Ako imate neku svoju priču, savetuje, pokušajte da je ispričate kao primer, a zatim pitajte dete da li se i ono oseća tako.

Izjave o samopovređivanju

Takve izjave teško je propustiti ili ne zapaziti, a uglavnom ih i ne ignorišemo. Ali može biti teško kontrolisati sopstvenu reakciju kada dete kaže dramatičnu rečenicu.

- Želim da umrem.

- Jednostavno ne želim da budem ovde. 

- Nemam razloga da živim. 

- Voleo bih da se nikad nisam rodio. 

- Svima bi bilo bolje bez mene. 

- Pitam se koliko bi ljudi došlo na moju sahranu.

Iako ovakve izjave tinejdžeri znaju da kažu i bez opravdanog poriva ili povoda, te uz neodređene znakove koje šalju svojim govorom tela (na primer, uz smešak), pa je lako pogrešno shvatiti poruku, ne bismo ovo smeli da zanemarujemo.

Važno je motivisati decu da razjasne i objasne to o čemu govore, a to se može postići pitanjima poput: "Šta misliš?", "Šta te navodi na to?" ili "Možeš li da mi kažeš više?".

KieferPix/Shutterstock

Ponekad pomislimo da bi direktno pitanje o suicidalnim mislima moglo navesti dete upravo na pogrešan put, ali stručnjaci kažu da je uvek bolje pitati. Te ideje im neće "ući" u glavu zbog pitanja, ističe psihološkinja Elizabet Kejn. Mnogo je važnije da postavljanje ovih pitanja pruža ključnu priliku da pomognemo detetu, ako je potrebno.

Izjave o tajnim ili potencijalno neprikladnim vezama 

Ne morate da znate sve o društvenim odnosima svog deteta, a tinejdžeri će, očekivano, želeti malo privatnosti. Međutim, ako vam kaže bilo šta što vam zvuči čudno, o svom prijatelju ili prijateljici, postavite otvorena, radoznala pitanja. Ako dete spominje ili nagovesti tajne odnose s nekim, posebno s drugom odraslom osobom, to mora da bude podsticaj za razgovor.

Sve u svemu, slušajte dete, nikad nemojte da umanjite važnost onoga što vam govori. Ako se radi o navedene 3 stvari, na primer, vrlo je važno da  ozbiljno pristupite tome što ste saznali. Ujedno, gledajte i govor tela, jer i on može mnogo da vam kaže.