Ako su vam roditelji postavili ovih devet granica, odlično su vas vaspitali

Deca koja se nisu naučila samokontroli i brizi o sebi mogla bi s time da imaju problema kasnije u životu. Iako potpuna sloboda može izgledati kao pomoć detetu, ona ga zapravo može usmeriti prema neuspehu. Roditelji koji postavljaju jasne granice odgajaju decu da postanu najbolje verzije sebe.

Redovno vreme za spavanje

Određivanje tačnog vremena za odlazak u krevet pomaže deci da se dovoljno odmore za sledeći dan. Uz dovoljno sna, dete će verovatnije biti puno energije. Kada se pravilo o spavanju sprovodi uoči školskih dana, pomaže im da imaju dovoljno energije za koncentraciju na nastavi.

San je ključan za opštu zdravlje dece. Bez njega mogu da postanu mrzovoljna ili čak depresivna. Deca koja manje spavaju takođe  su sklonija pretilosti. Kada se roditelji brinu da njihova deca dovoljno spavaju, pomažu u održavanju njihovog zdravlja. 

PeopleImages/Shutterstock

Ograničeno gledanje televizije

Navike koje steknemo kao deca teško je prekinuti u odrasloj dobi, a ako je dete naviklo da gleda televiziju satima, verovatno će to nastaviti da radi i kasnije. Deca koja previše gledaju televiziju mogu da se izoluju i izgube želju za druženjem. Odrastanje s tom navikom može im otežati shvatanje važnosti dubljih međuljudskih veza.

Zajedničke porodične večere

Kada roditelji insistiraju na zajedničkim obrocima, to može poboljšati socijalne veštine dece i ojačati njihove odnose s braćom, sestrama i drugim članovima porodice.

Uslovljeno poverenje

Davanje ograničene količine nezavisnosti deci pomaže da nauče kako da se nose sa slobodom izbora. To ih uči kako bolje da upravljaju slobodom koja dolazi s odraslom dobi. Previše slobode može biti opasno i dovesti do grešaka s dugoročnim posledicama.

S druge strane, nedostatak nezavisnosti sprečava ih da nauče kako da se odgovorno nose s njom. Roditelji koji deci daju uslovljeno poverenje uče ih da poštuju pravila, a istovremeno im daju nezavisnost da žive na svoj jedinstven način.

Motortion Films/Shutterstock

Insistiranje na dobrim ocenama

Ocene mogu da motivišu dete da se više trudi ili pažljivije prati nastavu. Roditelji ponekad očekuju da njihova deca imaju dobre ocene i mogli bi da snose posledice ako ne ispune ta očekivanja. To može da podstakne dete da više uči kako bi dobilo dobru ocenu na testu te da usvoji znanje koje će pamtiti i nakon završetka školske godine. Takođe ih tera na marljiv rad.

Dobre ocene ne dolaze lako i deca često moraju da se potrude oko učenja. Kada postavite očekivanje da treba da budu uspešni, primoravate ih da vežbaju odlučnost i upornost. Ipak, to može postati toksično ako je roditelj previše strog u svojim očekivanjima.

Neka deca teže polažu ispite i mogu da imaju loše ocene uprkos trudu. Ocene nisu uvek merilo uspeha, ali volja i motivacija jesu. Podsticanjem dece da daju sve od sebe, učite ih da istraju u postizanju svojih profesionalnih ciljeva kao odrasli.

Obavljanje kućnih poslova

Većina dece ne živi s roditeljima zauvek. S vremenom će odrasti i imati sopstveni dom. Zato je važno da znaju kako da se brinu o svom domaćinstvu. Kada deca odrastaju bez obavljanja kućnih poslova, mogu imati problema s održavanjem čistoće ličnog prostora u odrasloj dobi. Kućni poslovi uče decu kako da se brinu o sebi i svom okruženju, pripremajući ih za samostalan život.

Trošenje u okviru određenog budžeta

Iako davanje neograničenog budžeta može delovati kao podrška u mladosti, dugoročno može da našteti deci. Ako ne naučite da upravljate novcem kao dete, dok još imate sigurnosnu mrežu roditelja, mogli biste imati velikih problema s finansijama kada ostanete sami.

Učestvovanje u sportskim aktivnostima

Vaannastavne aktivnosti pomažu deci da se fizički aktiviraju nakon škole. To može biti korisno za roditelja, jer su deca manje energična nakon treninga, ali pomaže i samom detetu. Fizička aktivnost ima brojne zdravstvene prednosti za dete koje raste. Takođe uči decu timskom radu. Mogu se povezati sa svojim timom i osetiti potrebu da ga podrže, što ih podstiče da redovno dolaze na treninge i utakmice.

To može biti dobra lekcija za odraslu dob ako će morati da rade u timu na nekom projektu. Kada deca učestvuju u sportu ili drugim aktivnostima, uče o predanosti, timskom radu i kako najbolje da sarađuju sa saigračima kako bi postigli zajedničke ciljeve.

Jacob Lund/Shutterstock

Ograničenja na društvenim mrežama

Društveni mediji mogu negativno uticati na dečje samopouzdanje. Mogu gledati kako se drugi zabavljaju i osećati ljubomoru. Takođe se mogu osećati nesigurno, jer misle da imaju manje prijatelja od drugih, čak i ako to nije istina. U srednjoj školi je lako porediti se s ljudima oko sebe, a adolescentima treba vremena da razviju samopouzdanje.

Deca često porede svoj fizički izgled s onim što vide na društvenim mrežama, što ih ponekad može učiniti nesigurnima zbog tela ili lica. Kako bi to sprečili, roditelji mogu postaviti ograničenja na dečje profile. Mogu pratiti koliko često ih koriste, što može sprečiti da ih društveni mediji potpuno okupiraju. To može da ih nauči da koriste društvene medije umereno i provode više vremena s prijateljima uživo.