Ubijaju se ne znajući šta je ljubav

Ubijaju se ne znajuci sta je ljubav Petnaestogodisnju devojcicu iz Borce i cetrnaestogodisnjeg decaka iz Kragujevca, iako se nisu poznavali, spojila je - smrt. Oboje su, zbog neuzvracene ljubavi, resili na drastican nacin da okoncaju zivote: decak se obesio, a devojcica je pucala sebi u stomak. Ovo na zalost nisu usamljeni slucajevi, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, krajem poslednje decenije proslog veka nasa zemlja se po stopi samoubistava populacije mladih (omladine) nasla na visokom desetom mestu. Prema ovim podacima, broj samoubistava u uzrastu od 15 do 19 godina u Srbiji je 1980. godine bilo 30 samoubistava, dok se 1997. godine taj broj drasticno povecao na 50. Zasto se mladi sve cesce odlucuju na samoubistvo? Da li je moguce da okolina, roditelji, drugovi, nastavnici ne mogu da uoce neciju usamljenost, patnju…. Prema recima mr Aleksandra Jugovica, asistenta na predmetu Socijalna patologija, na Defektoloskom fakultetu u Beogradu, najcesci motivi za samoubistvo mladi pronalaze u neuzvracenoj ljubavi, porodicnim konfliktima, apstinencijalnoj krizi, kao posledici upotrebe psihoaktivnih supstanci i materijalnim problemima. - U najopsijem smislu uzroci samoubistva mladih nastaju na relacijama pojedinac-porodica i pojedinac-drusvo. Sigurno je da je samoubistvo mlade osobe velika licna, porodicna i drustvena tragedija. Da bi smo celovito razumeli ovu drustvenu devijaciju, moramo uzeti u obzir bioloske, psihicke, psihopatoloske, porodicne sredinske i sire drustvene faktore - kaze mr Jugovic. Dr Oliver Vidojevic, psihijatar i psihoterapeut za decu i mlade pri Institutu za mentalno zdravlje, sam cin samoubistva objasnjava kao "pokusaj adolescenta da protestuje protiv necega". - Ono sto se kod samoubistava uopste desava, jeste da se ljubav prema sebi preobrati u mrznju prema sebi. Formiranje dusevnog ustrojstva u periodu adolescencije jos nije zavrseno, a nestabilnost i preosetljivost, koja je izrazena na polju samoljublja u ovom periodu, mlad svet dozivljava kao veliku povredu - objasnjava dr Vidojevic Psiholog Ljubomir Pejakovic kaze da uzroke ove sve ucestalije pojave treba traziti u poremecenom sistemu vrednosti kod mladih. Ukazujuci na period iza nas, on upozorava na degradiran vrednosti sistem, uz koji su danasnji petnaestogodisnjaci odrastali. - Kriza, siromastvo, bombardovanje, sankcije... sve je to uticalo na njihov sistem vrednosti, terajuci ih da oponasaju starije, koji su im kao uzor ponudili kulturni milje, koji im porucuje: normalno je da precicom dodjete do necega. Zbog toga izgledaju i ponasaju se kao odrasli, ali su oni, ipak, samo deca - pa tako i dozivljavaju ljubav - objasnjava Pejakovic. Upozoravajuci na cinjenicu da se u adolescenciji veze lako stvaraju, ali jos lakse raskidaju, dr Vidojevic kaze da mladi raskid dozivljavaju kao - poraz. - Osecaj napustenosti, usamljenosti i ocaja karakteristicne su pojave kod depresije koje su izrazene kod potencijalnih samoubica. Drugi problem je sto se kod mladog coveka sve se desava odmah, sad i potpuno - dodaje dr Vidojevic. Samoubistvo zbog neuzvracene ljubavi, moze se javiti i kao, posledica - nedostatka ljubavi roditelja prema deci, smatra mr Jugovic. - Kada mlada osoba, kojoj bazicno nedostaje ljubav i koja je zato stalno trazi, dodje u situaciju da emotivno ulozi u osobu suprotnog pola, pa joj se to u nekom momentu vrati odbijanjem od dotadasnjeg partnera, moze da izazove pravi "psihicki potres" koji se nekada zavrsava i u samoubistvu. Na neki nacin, verovatno da oni koji pocine samoubistvo zbog neuzvracene ljubavi zele da "unistavajuci sebe", kod partnera koji ih je napustio stvore snazan osecaj krivice koji ce ga pratiti ceo zivot zbog sto je neciju ljubav "unistio" - navodi on. Suocavanje sa zivotnim gubicima, smatra Jugovicu, samo je jedno od kljucnih problema socijalizacije mladih i njihovog emocionalnog razvoja. - Nacin na koji ce se reagovati na gubitak obicno se prenosi na mladu osobu preko porodicnog iskustva - dodaje on. U istrazivanju, koje su uradili studenti sa Defektoloskog fakulteta (sa smera za prevenciju i resocijalizaciju) medju mladima koji su pokusali samoubistvo i bili zbog toga hospitalizovani, kao odgovor na pitanje: Koliko vremena ste razmisljali da pokusate samoubistvo pre samog cina, njih oko 44 odsto je izjavilo da je to ucinilo bez razmisljanja tj. da je odluku donelo u trenutku. Oko 27 odsto ispitanih je reklo da je razmisljalo do tri sata, a oko 23 odsto njih je razmisljalo u periodu od tri dana. Samo oko sedam odsto njih je izjavilo da je razmisljalo da pocini samoubistvo vise od tri dana. - Okolina je tu da moze da to prepozna i da reaguje, ali stepen reakcije je razlicit. Za to je potrebna jaka drustvena podloga koja moze da intervenise. Na zalost, mi zivimo u drustvu u kome su mere zdravstvene pomoci i psiholoske zastite slabe. To je pogotovu izrazeno u seoskim sredinama, ali i krajevima grada gde zivi siromasniji sloj stanovnistva - kaze Vidojevic. Prema nekim istrazivanjima suicida mladih (u protekloj deceniji) na uzrastu od 15 do 24 godine, najcesci nacini izvrsenja su vesanje, upotreba vatrenog oruzja. Ono sto je zanimljivo je da kao motivi za samoubistava mladih zenskog pola ubedljivo dominira neuzvracena ljubav i materijalni problemi, dok je kod mladih muskog pola vecina motiva samoubistva, u procentima, ravnomerno zastupljena. Neuzvracena ljubav samo jedan od razloga za sve ucestalija samoubistva mladih

Petnaestogodišnju devojčicu iz Borče i četrnaestogodišnjeg dečaka iz Kragujevca, iako se nisu poznavali, spojila je - smrt. Oboje su, zbog neuzvraćene ljubavi, rešili na drastičan način da okončaju živote: dečak se obesio, a devojčica je pucala sebi u stomak.

Ovo na žalost nisu usamljeni slučajevi, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, krajem poslednje decenije prošlog veka naša zemlja se po stopi samoubistava populacije mladih (omladine) našla na visokom desetom mestu. Prema ovim podacima, broj samoubistava u uzrastu od 15 do 19 godina u Srbiji je 1980. godine bilo 30 samoubistava, dok se 1997. godine taj broj drastično povećao na 50.

Zašto se mladi sve češće odlučuju na samoubistvo? Da li je moguće da okolina, roditelji, drugovi, nastavnici ne mogu da uoče nečiju usamljenost, patnju….

Prema rečima mr Aleksandra Jugovića, asistenta na predmetu Socijalna patologija, na Defektološkom fakultetu u Beogradu, najčešći motivi za samoubistvo mladi pronalaze u neuzvraćenoj ljubavi, porodičnim konfliktima, apstinencijalnoj krizi, kao posledici upotrebe psihoaktivnih supstanci i materijalnim problemima.

- U najopšijem smislu uzroci samoubistva mladih nastaju na relacijama pojedinac-porodica i pojedinac-drušvo. Sigurno je da je samoubistvo mlade osobe velika lična, porodična i društvena tragedija. Da bi smo celovito razumeli ovu društvenu devijaciju, moramo uzeti u obzir biološke, psihičke, psihopatološke, porodične sredinske i šire društvene faktore - kaže mr Jugović.

Dr Oliver Vidojević, psihijatar i psihoterapeut za decu i mlade pri Institutu za mentalno zdravlje, sam čin samoubistva objašnjava kao "pokušaj adolescenta da protestuje protiv nečega".

- Ono što se kod samoubistava uopšte dešava, jeste da se ljubav prema sebi preobrati u mržnju prema sebi. Formiranje duševnog ustrojstva u periodu adolescencije još nije završeno, a nestabilnost i preosetljivost, koja je izražena na polju samoljublja u ovom periodu, mlad svet doživljava kao veliku povredu - objašnjava dr Vidojević

Psiholog Ljubomir Pejaković kaže da uzroke ove sve učestalije pojave treba tražiti u poremećenom sistemu vrednosti kod mladih. Ukazujući na period iza nas, on upozorava na degradiran vrednosti sistem, uz koji su današnji petnaestogodišnjaci odrastali.

- Kriza, siromaštvo, bombardovanje, sankcije... sve je to uticalo na njihov sistem vrednosti, terajući ih da oponašaju starije, koji su im kao uzor ponudili kulturni milje, koji im poručuje: normalno je da prečicom dođete do nečega. Zbog toga izgledaju i ponašaju se kao odrasli, ali su oni, ipak, samo deca - pa tako i doživljavaju ljubav - objašnjava Pejaković.

Upozoravajući na činjenicu da se u adolescenciji veze lako stvaraju, ali još lakše raskidaju, dr Vidojević kaže da mladi raskid doživljavaju kao - poraz.

- Osećaj napuštenosti, usamljenosti i očaja karakteristične su pojave kod depresije koje su izražene kod potencijalnih samoubica. Drugi problem je što se kod mladog čoveka sve se dešava odmah, sad i potpuno - dodaje dr Vidojević.

Samoubistvo zbog neuzvraćene ljubavi, može se javiti i kao, posledica - nedostatka ljubavi roditelja prema deci, smatra mr Jugović.

- Kada mlada osoba, kojoj bazično nedostaje ljubav i koja je zato stalno traži, dođe u situaciju da emotivno uloži u osobu suprotnog pola, pa joj se to u nekom momentu vrati odbijanjem od dotadašnjeg partnera, može da izazove pravi "psihički potres" koji se nekada završava i u samoubistvu. Na neki način, verovatno da oni koji počine samoubistvo zbog neuzvraćene ljubavi žele da "uništavajući sebe", kod partnera koji ih je napustio stvore snažan osećaj krivice koji će ga pratiti ceo život zbog što je nečiju ljubav "uništio" - navodi on.

Suočavanje sa životnim gubicima, smatra Jugoviću, samo je jedno od ključnih problema socijalizacije mladih i njihovog emocionalnog razvoja.

- Način na koji će se reagovati na gubitak obično se prenosi na mladu osobu preko porodičnog iskustva - dodaje on.

U istraživanju, koje su uradili studenti sa Defektološkog fakulteta (sa smera za prevenciju i resocijalizaciju) među mladima koji su pokušali samoubistvo i bili zbog toga hospitalizovani, kao odgovor na pitanje: Koliko vremena ste razmišljali da pokušate samoubistvo pre samog čina, njih oko 44 odsto je izjavilo da je to učinilo bez razmišljanja tj. da je odluku donelo u trenutku. Oko 27 odsto ispitanih je reklo da je razmišljalo do tri sata, a oko 23 odsto njih je razmišljalo u periodu od tri dana. Samo oko sedam odsto njih je izjavilo da je razmišljalo da počini samoubistvo više od tri dana.

- Okolina je tu da može da to prepozna i da reaguje, ali stepen reakcije je različit. Za to je potrebna jaka društvena podloga koja može da interveniše. Na žalost, mi živimo u društvu u kome su mere zdravstvene pomoći i psihološke zaštite slabe. To je pogotovu izraženo u seoskim sredinama, ali i krajevima grada gde živi siromašniji sloj stanovništva - kaže Vidojević.

Prema nekim istraživanjima suicida mladih (u protekloj deceniji) na uzrastu od 15 do 24 godine, najčešći načini izvršenja su vešanje, upotreba vatrenog oružja. Ono što je zanimljivo je da kao motivi za samoubistava mladih ženskog pola ubedljivo dominira neuzvraćena ljubav i materijalni problemi, dok je kod mladih muškog pola većina motiva samoubistva, u procentima, ravnomerno zastupljena.