Greška koja letnji ručak pretvara u noćnu moru: Ove namirnice postaju otrovne na vrućinama

Visoke letnje temperature stvaraju idealne uslove za nevidljive neprijatelje na tanjirima. Bakterije poput salmonele i Ešerihije koli eksponencijalno se množe u onome što stručnjaci nazivaju "opasnom zonom", temperaturnom rasponu između 5 i 60 stepeni Celzijusa, prenosi SFG. Broj mikroorganizama na kvarljivoj hrani može se udvostručiti svakih 20 minuta.

Pravilo nalaže da se kuvana hrana i lako kvarljive namirnice ne ostavljaju van frižidera duže od dva sata. Međutim, to pravilo ima ključni letnji izuzetak: kada spoljašnja temperatura pređe 32 stepena, taj prozor sigurnosti smanjuje se na samo jedan sat.

Meso, živina i riba, sirovi ili pečeni, spadaju među najrizičnije namirnice zbog visokog udela proteina i vlage. Posebno su opasni proizvodi od mlevenog mesa poput pljeskavica i ćevapa, jer se bakterije tokom mlevenja rasporede po celoj masi. Ključno je postići odgovarajuću unutrašnju temperaturu, što se jedino pouzdano proverava kuhinjskim termometrom. Živina bi trebalo da dostigne najmanje 74 stepena, mleveno meso 71 stepen, a šnicle 63 stepena kako bi se uništili patogeni poput salmonele.

Ahanov Michael/Shutterstock

Gotovo da nema letnjeg druženja bez kremastih salata i poslastica. Međutim, jela na bazi mlečnih proizvoda, jaja i majoneza – poput popularne francuske ili krompir salate – tempirane su bombe na vrućinama. Meki sirevi, mleko, pavlaka i poslastičarske kreme izuzetno su osetljivi. Jaja, posebno sirova ili nedovoljno termički obrađena u sosevima, predstavljaju značajan rizik od salmonele. Čak i ako su donete iz frižidera, na stolu pod suncem brzo dostižu opasnu temperaturu koja ide u prilog razvoju bakterija.

Manje očigledni, ali jednako opasni krivci za trovanja su kuvana riža, testenina i naseckano voće. Kuvanjem riža i testenina postaju vlažne i idealne za rast bakterija. Slično je s voćem poput lubenice; kada se preseče zaštitna kora, unutrašnjost postaje izložena mikroorganizmima.

Najveća opasnost ipak vreba od unakrsne kontaminacije. Korišćenje istog pribora ili daske za sirovo meso i zatim za gotovu hranu siguran je način prenosa opasnih bakterija na hranu koja se više neće termički obrađivati.

Shutterstock/kungfu01

Srećom, prevencija je jednostavna ako se slede osnovna pravila korišćenja hrane.

Uvek perite ruke sapunom. Strogo odvajajte sirovo meso od gotovih jela; u prenosnom frižideru sirovo meso držite na dnu, dobro zapakovano. Koristite termometar za proveru pečenosti mesa. Hranu držite pokrivenu od insekata. Ostatke spremite u frižider u okviru propisanog roka, a ako ste u nedoumici oko ispravnosti neke namirnice, najsigurnije je da je bacite. 

Ako ipak dođe do trovanja, simptomi poput mučnine, povraćanja i dijareje mogu da se pojave u okviru nekoliko sati do nekoliko dana. Ključno je ostati hidriran unosom vode i elektrolita. Lekove protiv dijareje izbegavajte, osim ako to ne savetuje lekar. Ako ne možete da zadržite tečnost ili simptomi postanu ozbiljni, potražite lekarsku pomoć, posebno ako se radi o deci, starijim osobama ili osobama sa oslabljenim imunitetom.