Redosled kojim jedete hranu može vam pomoći da se ne gojite

Kada je reč o ishrani, postoji puno saveta i mitova, a naročito na internetu. Nekih se bolje kloniti, dok bi drugi mogli biti korisni za naše zdravlje. Na primer, redosed kojim se hrana jede. To bi trebalo stabilizovati šećer u krvi i tako sprečiti želju za hranom.

U pitanju je takozvani "nutrient sequencing", odnosno slaganje različitih vrsta namirnica određenim redosledom. To je nutricionistički pristup optimizovanju unosa hranljivih materija radi poboljšanja probave i apsorpcije hranljivih materija. Ciljanim sledom namirnica određene hranljive materije trebalo bi da se efikasnije apsorbuju, što bi trebalo dovesti do boljeg zdravlja. Ali, šta je zapravo sekvenciranje hranljivih materija?

Treba pravilno jesti kako bi se smanjio šećer u krvi

Nije nimalo neverovatno da kombinacija i redosled obroka imaju značajan uticaj na metaboličke procese u telu: prethodna istraživanja na ovu temu već su zaključila da zapravo mogu imati pozitivno dejstvo na nivo šećera u krvi. Stručnjaci preporučuju da prvo pojedemo povrće i proteine, dakle hranu niskog glikemijskog indeksa kako bismo izbegli skokove šećera u krvi.

Istraživanja pokazuju pozitivne rezultate

Rezultati nekoliko postojećih istraživanja su dosledni: pregled jedanaest istraživanja iz 2023. godine pokazao je da ljudi koji jedu hranu bogatu ugljenim hidratima isključivo na kraju obroka imaju niži nivo šećera u krvi. U istraživanju iz 2019. godine, otkriveno je da konzumiranje piletine na žaru i salate pre konzumacije hleba smanjuje nivo šećera u krvi nakon obroka za 46 posto, u poređenju s konzumiranjem hleba pre obroka. Jedno od mogućih objašnjenja je da masti, vlakna i proteini usporavaju pražnjenje želuca, čime se usporava apsorpcija šećera iz ugljenih hidrata. Međutim, tačan uzrok ovog dejstva još nije u potpunosti razjašnjen.

Ti si ono što jedeš, kada to jedeš?

Posebno za osobe s nekim tipom dijabetesa, ali i za zdrave ljude redosled obroka takođe može biti koristan, jer ugljeni hidrati na kraju obroka mogu pomoći da se duže osjećate sito. Naredni rezultati istraživanja takođe pokazuju da "nutrient sequencing" stimuliše proizvodnju hormona sitosti GLP-1, što zauzvrat dovodi do bitno smanjenog osećaja gladi. Međutim, da li sama ta veza čini razliku zbog redosleda, ni ovdje nije dovoljno dokazano.

Stručnjaci zato još uvek ipak savjetuju da se pre svega usredotočite na kvalitetnu hranu, a redosled kojim ćete konzumirati obrok jednostavno isprobate na određeno vreme i proverite kako funkcioniše za vas.