Barbelo, o psima i deci

Barbelo, o psima i deci Najbolje napisane scene su one u kojima se Biljana Srbljanovic bavi vivisekcijom i raspadom porodice u Srbiji. Takodje, asocijativna veza koju uspostavlja izmedju ljudi i pasa stvara neugodan utisak da se prema psima ponasamo ponekad bolje nego prema ljudima. Autorka naslov ,,Barbelo..’’ definise kao ,,ono odakle dolazimo i gde bi mnogi da se vrate i sakriju’’. Za reditelja Dejana Mijaca ovaj povratak je zapravo povratak u buducnost. Scenski likovi se ne mogu vratiti nazad ali mogu da (ne)svesno teze smrti. Mijac je napravio uznemiravajucu, snaznu i mucnu predstavu sa elementima apsurda o savremenom zivotu u Srbiji. Scenski prostor Juraja Fabrija asocira na cistiliste dusa i cekaonicu smrti koja menja kolorit u zavisnosti od stimunga scena. U zavrsnoj sceni zid velike slike –kutije u dnu pozornice se razotkriva kao ekran televizora koji neko iskljucuje ponistivsi scenske likove ali i nas gledaoce. Scenograf Juraj Fabri je imao mastovite saradnike u Borisu Miljkovicu kao autoru video rada i dizajneru svetla Milanu Tvrdisicu. U radu sa glumackim ansamblom reditelj Mijac postize uprirodjenu govornu dinamiku i izraz koji je blizi filmu nego pozoristu. Ovakav nacin glume ,,bez zadrske’’ karakterisao je filmove Hauarda Hoksa. Od ovog stila odstupaju samo Mirjana Karanovic u ulozi lude Kuckarke i Ana Sofrenovic u ulozi Milice koje preglumljavaju bez osecanja za meru. Jelena Djokic igra Milenu kao veliko dete zatoceno u telu zene. Kada je napusti muz Marko, ona prevazilazi neurozu preuzevsi odgovornost za posinka Zorana, ali se onda s njim paradoksalno vraca u okrilje ,,zajednicke’’ majke Mile. Nikola Djuricko igra politicara Marka, Mileninog muza kao coveka koji je na neodredjenoj liniji koja deli politiku od kriminala. Marko je prvu zenu Milicu doveo do samoubistva, drugu zenu Milenu do neuroze, sina Zorana do bulimije a sebe do bekstva iz Beograda u novi zivot jer nije izglasan kao novi ministar. Nebojsa Glogovac sa mocnom ekspresijom igra Lutalicu koji u jednom trenutku napusta sve da bi ziveo na groblju sa kujom koju zove mama. Glogovac svojom igrom na publiku sa distancom i ironijom postize Brehtov efekat zacudnosti koji je zaokruzen ponudom publici da odu ili ce on da ode sa svojoj mamom. Najprijatnije iznenadjenje predstave je uloga covekomrsca Drage koga igra Toni Laurencic. Ovog glumca retko vidimo na pozorisnoj sceni sto je velika steta. Laurencic, veciti mladic naseg glumista je pokazao da se nalazi u punoj glumackoj zrelosti. Nikola Rakocevic je sugestivno odigrao debelog decaka Zorana koji trazi da ga zovu Marko po ocu. Kada psiholoski ,,pojede’’ oca koji ga napusta, on ponovo uzima svoje ime Zoran i prikljucuje se novoj porodici koju cine maceha Milena i majka Mila. Jasmina Avramovic ponovo koristi svoj mazno-zacudni manir govorenja da odigra lik Mile, Milenine majke. Goran Susljik rutinski tumaci lik policajca Dragana kome nista sto je ljudsko nije strano. Marko Bacovic igra lik Doktora za zene i pse kao coveka koji je osecanja i humanost ostavio preventivno kod kuce. Kostime za predstavu je kreirala Angelina Atlagic akcentujuci socijalni status pojedinih likova ili ambivalentan odnos izmedju izgleda likova i njihovog verbalnog izraza. Kompozitor scenske muzike je bila Anja Djordjevic. Premijera predstave ,,Barbelo, o psima i deci’’ Biljane Srbljanovic u reziji Dejana Mijaca odrzana je na Velikoj sceni ,,Ljuba Tadic’’ Jugoslovenskog dramskog pozorista 4. decembra 2007. ,,Barbelo…’’ je cetvrta praizvedba teksta Biljane Srbljanovic (druga u reziji Dejana Mijaca) na sceni JDP-a. Pise: Milan Madjarev Premijera predstave ,,Barbelo, o psima i deci’’ Biljane Srbljanovic u reziji Dejana Mijaca odrzana je na Velikoj sceni ,,Ljuba Tadic’’ Jugoslovenskog dramskog pozorista 4. decembra 2007.

Najbolje napisane scene su one u kojima se Biljana Srbljanović bavi vivisekcijom i raspadom porodice u Srbiji. Takođe, asocijativna veza koju uspostavlja između ljudi i pasa stvara neugodan utisak da se prema psima ponašamo ponekad bolje nego prema ljudima. Autorka naslov ,,Barbelo..’’ definiše kao ,,ono odakle dolazimo i gde bi mnogi da se vrate i sakriju’’. Za reditelja Dejana Mijača ovaj povratak je zapravo povratak u budućnost. Scenski likovi se ne mogu vratiti nazad ali mogu da (ne)svesno teže smrti. Mijač je napravio uznemiravajuću, snažnu i mučnu predstavu sa elementima apsurda o savremenom životu u Srbiji.

Scenski prostor Juraja Fabrija asocira na čistilište duša i čekaonicu smrti koja menja kolorit u zavisnosti od štimunga scena. U završnoj sceni zid velike slike –kutije u dnu pozornice se razotkriva kao ekran televizora koji neko isključuje poništivši scenske likove ali i nas gledaoce. Scenograf Juraj Fabri je imao maštovite saradnike u Borisu Miljkoviću kao autoru video rada i dizajneru svetla Milanu Tvrdišiću.

U radu sa glumačkim ansamblom reditelj Mijač postiže uprirođenu govornu dinamiku i izraz koji je bliži filmu nego pozorištu. Ovakav način glume ,,bez zadrške’’ karakterisao je filmove Hauarda Hoksa. Od ovog stila odstupaju samo Mirjana Karanović u ulozi lude Kučkarke i Ana Sofrenović u ulozi Milice koje preglumljavaju bez osećanja za meru.

Jelena Đokić igra Milenu kao veliko dete zatočeno u telu žene. Kada je napusti muž Marko, ona prevazilazi neurozu preuzevši odgovornost za posinka Zorana, ali se onda s njim paradoksalno vraća u okrilje ,,zajedničke’’ majke Mile.

Nikola Đuričko igra političara Marka, Mileninog muža kao čoveka koji je na neodređenoj liniji koja deli politiku od kriminala. Marko je prvu ženu Milicu doveo do samoubistva, drugu ženu Milenu do neuroze, sina Zorana do bulimije a sebe do bekstva iz Beograda u novi život jer nije izglasan kao novi ministar.

Nebojša Glogovac sa moćnom ekspresijom igra Lutalicu koji u jednom trenutku napušta sve da bi živeo na groblju sa kujom koju zove mama. Glogovac svojom igrom na publiku sa distancom i ironijom postiže Brehtov efekat začudnosti koji je zaokružen ponudom publici da odu ili će on da ode sa svojoj mamom.

Najprijatnije iznenađenje predstave je uloga čovekomrsca Drage koga igra Toni Laurenčić. Ovog glumca retko vidimo na pozorišnoj sceni što je velika šteta. Laurenčić, večiti mladić našeg glumišta je pokazao da se nalazi u punoj glumačkoj zrelosti.

Nikola Rakočević je sugestivno odigrao debelog dečaka Zorana koji traži da ga zovu Marko po ocu. Kada psihološki ,,pojede’’ oca koji ga napušta, on ponovo uzima svoje ime Zoran i priključuje se novoj porodici koju čine maćeha Milena i majka Mila.

Jasmina Avramović ponovo koristi svoj mazno-začudni manir govorenja da odigra lik Mile, Milenine majke. Goran Šušljik rutinski tumači lik policajca Dragana kome ništa što je ljudsko nije strano. Marko Baćović igra lik Doktora za žene i pse kao čoveka koji je osećanja i humanost ostavio preventivno kod kuće.

Kostime za predstavu je kreirala Angelina Atlagić akcentujući socijalni status pojedinih likova ili ambivalentan odnos između izgleda likova i njihovog verbalnog izraza. Kompozitor scenske muzike je bila Anja Đorđević.