Kuhinjska ili morska so: prednosti i mane

Kuhinjska ili morska so: prednosti i mane 1. Kako se dobija? Kuhinjska so se iskopava iz dubine zemlje, a kako bi se procistila i dobila u obliku u kojem je kupujemo na policama prolazi niz industrijskih prerada pri cemu se uklanjaju brojni minerali, a dodaju aditivi. Morska so dobija se prirodnim procesima isparavanja morske vode, pri cemu svi minerali ostaju ocuvani u zrncima. 2. Od cega se sastoji? Kuhinjska so cisti je natrijum hlorid ciji molekuli u telu snazno privlace vodu iz telesnih celija sto izaziva dehidrataciju celija i time usporava vitalne funkcije organizma. U procesu hemijske prerade, rafinisana so gubi sve vredne minerale i njena izvorna struktura se unistava. Morska so sadrzi preko 80 minerala i elemenata u tragovima koji su vazni za zdravlje organizma. Svi minerali dolaze u prirodnom obliku, jer kod isparavanja morske vode na dnu bazena ne ostaje samo natrijum hlorid, nego i sve prirodne krute materije koje su bile otopljene u morskoj vodi. Medju osamdesetak razlicitih minerala, elemenata u tragovima, karbonata i sulfata, prisutni su i kalcijum, kalijum, brom, natrijum, mangan, magnezijum, jod, gvozdje i fluor. 3. Da li sadrzi jod? Kuhinjska so sadrzi jod koji se smatra neophodnim elementom za odrzavanje raznih funkcija u telu zbog cega je ovoj vrsti soli dugo davano na vaznosti. No jod je u ovom slucaju element dodan industrijskim procesom, a ne nalazi se kao prirodan sastojak soli. Morska so jod sadrzi u svojoj prirodnoj strukturi iako u manjim tragovima. No brojni strucnjaci ne smatraju manjak joda u morskoj soli nedostatkom nego isticu puno prirodnije unosenje joda u organizam i to konzumiranjem namirnica koje ga sadrze u vecim kolicinama. Luk, morske alge, bundeva, tikvica, ananas, kruska su namirnice cijom konzumacijom zadovoljavamo potrebe tela za jodom. Izvor: zadovoljna.hr Foto: zole4/freedigitalphotos.net zadovoljna.hr Najveci problem za nase zdravlje je natrijum unesen putem kuhinjske soli koja se u velikim kolicinama nalazi u industrijski preradjenoj hrani sto povecava dnevnu preporucenu dozu unosa soli. Jednostavnom eliminacijom industrijski preradjene i gotove hrane moguce je smanjiti unos natrijuma na zdraviju kolicinu, ali jos vaznije je kuhinjsku so zameniti morskom soli koja je zdravija i pozeljnija u ishrani. Najveci problem za nase zdravlje je natrijum unesen putem kuhinjske soli koja se u velikim kolicinama nalazi u industrijski preradjenoj hrani sto povecava dnevnu preporucenu dozu unosa soli.

1. Kako se dobija?

Kuhinjska so se iskopava iz dubine zemlje, a kako bi se pročistila i dobila u obliku u kojem je kupujemo na policama prolazi niz industrijskih prerada pri čemu se uklanjaju brojni minerali, a dodaju aditivi.

Morska so dobija se prirodnim procesima isparavanja morske vode, pri čemu svi minerali ostaju očuvani u zrncima.

2. Od čega se sastoji?

Kuhinjska so čisti je natrijum hlorid čiji molekuli u telu snažno privlače vodu iz telesnih ćelija što izaziva dehidrataciju ćelija i time usporava vitalne funkcije organizma. U procesu hemijske prerade, rafinisana so gubi sve vredne minerale i njena izvorna struktura se uništava.

Morska so sadrži preko 80 minerala i elemenata u tragovima koji su važni za zdravlje organizma. Svi minerali dolaze u prirodnom obliku, jer kod isparavanja morske vode na dnu bazena ne ostaje samo natrijum hlorid, nego i sve prirodne krute materije koje su bile otopljene u morskoj vodi. Među osamdesetak različitih minerala, elemenata u tragovima, karbonata i sulfata, prisutni su i kalcijum, kalijum, brom, natrijum, mangan, magnezijum, jod, gvožđe i fluor.

3. Da li sadrži jod?

Kuhinjska so sadrži jod koji se smatra neophodnim elementom za održavanje raznih funkcija u telu zbog čega je ovoj vrsti soli dugo davano na važnosti. No jod je u ovom slučaju element dodan industrijskim procesom, a ne nalazi se kao prirodan sastojak soli.

Morska so jod sadrži u svojoj prirodnoj strukturi iako u manjim tragovima. No brojni stručnjaci ne smatraju manjak joda u morskoj soli nedostatkom nego ističu puno prirodnije unošenje joda u organizam i to konzumiranjem namirnica koje ga sadrže u većim količinama. Luk, morske alge, bundeva, tikvica, ananas, kruška su namirnice čijom konzumacijom zadovoljavamo potrebe tela za jodom.

Izvor: zadovoljna.hr
Foto: zole4/freedigitalphotos.net